Da li će klimatske promene upropastiti živote mladih?

Da li će klimatske promene upropastiti živote mladih?
Foto: Katie Rodriguez, Unsplash

Ukoliko se pogledaju istraživanja javnog mnjenja u državama Zapada, vidi se jasan trend rasta zabrinutosti kod mladih. Više različitih anketa potvrđuje trend sve većeg straha od globalnog zagrevanja, najviše kod milenijalaca.

Biti pripadnik generacije milenijalaca ili zumera danas nije lako. Generacije rođene od početka 1980-ih do danas, imale su tešku deceniju. Veliki broj ljudi rođenih krajem prethodnog milenijuma susreo se sa Svetskom ekonomskom krizom na samom početku karijere. U Evropi, naročito Južnoj, generacije ambicioznih mladih ljudi susrele su se sa surovom politikom štednje. 

Cene obrazovanja i zdravstvene zaštite porasle su brže od realne zarade u prethodnoj dekadi u SAD, a sa njom i prateći rast dugovanja kod mladih. Širom Zapada primećen je i oštar rast vrednosti nekretnina u velikim gradovima, što je učinilo kupovinu doma mladim ljudima značajno težim. COVID-19 pandemija je došla kao finalni udarac pred kraj dekade, s obzirom na to da je zbog strogih mera socijalne distance, ograničen način života karakterističan za mlade ljude.

Navedena ograničenja i ekonomske nelagode mogu biti rešene kroz korekcije javnih politika. Dosadašnje politike različitih država, naročito su štitile stariju populaciju, kao redovno glasačko telo. Jedan od primera je zaštitinička politika Konzervativne partije u Ujedinjenom Kraljevstvu, koje je dovela do rasta cena nekretnina. To je za poslednicu imalo da je danas blizu 25% britanskih penzionera u statusu milionera, a da je u svakom većem gradu, mladom čoveku stanovanje preskupi poduhvat.

Ipak, postoji problem koji se ne može lako rešiti samo korekcijom javne politike ili političkom promenom prioriteta. Taj problem su klimatske promene, čije će posledice, logično, najviše osetiti najmlađe generacije. Trenutni podaci pokazuju da već imaju efekta na ponašanje i političko odlučivanje i kod milenijalca i zumera. Koliko je ono uzelo maha i koliko je realno?

Klimatsko pitanje i mladi

Strah od aktuelnih generacija mladih ljudi da će živeti gore od svojih roditelja, nije bez utemeljenja. Trenutni ekonomski trendovi logično ne bude optimizam, iako im smer može biti promenjen. Međutim, pitanje globalnog zagrevanja je pitanje koje može uticati na značajno pogoršanje kvaliteta života između generacija, a ne može se rešiti promenom politike vlade prema stanovanju ili oporezivanju. 

Poslednji izveštaj Ujedinjenih nacija ukazuje na alarmatno stanje. Štetan uticaj čovečanstva na klimu „je činjenično stanje“, smatraju naučnici Ujedinjenih nacija u najvećoj do sada studiji o klimatskim promenama koju je izradio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) – grupa UN koja je pregledala više od 14 000 naučnih radova. Ukoliko se ne zaustavi povećanje temperatura iznad 2 stepena celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, stanovnike sveta može očekivati trajno i značajno pogoršanje životnih uslova na planeti. 



Na osnovu procena Svetske zdravstvene organizacije, bazirane na podacima IPCC-a, od 2030. do 2050. oko 250 000 ljudi će dodatno umirati svake godine kao posledica klimatskih promena. Ovaj podatak je manje relevantan za brojnu stariju populaciju, naročito na Zapadu ili Japanu. Međutim, ova procena je veliki alarm za ljude koji bi trebalo da kroz navedene decenije žive svoje starije godine ili najproduktivniji period u karijeri. Naravno, radi se o milenijalcima i zumerima, na koje će se posledice klimatskih promena najviše odraziti.

Osim Grete Tunberg ili američkog Sunrise pokreta, koji predstavljaju glas mladih u borbi protiv klimatskih promena, ova zabrinutost je dosta šira pojava. Brojne ankete potvrđuju da skepsa prema budućnosti od strane mladih postoji, a već danas se odražava na njihovo ponašanje i odluke.

Ankete i zabrinutost oko klime

Ukoliko se pogledaju istraživanja javnog mnjenja u državama Zapada, vidi se jasan trend rasta zabrinutosti kod mladih. Više različitih anketa potvrđuju trend sve većeg straha od globalnog zagrevanja, najviše kod milenijalaca.

Po istraživanju Pew Resarch Center iz maja ove godine na temu stavova Amerikanaca različitih generacija, razlike u godinama i stavovima prema klimi su vidljivi. Po ovom istraživanju, čak 71% milenijalaca (rođeni od 1981. do 1996) i 67% zumera (rođeni nakon 1996) smatraju da je adresiranje klimatskih promena za buduće generacije prioritet. Taj broj kod bumera i starijih (stariji od 1964. godišta) je tek nešto iznad pola. 

Najzanimljviji podatak je da čak oko trećine milenijaca i zumera kao najveći problem za sebe vide klimatske promene, dok čak 36% bumera ne vidi problem klime uopšte kao problem. Kod najstarije grupacije, potencijalni rast inflacije se javlja kao jedan od najvećih strahova, zbog potencijalnog obezvređivanja njihovih ušteđevina. Sličan trend je ustanovilo i ovogodišnje istraživanje Dilojta, gde milenijaci rangiraju klimatske promene kao problem broj dva, tek za par procenata niže od nezaposlenosti.

Mika Baumeister, Unsplash

Još veća se razlika može naći kada se govori o odbacivanju fosilnih goriva iz upotrebe, gde su starije generacije više za kombinaciju sa obnovnljivim izvorima energije (manje od 1/3 za ukidanje upotrebe fosilnih goriva). Milenijalci i zumeri su oko ove mere dosta radikalniji i čak 42% ispitanika ovih generacija bi jednostavno fosilna goriva ukinulo. Navedene dve najmlađe generacije su takođe verovatnije da volontiraju i doniraju novac za organizacije koje se bave klimatskim promenama.

Na drugoj strani, anketa Morning Consult od prošle godine pokazuje veliki pesimizam najmlađih generacija oko klimatskih promena. Čak svaki 10. anketirani pripadnik Generacije Z tvrdi da ovaj proces više nije moguće sprečiti, a čak 49% njih misle da proces može biti usporen, ali ne i prekinut. Identični procenti se mogu naći i kod milenijalca u drugim istraživanjima.

Ovaj vid pesimizma prema kretanju globalnog zagrevanja i želja za radiklanijim rešenjima ovog problema jeste relativno nov trend. Dok ranijim generacijama ovaj problem nije bio među prioritetima, naročito ne tokom političkog odlučivanja, mlađem delu stanovništva ovaj problem utiče i na aktuelne životne, ne samo političke odluke.

Klimatska briga i životna pitanja

Želja da se što pre reaguje po pitanju klime, već se kod mlađih generacija vidi na biračkim mestima. Mladi glasači su danas ubedljivo uz snage koje smatraju ovo pitanje važnom brigom. U Americi su to demokrate, a naročito mlado levičarsko krilo, oličeno u Aleksandriji Okasio Kortez i njenom Velikom zelenom dogovoru. U Velikoj Britaniji obe glavne partije smatraju ovo pitanje važnim, ali su mladi bliži laburistima. Zeleni u Francuskoj i Nemačkoj se većinski oslanjaju na glasače mlađe od 30 godina, što se najbolje videlo na izborima za Evropski parlament. 

Kako vreme bude prolazilo i aktuelne mlade generacije budu činile sve važniji udeo biračkog dela, svako ko negira klimatske promene ili predlaže prespora rešenja, biće izvesno politički neupotrebljiv na glasačkom mestu. Paradoksalno, SAD kao država sa najjačim pokretom koji negira klimatske promene, ima mlađe generacije koje su najradikalnije u rešenjima za krizu globalnog zagrevanja.



Međutim, osim političke arene, u kojoj se ekološka agenda postavlja kao sve važnija, strah od globalnog zagrevanja sve više ulazi u planiranje života kod mladih ljudi. Jedna od sfera u kojima anketari primećuju istorijsku promenu je novi trend u planiranju porodice i uticaj klimatskih promena na važne odluke. Dok je u starijim generacijama potomstvo bilo gotovo podrazumevano, danas sem progresivne kulturološke revolucije i manje patrijarhalnog društva, čak i stanje klime ima uticaj na niže stope rađanja.

Prošlogodišnje istraživanje američkog javnog mnjenja od strane agencije Morning Consult pokazuje ovaj novi trend. Čak 1 od 4 odrasle osobe bez dece kategorizuje klimatske promene kao glavni ili bar jedan od razloga zašto se nisu odlučili da imaju decu. Kod milenijalaca taj procenat je 34% (13% kao glavni razlog), a kod Generacije Z blizu 40% (17% kao glavni razlog).  Slično istraživanje u deset različitih zemalja sveta pokazalo je da četvoro od deset mladih ljudi širom sveta okleva da ima decu zbog klimatske krize i plaši se da vlade čine premalo da spreče klimatsku katastrofu.

Osim ove, u istorijskom smislu, nove pojave u planiranju porodice i potomstva, postoje i druge prateće posledice. U njih svakako spada anksioznost, strah i pesimistični pogled na budućnost sveta, kao i promena potrošačkih navika i očekivanja. 

Uz ove navedene promene u ponašanju i planiranju budućnosti, primetan je uticaj klimatskih promena na sve veću polarizaciju između generacija. Generacija Z i milenijaci sve više krive starije generacije za stanje klime (ali ekonomije) koje će im biti ostavljeno, sa naročitim fokusom na generaciju bumera. Čuvena fraza „okej bumeru“ („OK Boomer“) koja se koristi da diskredituje zastarela mišljenja starijih generacija, značajnim delom se preslikava i na debatu oko klimatskih promena, gde se stavovi značajno razlikuju (ne koliko kada se radi o kulturološkim pitanjima).

Naravno, postavlja se pitanje da li je strah mlađih generacija preteran i da li klimatsko pitanje unosi previše pesimizma među novim generacijama, ili je strah utemeljen?

Realnost i utemeljenost straha

Još jedna od paradoksalnih pojava koja se može primetiti u poređenju stavova iz anketa i realnosti je obrnuta proporcionalnost uticaja klimatskih promena na percepciju građana i regiona koji će biti pogođeni hipotetičkom promenom klime. Trenutno su za stanje klime najviše zabrinuti građani država koje će najmanje biti pogođene ovom pojavom, bar kada se radi o direktnim i indirektnim žrtvama. To su po pravilu države Zapada, a po pravilu nisu države na nižem stepenu razvoja ili države „globalnog Juga“.

Kao što je navedeno, u analizama Svetske trgovinske organizacije, broj žrtva klimatskih promena bi između 2030. i 2050. mogao da iznosi oko 250 000 ljudi godišnje. Kroz dve decenije to bi iznosilo čak pet miliona ljudi koji bi dodatno preminuli kao posledica povećanja temperatura. Međutim, od ovog broja najveći broj se pripisuje najsiromašnijim državama južne hemisfere, sa disproporcionalnim efektom po njihove starije, malarične, bolesne stanovnike i pothranjenu decu. Sličan efekat bi stvorila i poremećna proizvodnja useva, koja bi do 2050. (ukoliko ljudskog delovanja u sprečavanju ne bi bilo) dovela do rasta broja pothranjene dece u svetu za čak 1/5.  To bi predstavljalo i dalje manje brojeve nego početkom 2000-ih, ali bi predstavljalo i veliki korak unazad. Takođe, sa minimalnim efektima na Zapadu, a ogromnim u državama u razvoju.



Dok su mlade generacije na Zapadu spremne da žrtvuju svoj životni stil, potomstvo i kao glavni politički kriterijum biraju ekološke stavove određenih političara, predstavljaju najmanje verovatne žrtve promene klime. Za početak, po procenama Svetske zdravstvene organizacije, čak i po najpesimističnjim procenama dodatnih smrti od klimatskih promena, druge pojave su trenutno zadužene za mnogo veći broj žrtava globalno. Dijabetes je zaslužan za preko 1,5 miliona smrti godišnje, gojaznost skoro 3 miliona, saobraćajne nesreće 1,2 miliona, a pušenje čak 8 miliona. 

U poređenju par stotina hiljada smrti godišnje od klimatskih promena predstavlja manji problem, iako njegove prateće pojave mogu biti katastrofalne, poput: povećanja nivoa mora, izumiranja vrsta, promena ekosistema, manje predvidivog vremena, haotičnih migracija ili promene svakodnenvih životnih navika.

Takođe, trenutne stope rađanja u državama koje najviše brinu za klimu i gde je izraženo oklevanje oko planiranja dece u strahu od klimatskih promena, su relativno niske i najmanje doprinose globalnom rastu populacije. Države poput SAD-a, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva ili Nemačke imaju stope fertiliteta (broja rođene dece po ženi) ispod stope proste zamene od 2,1. Na drugoj strani, države koje najviše doprinose globalnom rastu populacije su države Afrike, koje bi u hipotetičkim scenarijima bile i najveće žrtve povećanja temperatura. Dok će do 2050. stanovništvo SAD, EU, UK i Kanade zajedno činiti i dalje nešto manje od milijardu ljudi, trenutna projekcija UN-a govori da će populacija Afrike sa sadašnjih 1,3 milijardi skočiti na 2,5 milijardi.

Ukoliko se strah zapadnih mlađih generacija iz anketa uporedi sa navedenim procenama i projekcijama, strah deluje sa jedne strane razumljivo, a sa druge strane preterano.

Zelena budućnost

Države Zapada danas deluju vrlo odlučno u suzbijanju svojih štetnih emisija. Administracija Džoa Bajdena do 2030. ima plan da emisije smanji za pola, Evropska unija da u istom periodu njih redukuje za preko pola ili UK za čak 68%. Pritisak mlađih generacija i shvatanje realnosti svakako su pomogli dosta ubrzanijem delovanju po ovom pitanju u poslednjih nekoliko godina. Industrije fosilnih goriva imaju sve manje prostora na Zapadu, a naročito industrija uglja, te se kao sve važniji zagađivači više javljaju zemlje u razvoju.

Iako je važno da mlađe generacije nastave pritisak na donosioce odluka u smeru ekološke budućnosti i usporavanja globalnog zagrevanja, alarmizam na Zapadu ne bi trebalo da izađe van kontrole. Najrazvijenije zemlje trenutno najbrže redukuju svoje zagađenje, najmanje doprinose globalnom populacionom rastu i najmanje su ranjive na klimatske promene. Milenijalci i Generacija Z na Zapadu će svakako ostati kao najodgovornije generacije po ekološkom pitanju, ali svojevrsni „klimatski nihilizam“ ne bi trebalo da se javlja kao pojava, naročito ne kada se radi o pitanju planiranja dece i glavnih životnih odluka.

Ekologija bi uvek trebalo da bude u linijama zdravog razuma i delovanja u skladu sa naučnim konsenzusom. Dok je svet dugo bio zarobljenik relativizovanja naučnih predviđanja ili u američkom slučaju negiranja ovih otkrića, ne bi smeo ni da upadne u svojevrsnu apokaliptičnu paniku koju oslikava pokret Extinction Rebellion i koja nije utemeljena u realnosti i naučnim predviđanjima. Mlađe generacije bi trebalo da ostanu predvodnici borbe za očuvanje planete, ali ne i predvodnici u klimatskom nihilizmu koji je sve ćešća pojava na Zapadu i takođe je nenaučan u osnovi.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap