Stručnjaci su očekivali dolazak ovog klimatskog fenomena još od prošlog proleća, ali je tek početkom januara Nacionalna administracija za okeane i atmosferu (NOAA) potvrdila hlađenje voda u centralnom ekvatorijalnom delu Tihog okeana. Njen pandan, El Ninjo, završio se u junu prošle godine, nakon neobično dugog perioda od tri godine.

Lars Lovinski, meteorolog iz Weather & Radar, kaže da su prognoze za zimsku sezonu 2024/25 predviđale mnogo izraženiji fenomen počevši od leta.

„U stvarnosti, ipak je bilo potrebno mnogo više meseci, a jasan signal pojavio se tek u decembru 2024. godine, i to u prilično slabom obliku u poređenju s onim što smo videli krajem 2020. i tokom 2023. godine,“ objašnjava.

Šta je La Ninja?

El Ninjo južna oscilacija (ENSO) je naizmenični obrazac promene temperature površine mora i atmosferskih uslova u tropskom Pacifiku. Prošle godine, ovaj fenomen izazvao je sušu, nestašice hrane i smrtonosne toplotne talase u nekim delovima sveta.

La Ninja je jedna faza ovog ciklusa, karakteristična po nižim od prosečnih temperaturama površine mora u istočno-centralnom delu ekvatorijalnog Pacifika. Suprotna faza, El Ninjo, uključuje više od prosečnih temperatura površine mora.

ENSO je sezonski fenomen, što znači da traje nekoliko meseci zaredom, donoseći atmosferske promene koje utiču na vremenske obrasce širom sveta.

La Ninja obično snižava globalne temperature, donosi suvlje vreme na jugu i zapadu Amerike, dok u Indoneziji, severnoj Australiji i južnoj Africi donosi vlažnije uslove.

Obično izaziva i više uragana u Atlantiku, ali meteorolozi predviđaju da će se ova faza završiti do leta, kada počne najintenzivniji deo sezone.

Šta La Ninja znači za vreme u Evropi?

Lovinski objašnjava da je najizraženiji uticaj La Ninje u Evropi tokom zime. To se dešava zbog tzv. telekonekcijskog mehanizma – velikih vremenskih obrazaca u drugim delovima sveta koji utiču na one bliže nama.

Dve oblasti Pacifika se posebno prate: centralni Pacifik (CP) i istočni Pacifik (EP). Važno je razlikovati ova dva područja jer ono što se događa u njima različito utiče na vremenske prilike u Evropi.

„Ako je najizraženija hladna anomalija tokom La Ninje u EP regionu, severni Atlantik i zapadna Evropa imaju tendenciju ka slabijim olujama ili sistemima niskog pritiska, kao i više anticiklona, što često vodi ka suvljoj i ponekad hladnijoj klimi,“ kaže on.

„Međutim, hladna anomalija u CP regionu obično rezultira obrazcem sličnim pozitivnoj fazi severnoatlantske oscilacije (NAO), sa snažnijim mlaznim strujanjem i više oluja u blizini Atlantika i zapadne Evrope, što dovodi do blažih, vlažnijih i vetrovitijih uslova.“

Lovinski dodaje da je ovo teorija, ali da drugi veliki faktori takođe mogu uticati na evropsko vreme, poput NAO, vetrova u stratosferi blizu ekvatora, pa čak i tropske konvekcije iznad Indijskog okeana.

Pored toga, trenutne prognoze ukazuju na povratak neutralnih uslova pre leta 2025. godine, što znači da verovatno neće biti jakih vremenskih tendencija ni u jednom pravcu ovog puta.