Šta je eko-frendli seks i kako utiče na klimatske promene

Šta je eko-frendli seks i kako utiče na klimatske promene
Foto: Reproductive Health Supplies Coalition, Unsplash

Kada razmišljamo o različitim načinima na koje možemo da smanjimo svoj ugljenični otisak, naš seksualni život obično nije na vrhu liste. Međutim eko-frendli seks postaje deo naših života.

To pokazuju i pretrage na vebu za eko-frendli seks proizvodima kao što su veganski kondomi i kontracepcija bez otpada, a koje su u stalnom porastu poslednjih godina, piše BBC.

Šta je eko-frendli seks?

„Za neke, biti ekološki prihvatljiv seks znači birati lubrikante, igračke, čaršave i kondome koji imaju manji uticaj na planetu“, objašnjava dr Adenike Akinsemolu, naučnica za ekološku održivost iz Nigerije.

“Za druge, to podrazumeva smanjenje štete u kreiranju pornografije i za radnike i za životnu sredinu. Oba primera su validna i značajna.”

Populacioni fond UN procenjuje da se svake godine proizvede oko 10 milijardi muških kondoma od lateksa, a većina se odlaže na deponije.

To je zato što je većina kondoma napravljena od sintetičkog lateksa i koristi aditive i hemikalije, što znači da se ne mogu da se recikliraju.

Kondomi od jagnjeće kože, koji se koriste još od rimskih vremena, jedina su potpuno biorazgradiva opcija. Međutim, prave se iz creva ovce i ne sprečavaju polno prenosive infekcije.

Mnogi lubrikanti su takođe na bazi nafte i stoga sadrže fosilna goriva. To je dovelo do porasta proizvoda na bazi vode ili organskih proizvoda. A domaće opcije postaju sve popularnije.

Pomagala iz domaće radinosti

Dr Tesa Komers ima više od milion pratilaca koji gledaju njene TikTok video zapise o seksualnom zdravlju. Njen najgledaniji video – sa skoro osam miliona gledanja – je recept za domaći lubrikant napravljen od kukuruznog skroba i vode.

„Lubrikanti na bazi vode, organski i veganski kondomi su dobar izbor za zabavu i prihvatanje održivog seksualnog života“, kaže dr Akinsemolu. „Oni ne samo da nanose manju štetu životnoj sredini, već svojim korisnicima nude odličan provod.“

Međutim, morate biti oprezni sa zelenijim proizvodima, neki od njih ne mogu da se koriste sa većinom kondoma jer mogu da izazovu pucanje. I pre nego što donesete bilo kakvu odluku u vezi sa kontracepcijom, savetuje se sa lekarom ili stručnjakom za planiranje porodice.

Seks igračke su još jedna oblast u kojoj je upotreba plastike široko rasprostranjena. Dostupne su alternative od čelika ili stakla, dok opcija kupovine punjivih igračaka takođe pomaže u smanjenju otpada. Na tržištu postoje čak i seks igračke na solarni pogon.

Kompanije kao što je LoveHoney takođe nude pomoć u reciklaži starih i polomljenih igračaka koje ne mogu da prođu kroz tipične rute reciklaže.

Gde još može da se smanji otpad?

Zatim, postoje manje očigledni delovi našeg seksualnog života u kojima se mogu napraviti promene kako bi se smanjio otpad.

Kupovina etički proizvedenog donjeg veša i odeće, izbegavanje seksa pod tušem, korišćenje manje tople vode, držanje isključenih svetla i odabir krpa za višekratnu upotrebu su načini da smanjimo naš uticaj na planetu.

Kao i većina stvari koje kupujemo, pakovanje često dovodi do otpada. Lauren Singer, preduzetnica i zero-waste influenserka iz Njujorka, kaže da je ovo mesto gde većina kompanija može da napravi razliku.



Kondomi, lubrikant i dnevne kontracepcijske pilule su svi proizvodi čija ambalaža završava na deponijama. Spirala je dugoročna kontracepcijske opcija, koja generiše manje otpada, ali nosi svoje rizike.

Loren živi skoro potpuno bez otpada i od 2012. sakuplja sve što nije mogla da reciklira u teglu. U njoj nećete naći kondome, jedinu sigurnu zaštitu protiv polno prenosivih bolesti. Loren zahteva od svojih partnera da se testiraju pre odnosa.

Međutim, ona kaže da nema ničeg više neodrživog od neželjene trudnoće ili polno prenosive bolesti.

„Moramo da razmotrimo koji otpad vredi proizvoditi, a koji ne“, kaže ona. „Ljudi ne bi trebalo da ne koriste kondome ili ne uzimaju kontrolu rađanja iz aspekta otpada – važnije je zaštititi vas i vašeg partnera.

Dr Akinsemolu se slaže. „Siguran seks, bilo da se koriste ekološki prihvatljivi proizvodi ili ne, dugoročno je najodrživiji za ljude i planetu“, kaže ona.

Klimatski uticaj reprodukcije

Što nas dovodi do još jedne tačke u kojoj se seks i okruženje sudaraju – rađanje dece. Ova tema nailazi na burne reakcije, a debata o održivosti rađanja jedna je od kontroverznijih u eko-zajednici.

Prema studiji iz 2017. godine, život bez automobila štedi oko 2,3 tone CO2 godišnje, dok pridržavanje biljne ishrane štedi 0,8 tona. Poređenja radi – ako živite u razvijenom svetu – nematenje deteta štedi oko 58,6 tona godišnje.

Neke uticajne ličnosti govorile su otvoreno su o svojim rezervama u pogledu rađanja dece. Princ Hari je za Vogue 2019. rekao da će on i vojvotkinja od Saseksa imati “maksimalno” dvoje dece, navodeći zaštitu životne sredine kao ključni faktor u ovoj odluci.

Slično, američka kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez rekla je na Svetskom samitu gradonačelnika C40 2019. da je ona „žena čiji snovi o majčinstvu sada imaju gorko-slatki ukus zbog onoga što zna o budućnosti naše dece”.

Stopa nataliteta je u padu u mnogim zemljama širom sveta. Višedecenijski trend se svakako ne može pripisati samo klimatskim promenama.

Ali ovogodišnja globalna anketa britanskih naučnika pokazala je da se tri četvrtine od 10.000 anketiranih mladih ljudi slaže da je “budućnost zastrašujuća”. Oko 41% ispitanika je reklo “koleba da ima decu” navodeći klimatske promene kao razlog.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap