Biti vegan: Da li će biljna ishrana stvarno spasti planetu?

Biti vegan: Da li će biljna ishrana stvarno spasti planetu?
Foto: Anna Pelzer, Unsplash

Odluka o veganskom načinu života prevashodno se odnosi na ishranu koja se bazira isključivo na namirnicama biljnog porekla, a potom se proteže i na ostale životne aspekte. Čini se da je sa intenziviranjem debate o zaštiti životne sredine sve više onih koji se makar u ishrani okreću biljkama i odriču se mesa i drugih namirnica životinjskog porekla koje dokazano imaju negativan uticaj na celokupno stanje naše planete.

Ipak, da li bi ovakva ishrana zaista mogla da nam pomogne u nastojanjima da sačuvamo životnu sredinu?

Britanski Gardijan je istraživao ovo pitanje, a stručnjaci sa kojima su razgovarali navode da je potrebno da promenimo svoje prehrambene navike, ali da je za budućnost planete neophodno da se i nacionalne vlade uključe u regulisanje ovog pitanja. 

Literatura o veganstvu nema unisoni stav i navode se različiti zaključci. Neka istraživanja pokazuju da bi vegetarijanski način ishrane moga da smanji emisiju štetnih gasova po osobi za svega 3 odsto, dok neke druge studije navode da bi se emisija smanjila i za 20 do 30 odsto. 

Stručnjaci ističu da je izuzetno važno istaći da emisija gasova koji doprinose efektu staklene bašte nije jedino merilo održivosti, već da se u obzir moraju uzeti i posledice stočnog uzgoja na kvalitet vode, zemljišta i drugih dimenzija ekosistema. 

Različiti rezultati istraživanja upućuju na to da istraživači zapravo mere različite stvari. Jedni će u obzir uzeti samo količinu štetnih gasova koji se ispuštaju u proizvodnji mesa, dok će drugi uračunati i uticaj potencijalnih šuma koje će biti zasađene na mestima na kojima se sada proizvodi meso. 

Stručnjaci su svakako mahom saglasni u tome da je ono što jedemo „veliki problem“, uz pitanje različitih vidova transporta. I ne samo to, već je promena načina ishrane jedina stvar koju pojedinac može da uradi, a da proizvede značajan pozitivan uticaj na životnu sredinu. 

Svakako da bi ovakva agenda mogla lakše da se sprovede kada bi se uključini i organi nadležni za ova pitanja. Važan je input ministarstava poljoprivrede, recimo. Ipak, u odsustvu ovakvih programa, svako od nas bi trebalo da menja svoju ishranu sam. 

Naučnici koji su 2018. godine sproveli najsveobuhvatniju analizu štete koju stočni uzgoj nanosi planeti utvrdili su da izbegavanje mesa i mlečnih proizvoda ima najveći uticaj na životnu sredinu posmatrano iz ugla pojedinca. 

Nacionalne vlade i nadležni organi mogli bi da ponude povlašćene cene i subvencije za održivu proizvodnju čime bi standardna proizvodnja mesa i mlečnih proizvoda postala skuplja i samim tim manje isplativa. 

Važno je razumeti da insistiranje na pojedinačnim promenama u životnim navikama ne sme skrenuti pažnju sa regulative koja je neophodna i amnestirati od odgovornosti nadležne organe. 

Jedan od stručnjaka sa kojima je Gardijan razgovarao naveo je da moramo podsticati one koji mogu da smanje emisiju štetnih gasova da to i učine.

Svesni smo da za klimatske promene nema „srebrnog metka“; niko ne može da obeća da će veganska ishrana „spasti planetu“, ali su promene u načinu ishrane neophodne, iako ne dovoljne. 


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap