Otkriće britanskog Gardijana da se u solarnim projektima u nadležnosti britanskog Ministarstva odbrane u saradnji sa drugim organima vlasti i nekim od najvećih razvijača obnovljive energije koriste paneli proizvedeni u kineskim kompanijama optuženim za prinudni rad i eksploataciju ljudi zaista je tek jedno u nizu ovakvih saznanja. 

I prošle godine se upravo Kina – sa dobrim razlogom – našla na meti žestokih kritika udruženja za zaštitu ljudskih prava koja su saopštila da su mnogi svetski brendovi i trgovinski lanci saučesnici u korišćenju prinudnog rada i kršenju prava miliona Ujgura u kineskoj provinciji Sinđijang. 

Uprkos surovoj diskriminaciji koju kineske vlasti vrše nad ovim muslimanskim delom stanovništva – uključujući mučenje, nasilno razdvajanje porodica i sterilizaciju ujgurskih žena – ogroman broj vodećih svetskih kompanija nastavlja da koristi pamuk i druga prediva proizvedena u ovom sistemu prinudnog rada. 

Iz tog istog sistema u koji je uključeno oko 1,8 miliona Ujgura i pripadnika drugih turskih i muslimanskih naroda u zatvorima, fabrikama i farmana u Sinđijangu dolaze i solarni paneli od kojih je izgrađeno čak 40 odsto solarnih farmi u Velikoj Britaniji, sa žigom kineskih kompanija Jinko Solar, JA Solar i Trina Solar. 

Neki veliki brendovi poput H&M-a, Ikee i Calvin Kleina i navodno su prošle godine obustavile saradnju sa proizvođačima iz Sinđijanga, mada je simptomatičnije bilo saopštenje kompanije Apple koja je navela da je u više navrata istraživala pomenute navode, ali da „nisu nađeni dokazi bilo kakvog prinudnog rada u proizvodnoj liniji Apple-a“. 

Naposletku se ovaj slučaj ispostavio ultimativnim dokazom da nije dovoljno samo – ako i toliko – prekinuti direktne veze sa lancima snabdevanja, već da je problem daleko kompleksnije prirode i da suštinski leži u činjenici da globalna industrija na različite načine potpomaže sistem zloupotrebe ljudskih prava i prinudnog rada. 

Iz Sinđijanga ne dospeva mnogo informacija osim onih koje plasira kineska vlast i onih koje prenose udruženja za zaštitu ljudskih prava, a koje se u potpunosti razlikuju.

Ta dijemetrala se dobro čita i u slučaju masovnog pritvaranja Ujgura u kampove za prevaspitavanje; dok Peking negira da su Ujguri na bilo koji način izloženi represiji i da je reč o „dobrovoljnim centrima za stručno usavršavanje“, dokumenti procureli u javnost – ali i video snimci na kojima se vidi utovarivanje Ujgura u vozove sa lisicama na rukama i povezima na očima – govore nešto sasvim drugo. 

Žene su u ovim logorima za „reedukaciju“ izložene sistematskom silovanju, zlostavljanju i mučenju, na silu su podvrgnute metodama kontrole rađanja, hiljade dece je razdvojeno od roditelja, zatvorenici su podvrgnuti nehumanom kažanjavanju, zatvarani u samice i izgladnjivani, izloženi neprekidnom psihičkom nasilju. 

Početkom ove godine, međutim, objavljen je izveštaj koji napokon navodi da je Kina počinila genocid nad ovom manjinskom grupom, a upravo ovo pitanje razmatra i britanska vlada koja je ipak našla za shodno da dobavlja solarne panele iz Sinđijanga. 

Izveštaj, na kojem je radilo više od 50 globalnih stručnjaka za ljudska prava, ratne zločine i međunarodno pravo, pokazao je da su aktivnosti kineske vlasti u Sinđijangu prema Ujgurima prekršile svaku odredbu Konvencije o genocidu UN.

Velika Britanija je izvesno napravila pomak u razvoju obnovljive energije i zaštiti životne sredine, ali je cena, jednako izvesno, preskupa.