Suočene sa hitnim izazovom klimatskih promena, Sjedinjene Države i Evropska unija sprovode zelene subvencije kako bi podstakle investicije privatnog sektora u obnovljive izvore energije.
Američki zakon o smanjenju inflacije (IRA) uložio je 400 milijardi dolara u investicije i subvencije za smanjenje emisije gasova staklene bašte u zemlji i ubrzanje usvajanja obnovljivih tehnologija. Smanjenjem troškova za potrošače i kompanije, IRA ima potencijal da značajno smanji emisije staklene bašte u SAD i poveća ulaganja u obnovljive izvore energije.
Međutim, određene odredbe zakona, posebno zahtevi lokalne proizvodnje za baterije i električne automobile, kritikovane su kao trgovinske restriktivne prakse koje krše sporazume koji su u osnovi multilateralnog sistema slobodne trgovine. Američki trgovinski partneri, uključujući Evropsku uniju i Japan, tvrde da IRA poreski kredit od 7.500 dolara za potrošačke kupovine električnih vozila i proizvodne subvencije za proizvođače baterija i vetroturbina krše pravila Svetske trgovinske organizacije (WTO) dajući domaćim kompanijama nepravedne prednosti.
„Ovaj čin podstiče (ponovno) lociranje industrije u SAD, što potencijalno stavlja u nepovoljan položaj industrijsku bazu EU za čiste tehnologije“, napisali su Valdis Dombrovskis, evropski komesar za trgovinu, Frans Timermans, potpredsednik Evropske komisije i Margrete Vestager, evropska komesarka za konkurenciju, u tekstu u Fajnenšel tajmsu.
Kao odgovor, Evropska unija je predložila sopstveni paket zelenih subvencija od 250 milijardi evra – Investicioni plan zelenog dogovora – koji će uvesti nove poreske olakšice i olabaviti pravila o državnoj pomoći bloka kako bi se dodatno podstakla ulaganja privatnog sektora u obnovljive izvore energije.
Iako su obe šeme subvencija snažni koraci ka smanjenju gasova staklene bašte i ubrzanju klimatskih akcija, one bi mogle da eskaliraju trgovinske tenzije i ostave po strani zemlje u razvoju i privrede u nastajanju.
Šira globalna saradnja u oblasti trgovine i klime biće neophodna za postizanje održivog i inkluzivnog rasta za sve.
Trenutak bez presedana za klimatsku akciju
Kao drugi po veličini emiter gasova staklene bašte, IRA predstavlja nivo finansijske podrške američke savezne vlade bez presedana za čistu energiju i ublažavanje klimatskih uticaja. Prvi izveštaji ukazuju na to da je od objavljivanja zakona prošle godine otvoreno 100.000 zelenih radnih mesta.
„Što je pristupačnije težiti inovacijama, to više podstičete inovacije“, rekao je Džonatan Frid, rekao je Džonatan Frid, bivši kanadski ambasador u WTO i viši saradnik, Ekonomski program, Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS). „Dobićete ubrzanje u raznim tehnologijama, čistim tehnologijama u zemljama ili regionima primaocima tih subvencija“, rekao je on. Takođe se procenjuje da će IRA zatvoriti dve trećine trenutnog jaza u emisiji gasova staklene bašte između trenutne politike i cilja SAD do 2030.
Uprkos domaćoj zaštiti za proizvode proizvedene u SAD, mnogi lideri to smatraju pozitivnim za planetu. „Mislim da svet može samo da bude srećan što su Sjedinjene Države prešle na desnu stranu tabele – a mi (Evropa) smo to čekali“, rekao je belgijski premijer Aleksandar De Kru na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
„Konačno, ekonomska moć broj jedan kaže da je dekarbonizacija deo (njenog) trgovinskog programa.
Drugi evropski lideri vide IRA kao katalizator konkurencije između zemalja pojednostavljivanjem klimatskih zakona i ubrzavanjem napora za dekarbonizaciju.
„Da bi evropska industrija ostala privlačna, postoji potreba da budemo konkurentni ponudama i podsticajima koji su trenutno dostupni van EU“, rekla je Ursula fon der Lajen tokom svog specijalnog obraćanja na Godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma.
„Zbog toga ćemo predložiti da privremeno prilagodimo naša pravila o državnoj pomoći kako bismo ubrzali i pojednostavili. Lakše kalkulacije, jednostavnije procedure, ubrzana odobravanja“, rekla je ona.
EU već obezbeđuje finansiranje obnovljive energije i subvencije koje se fokusiraju na ranu fazu razvoja novih oblika tehnologija. Za razliku od IRA, postojeće politike EU subvencija, kao što je nemačka šema za obnovljive izvore energije, ne uključuju zahteve lokalne proizvodnje.
Šta je ulog za ekonomije u razvoju?
Međutim, kako se trka zelenih subvencija između SAD i EU zahuktava, neki strahuju da će druge zemlje biti zapostavljene, posebno zemlje u razvoju i ekonomije u usponu. „Sa svim ovim subvencijama morate imati novca“, objasnila je Kamala Davar, čitalac privrednog prava na Univerzitetu u Saseksu. „Mislite li da će čak i država, (poput) Rumunije, moći da subvencioniše svoju zelenu energiju u meri u kojoj to mogu Nemačka i Francuska? Šta je sa zemljom poput Burkine Faso ili Paragvaja?”
Ekonomije u razvoju čine više od dve trećine globalnih emisija gasova staklene bašte i posebno su ranjive na efekte klimatskih promena, prema Međunarodnom monetarnom fondu. Suočene sa rastućim kamatnim stopama i rastućim teretom duga nakon pandemije COVID-19, ekonomije u razvoju su prinuđene da pooštre svoje budžete za podršku uvođenju obnovljive energije. Čak i pre pandemije, međunarodni finansijski tokovi prema zemljama u razvoju za obnovljive izvore energije opali su sa 24,7 milijardi dolara u 2017. na 10,9 milijardi dolara u 2019, prema Izveštaju Ujedinjenih nacija o ciljevima održivog razvoja.
Ovaj nedostatak u finansiranju i rastući pritisci na dug doveli su do poziva za alternativnim mehanizmima finansiranja iz privreda u razvoju. Najznačajnije, Barbados je predložio ogromnu reviziju međunarodnog sistema finansiranja razvoja, poznatog kao Bridžtaunska inicijativa, kako bi se ekonomije u razvoju opremile alatima i resursima za suočavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.
Zelene subvencije SAD i EU predstavljaju rizik od proširenja ovog jaza između zemalja u razvoju i razvijenih ekonomija štiteći sopstvene domaće industrije i potrošače. „(Ekonomije u razvoju) će uvek zaostajati u trci zelene energije i nemaju prava intelektualne svojine da implementiraju mnogo toga“, rekao je Davar. „Sve će ovo pogoršati podelu između severa i juga kada je reč o klimatskim promenama“, rekla je ona.
Iako je jasno da ekonomije u razvoju nemaju isti kapacitet da finansiraju zelene subvencije, one bi mogle imati koristi od „prelivanja znanja“ ili povećane potražnje za proizvodnjom iz Sjedinjenih Država i Evropske unije zbog ovih programa. „Oni su oni koji uzimaju, a ne kreatori inovacija koje rezultiraju“, objasnio je Frid.
Trenutak za WTO?
Investicioni plan IRA i Green Deal-a takođe bi mogli da dovedu u pitanje pravila koja su u osnovi Svetske trgovinske organizacije i multilateralne slobodne trgovine. Najvažnije je da pravila WTO zabranjuju subvencije i druge mere koje narušavaju trgovinu koje favorizuju domaće proizvođače u odnosu na strane konkurente. WTO je pozvala SAD, EU i druge zemlje članice da se udruže kako bi rešile trgovinske sporove u vezi sa zelenim subvencijama.
„Pitanje je gde će te subvencije ići i (kako) možemo da ohrabrimo sve da budu deo toga“, rekla je generalna direktorka WTO Ngozi Okonjo-Ivela na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. „Ako je u pitanju trka, onda tržišta u razvoju i ekonomije u razvoju neće moći da se takmiče u trci za subvencije. Nadam se da ćemo videti uravnotežen i nijansiran pristup subvencijama, a ne nešto drugo“, rekla je ona.
Prema članu I Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT), članice WTO su posvećene tretiranju trgovinskih partnera na nediskriminatorski način kako bi promovisale fer i slobodnu konkurenciju. IRA predstavlja prvi put da SAD imaju zahteve za lokalnim sadržajem (LCR) koji krše pravila STO, mada ne i prvi put da su LCR-ovi bili u centru pažnje WTO. U teoriji, svaka članica WTO bi mogla da ospori IRA u Apelacionom telu WTO – sistemu za rešavanje sporova organizacije. Međutim, Apelaciono telo WTO je paralisano od 2019. godine, jer Sjedinjene Države nastavljaju da blokiraju sva nova imenovanja u tom telu.
„Postoji jasna uloga koju WTO može da igra. Da li će – i da li će politički moći nešto da postigne – potpuno je zasebno pitanje“, rekla je Emili Benson Šol predsedavajuća za međunarodno poslovanje u Centru za strateške i međunarodne studije. „Polako se udaljavamo od multilateralnog pristupa zasnovanog na pravilima ka onom koji je više fokusiran na bilateralne i plurilateralne sektorske aranžmane“, rekla je ona.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *