Glečeri podržavaju skijališta i privlače penjače i planinare tokom leta, ali su takođe od suštinskog značaja za vodosnabdevanje Evrope. Sada su zajednice širom Alpa zabrinute za svoju budućnost, piše BBC.

U Švajcarskoj, na 3.000 m iznad nivoa mora, očekujete da ćete videti led. Ali iznad sela Les Diablerets, gde posluje kompanija žičara Glacier 3000, sada postoje ogromne površine golih stena.

Dva glečera, Tsanfleuron i Scek Rouge, su se razdvojila, otkrivajući tlo koje nije viđeno hiljadama godina. „Mi smo verovatno prvi ljudi koji ovde šetaju“, kaže Bernhard Čanen, koji vodi kompaniju.

Turisti u poseti mogu da vide od Ajgera do Materhorna do Mon Blana. Takođe su, donedavno, mogli da hodaju kilometrima netaknutog plavog glečera.

Sada je led razbijen kamenjem, blatom i lokvama. Promena je dramatična.

„Kada smo pravili ovu žičaru morali smo da kopamo sedam metara u led. To je bilo pre 23 godine“, objašnjava on. „Vidi“, pokazuje nekoliko metara dalje, „gde je sada glečer“.

Direktna veza između gubitka glečera i klimatskih promena

Naučnici već godinama prate smanjenje alpskih glečera. Zajednička studija Federalnog instituta za tehnologiju u Cirihu i Švajcarske savezne kancelarije za pejzaž upoređivala je topografske slike glečera iz 1930-ih sa onima iz poslednjih 10 godina.

Nalazi su u skladu sa dugogodišnjim dokazima da se evropski glečeri smanjuju i da postoji direktna veza između gubitka leda i globalnog zagrevanja.

Ledene kape su posebno osetljive na promene temperature, pa ako se zemlja zagreje, glečeri prvi primećuju i reaguju topljenjem.

Mauro Fišer, glaciolog sa Univerziteta u Bernu, odgovoran je za praćenje Tsanfleuron i Scek Rouge. Svake godine u proleće postavlja šipke za merenje leda i redovno ih proverava tokom leta i jeseni.

Kada je u julu otišao da ih proveri, šokirao se.

Šipke su se potpuno istopile iz leda i ležale su na zemlji. Njegova merenja leda su, kaže, bila „neuspešna – daleko iznad onoga što smo ikada izmerili od početka praćenja glečera, možda tri puta veći gubitak mase tokom jedne godine od proseka u poslednjih 10 godina“.

Otapanje sa sobom nosi opasnost. U poznatom letovalištu Cermat, staze za penjanje do Materhorna su morale da se zatvore jer, kako se glečeri tope, stena koja je nekada bila spojena ledom postaje nestabilna.

Otkrivene tajne

Ričard Lener, planinski vodič iz Cermata, kao i njegov otac i deda pre njega, ovog leta je potrošio manje vremena na penjanju, a više na popravci ili preusmeravanju rizičnih staza. Seća se kada je mogao da hoda pravo preko glečera Gorner. Ne više.

“Večni led na planinama se topi. Imate više pukotina na glečeru, jer nema dovoljno snega od zime, a to čini naš posao izazovnijim. Morate više razmišljati o upravljanju rizikom.”

Otapanje glečera takođe otkriva davno čuvane tajne. Ovog leta iz glečera Alec izronila je olupina aviona koji se srušio 1968. godine. Otkrivena su i tela penjača, nestala decenijama, ali savršeno očuvana ledom.

Na glečeru 3000, Bernhard Čanen je počeo da umotava deo preostalog leda u zaštitne pokrivače u pokušaju da uspori otapanje. Na pitanje da li se oseća bespomoćno, sledi duga pauza.

„Možemo doprineti da je ga usporimo, ali mislim da ga ne možemo u potpunosti zaustaviti, barem ne na ovoj nadmorskoj visini za glečere.

U Cermatu, prababa i deda Ričarda Lenera su se nadali da se glečeri neće proširiti predaleko u dolinu i prekriti njihove pašnjake. U 19. veku je bilo toliko leda da su siromašne švajcarske alpske zajednice isklesale njegove delove i prodavale ga pariskim hotelima, kako bi šampanjac bio hladan.

Ti dani su davno prošli i niko nije posebno nostalgičan za njima.

Ali da uopšte nema glečera?

„Imamo problem“, kaže Ričard. “Širom Evrope, nije samo ovde gore u planinama. Ovi glečeri, ova voda, ne znam kako ćemo živeti bez glečera.”