U studiji za Ujedinjene nacije, istraživači su otkrili da smanjenje potrošnje mesa i mlečnih proizvoda može imati veći uticaj na smanjenje zagađenja azotom nego veganska ishrana.

Azot je od vitalnog značaja za rast biljaka i nalazi se u sintetičkim đubrivima koje farmeri koriste za povećanje proizvodnje useva.

Ali kada azot iscuri u okolinu, on postaje gas sa efektom staklene bašte koji je 300 puta jači od ugljen-dioksida.

Manje mesa i mlečnih proizvoda moglo bi da pomogne

U izveštaju se predlaže prepolovljenje prosečne evropske potrošnje mesa i mlečnih proizvoda i prelazak na ishranu koja je više zasnovana na biljkama kako bi se smanjilo zagađenje i poboljšalo zdravlje ljudi.

Prema istraživačima, sistem ishrane u Evropi, posebno stočarstvo, čini 80 odsto emisija azota na kontinentu.

Uzgoj povrća i drugih biljnih proizvoda je obično efikasniji od stočarske poljoprivrede, jer zahteva manje zemlje i đubriva.

Da bi se pomoglo prelasku na ishranu zasnovanu na biljkama, istraživači predlažu obezbeđivanje finansijskih podsticaja za hranu koja ima mali uticaj na životnu sredinu i usvajanje ugovora o ugostiteljstvu u javnom sektoru koji nude ove održive izbore hrane.

Trebalo bi da postoji „koherentna kombinacija politika koje se bave proizvodnjom i potrošnjom hrane kako bi se bolje podržala tranzicija ka održivim sistemima“.

Studija takođe podstiče bolje upravljanje upotrebom đubriva i skladištenjem stajnjaka, koji sadrži azot.

Istraživači kažu da bi bolji tretman otpadnih voda za hvatanje azota iz kanalizacije takođe smanjio emisije i omogućio da se reciklirani hranljivi sastojci koriste na poljima.

Da li je demitarizam bolji od veganstva?

Iako se veganstvo reklamira kao jedna od najprikladnijih dijeta za planetu, demitarizam bi mogao biti bolji za borbu protiv zagađenja azotom.

„Naša analiza otkriva da je širok paket akcija uključujući demitaristički pristup (prepolovljenje potrošnje mesa i mlečnih proizvoda) postigao najviše bodova u nastojanju da se prepolovi otpad azota do 2030. godine“, kaže profesor Mark Saton iz UKCEH, jedan od urednika Appetite for Change.

Potrošnja proteina prosečnog čoveka u Evropi uveliko premašuje preporuke Svetske zdravstvene organizacije.

Izveštaj kaže da bi uravnotežena ishrana sa manje mesa i mlečnih proizvoda takođe poboljšala ishranu i učinila ljude zdravijima, smanjujući potražnju za zdravstvenim uslugama.

Šta je demitarizam

Demitarizam je praksa napora da se smanji potrošnja mesa uglavnom iz ekoloških razloga. Pojam je iskovan 2009. u Francuskoj na radionici organizacije Nine gde je razvijena i Barakova deklaracija: ekološka održivost i demitaristička prehrana.

Pojam demi potiče od latinskog dimedius što znači polovina. Demitarna dijeta je doslovno “prepoloviti” standardni deo mesnih proizvoda koji bi se konzumirao u redovnom obroku. Ovaj deo treba zameniti odgovarajuće većim udelom povrća ili drugih prehrambenih proizvoda.