Prva nedelja Cop26: Postignut napredak nije ni izbliza dovoljan

Prva nedelja Cop26: Postignut napredak nije ni izbliza dovoljan

Prva nedelja klimatskog samita Cop26 donela je velika obećanja, ali ozbiljan napredak u pregovorima za zdraviju budućnost planete nije ni izbliza postignut.

Mnogo pre nego što su se delegati okupili u Glazgovu, scenu za Cop26 postavilo je najoštrije upozorenje svetskih naučnika da ljudska aktivnost nedvosmisleno narušava klimu, ekstremno vreme postaje sve intenzivnije i da je potrebna hitna akcija da se spreči još gori haos u budućnost.

Obećanja koja su data u prvoj nedelji na papiru zvuče sjajno, u svako od njih bile su uključene pojedine velike zemlje, što je ostavilo utisak da će Cop26 doneti obećavajuće promene u svetskoj klimatskoj politici. Ali, takođe, iz svakog obećanja izozstale su druge velesile — što mora da se adresira u drugoj nedelji samita.

Pred vama je siže prvih sedam dana Cop26.

PONEDELJAK: Povratak SAD, izostanak Kine

Dobra vest u Glazgovu bila je da su Sjedinjene američke države i zauzele centralno mesto.

„Neka ovo bude trenutak kada ćemo odgovoriti na poziv istorije ovde u Glazgovu“, izjavio je predsednik SAD Džo Bajden.

Ovo je važno jer ništa suštinsko ne može da se uradi bez najvećeg svetskog emitera u istoriji, najveće ekonomije i najmoćnije vojske.

Međutim, čak i uz jače prisustvo SAD, globalno okupljanje je ostalo nepotpuno. Samitu nisu prisustvovali neki od najvećih krivaca za klimatsku krizu u kojoj smo.

Brazilac Žair Bolsonaro, predsednik najveće nacije na svetu po količini prekrčenih šuma; Mohamed bin Salman iz Saudijske Arabije, prestolonaslednik drugog najvećeg svetskog proizvođača nafte; i predsednik drugog najvećeg svetskog proizvođača gasa Vladimir Putin. Si Đinping, predsednik najvećeg potrošača uglja i emitera ugljenika, takođe je odsustvovao, iako je barem imao opravdanje – kovid krizu.

Indija je pružila najveće iznenađenje. Njen premijer Narendra Modi najavio da će zemlja dobijati 50 odsto svoje električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine. Kao i da će do 2070. dostići nultu emisiju. Zemlje koje predstavljaju više od 70odsto svetskih emisija potpisale su dugoročne ciljeve.

UTORAK: Ponovno spasavanje šuma

Prvo veliko obećanje koje nam je stiglo sa Cop26 je deklaracija o okončanju krčenja šuma do 2030. Na prvi pogled ona zvuči slično njujorškoj deklaracija iz 2014. u kojoj je postavljen isti cilj, a koja do sada nije ni prepolovila uništenje šuma.

Međutim postoje neke važne razlike između dve deklaracije. Ovaj put iza plana stoji ozbiljan novac – 19,2 milijarde dolara od vlada i privatnog sektora. Takođe, većina velikih šumskih zemalja je potpisala deklaraciju, a postoji i dodatni paket od više od milijardu dolara za autohtone zajednice, koje su najefikasnije čuvari šuma.

No već su se pojavili prvi znaci da deklaracija nije održiva. Indija je nije potpisala. Indonezija se već pokolebala oko svojih obaveza. I može li iko da veruje Brazilu pod Bolsonarom, nakon što je proveo poslednje tri godine uništavajući Amazon?

SREDA: Zbogom metanu

Sredina nedelje donela je jedno od najvećih obećanja. Više od 90 zemalja obavezalo se da će do kraja decenije smanjiti emisiju metana za najmanje 30 odsto u odnosu na nivo iz 2020. godine.

Ovo svetu kupuje malo vremena jer je metan posebno moćan gas staklene bašte.

SAD će prednjačiti obavezujući kompanije da zapuše curenja na više od 5 miliona kilometara cevovoda. Ali, opet, nisu se svi veliki igrači prihvatili ove obaeze. Kina, Indija i Rusija odlučile su da odustanu od obećanja uz obrazloženje da bi bogatije zemlje trebalo da prednjače. Brazil je, međutim, potpisao, i čini se da Bolsonaro sada potpisuje na sve.

Ovo i druge najave nisu podigle samo raspoloženje: nekoliko klimatskih modela predviđalo je da obećanja data u prvih nekoliko dana Glazgova imaju potencijal da po prvi put ograniče globalno zagrevanje na manje od 2C.

Ali pre nego što se previše uzbudite, imajte na umu da je računica zasnovana na herojskoj pretpostavci da će svaka vlada na svetu održati svoja obećanja.

ČETVRTAK: Kraj uglja

Više od 40 zemalja složilo se da postupno ukine električnu energiju na ugalj. Kanada, Južna Koreja, Ukrajina, Indonezija i Vijetnam rekle su da će napustiti ovaj najprljaviji oblik fosilnih goriva između 2030. i 2040. Čak je i Poljska potpisala, što je izvanredno s obzirom na to da je njena privrženost uglju bila toliko velika da je 2018. tokom Cop u gradu Katovice počastila klimatske delegate izložbom o lepoti i značaju ovog goriva.

Druge zemlje su obećale da će prepoloviti finansiranje elektrana na ugalj u inostranstvu. Međutim SAD, Kina, Australija i Indija nisumeđu potpisnicama, ostaje da se vidi da li će ih pritisci drugih poljuljati.

PETAK: Dan za proteste mladih

Hiljade mladih demonstranata prošetalo je Glazgovom tražeći hitnu klimatsku akciju. Organizacije civilnog društva su u velikoj meri držane podalje od glavnog konferencijskog centra cele nedelje.

Frustracije zbog nedostatka akcije su evidentne. Greta Thunberg optužila je učesnike COP za „greenwashing“.

U glavnom konferencijskom centru raspoloženje je oprezno. Organizatori iz Velike Britanije su odahnuli što su izbegnuti veliki propusti. Afrička grupa nacija je optimistična da je napredak postignut. Svi su svesni da i dalje postoji veliki jaz u kredibilitetu između ambicioznijih dugoročnih obećanja i kratkoročnih akcija.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *