Svemirska trka Bezosa, Brensona i Maska i klimatske promene

Svemirska trka Bezosa, Brensona i Maska i klimatske promene
Foto: Photo by Bill Jelen, Unsplash / Screenshot YT

Istraživači sa UCL, Univerziteta u Kembridžu i Tehnološkog instituta Masačusetsa (MIT) koristili su 3D model da istraže uticaj lansiranja i ponovnog ulaska raketa u 2019. i uticaj projektovanih scenarija svemirskog turizma, na osnovu nedavne svemirske trke milijardera Džefa Bezosa, Ilona Maska i Ričarda Brensona.

Studija, koja je objavljena u časopisu Earth’s Future, navodi da je tim otkrio da su čestice crnog ugljenika (čađi) koje emituju rakete skoro 500 puta efikasnije u zadržavanju toplote u atmosferi od svih drugih izvora čađi zajedno – što rezultira pojačanim klimatskim efektom.

Štaviše, dok je studija otkrila da je trenutni gubitak ukupnog ozona zbog raketa mali, trenutni trendovi rasta svemirskog turizma ukazuju na potencijal za buduće oštećenje gornjeg stratosferskog ozonskog omotača na Arktiku u proleće. To je zato što su zagađivači iz raketa na čvrsto gorivo i ponovno ulazak u zagrevanje svemirskih letelica i krhotina posebno štetni za stratosferski ozon.

Koautorka studije dr Elois Marais (UCL Geography) rekla je: „Lansiranja raketa se rutinski porede sa emisijama gasova staklene bašte i zagađivača vazduha iz industrije aviona, što je pogrešno pokazao je naš rad.

„Čestice čađi iz lansiranja raketa imaju mnogo veći klimatski efekat od aviona i drugih izvora vezanih za Zemlju, tako da ne mora biti toliko lansiranja raketa koliko međunarodnih letova da bi imali sličan uticaj. Ono što nam je sada zaista potrebno je diskusija među stručnjacima za najbolju strategiju za regulisanje ove industrije koja se brzo razvija“.

Svemirski turizam pretnja po ozonski omotač

Da bi izračunali nalaze, istraživači su prikupili informacije o hemikalijama iz svih 103 lansiranja raketa u 2019. iz celog sveta, kao i podatke o ponovnom ulasku raketa i svemirskog smeća. Takođe su iskoristili nedavne demonstracije preduzetnika u oblasti svemirskog turizma Virgin Galactic (Ričard Brenson), Blue Origin (Džef Bezos) i SpaceX (Ilon Mask) i predložili godišnje ponude dnevnih lansiranja Virgin Galactic-a kako bi konstruisali scenario buduće ogromne industrije svemirskog turizma.

Ovi podaci su zatim ugrađeni u 3D hemijski model atmosfere kako bi se istražio uticaj na klimu i ozonski omotač.

Tim je pokazao da zagrevanje usled čađi iznosi 3,9 mV m-2 od decenije savremenih raketa, u kojima dominiraju emisije iz raketa na kerozin. Međutim, ovo se više nego udvostručuje (7,9 mV m-2) nakon samo tri godine dodatnih emisija iz lansiranja svemirskog turizma, zbog upotrebe kerozina od strane SpaceX i hibridnih goriva od sintetičke gume kompanije Virgin Galactic.

Istraživači kažu da je ovo posebno zabrinjavajuće, jer kada se čestice čađi direktno ubrizgavaju u gornju atmosferu, one imaju mnogo veći uticaj na klimu od drugih izvora čađi – sa česticama 500 puta efikasnijim u zadržavanju toplote.

Tim je otkrio da, prema scenariju dnevnog ili nedeljnog lansiranja raketa svemirskog turizma, uticaj na stratosferski ozonski omotač preti da poništi oporavak ozona koji se dogodio nakon uspešne implementacije Montrealskog protokola.

Usvojena 1987. godine, globalna zabrana supstanci koje oštećuju ozonski omotač Montrealskog protokola smatra se jednom od najuspešnijih intervencija međunarodne politike zaštite životne sredine.

Koautor studije, dr Robert Rajan, rekao je: „Jedini deo atmosfere koji pokazuje snažan oporavak ozona nakon Montrealskog protokola je gornja stratosfera, i upravo tamo će uticaj raketnih emisija najviše pogoditi. Nismo očekivali da ćemo videti promene ozona ove veličine, ugrožavajući napredak oporavka ozona.

„Ima još mnogo toga što treba da saznamo o uticaju lansiranja raketa i emisija iz ponovnog ulaska na atmosferu – posebno, buduću veličinu industrije i vrste i nusproizvode novih goriva kao što su tečni metan i goriva dobijena iz bioloških izvora.

„Ova studija nam omogućava da uđemo u novu eru svemirskog turizma širom otvorenih očiju za potencijalne uticaje. Razgovor o regulisanju uticaja industrije svemirskih lansiranja na životnu sredinu treba da počne sada kako bismo minimizirali štetu po stratosferski ozonski omotač i klima“.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap