fbpx

Poplave u Libiji: Kako su tako brzo postale smrtonosne

Poplave u Libiji: Kako su tako brzo postale smrtonosne

Poplave u Libiji, izazvane snažnom olujom, odnele su više od 11.000 života, dok se 10.000 ljudi vodi kao nestalo

Poplave u Derni su mučan primer kako izgrađena infrastruktura može da se sukobi sa klimom i geografijom i pretvori oluju u katastrofu.

„Poplave su najštetnija prirodna opasnost kada je u pitanju uništavanje imovine i izgubljeni životi“, rekla je Katrin Mah za The New York Times, profesorka ekoloških nauka i politike na Univerzitetu u Majamiju. Ali opasnost i šteta mogu da variraju, a čitav set faktora određuje efekte poplava date lokacije, rekla je ona.

Prirodno okruženje je jedan od uzroka. Libija ima suvu klimu i retko ima tako obilne padavine. Oluja je u nedelju bacila rekordnih 414 milimetara kiše na oblast oko Derne, saopštio je libijski Nacionalni meteorološki centar. Obično u regionu pada samo 1,5 milimetara tokom celog septembra.

Zbog klimatskih promena, „nedvosmisleno smo u okolnostima u kojima padavine padaju intenzivnije“, rekla je dr Mah. Prošle nedelje, slične ekstremne poplave od iste mediteranske oluje pogodile su Grčku i Tursku.

U sušnim regionima, kiša ima tendenciju da ostane na površini, a ne da prodire u zemlju i često stvara brze bujne poplave. Vlažniji regioni poput Floride, gde se nalazi dr Mak, imaju više sunđerastog tla koje može da apsorbuje vodu i ublaži neke od opasnosti od poplava.

Derna je takođe izgrađena na vrhu aluvijalnog lepeza, vrste pejzaža formiranog u podnožju planinskih lanaca labavim sedimentom koji reke i potoci ispiraju. Poznato je da su ovi pejzaži izloženi riziku od „ultraopasnih poplava“, rekao je Bret Sanders, profesor građevinskog i ekološkog inženjerstva na Univerzitetu Kalifornija. Kada aluvijalne lepeze iskuse obilne padavine, poplave imaju tendenciju da udare iznenada, putuju veoma brzo i nose mnogo sedimenta i krhotina koji mogu kao buldožer da unište sve što se nađe na putu.

Ali pored ovih prirodnih faktora, infrastruktura je odlučujući faktor u tome koliko ljudi pate od date oluje i naknadnih poplava.

Istorijski gledano, gradovi su se gradili tamo gde ima vode. „Ljudi širom sveta stavljaju stvari — infrastrukturu, kuće, industrijske centre, komercijalne centre — na put štete, u oblastima koje su podložne poplavama“, istakla je dr Mah.

Ljudi su takođe često izgradili infrastrukturu za kontrolu poplava i vodosnabdevanje, poput Derninih brana, pored gradova. Ova infrastruktura, međutim, ponekad može nenamerno povećati rizik. Jednom kada je brana ili slična struktura za kontrolu poplava postavljena, ljudi često veruju da je područje bezbedno i grade u skladu sa tim. Ali ako se te strukture ne održavaju na odgovarajući način i njima se ne upravlja, one mogu da propadnu i uzrokuju katastrofu.

„Jedna je stvar izgraditi strukturu za kontrolu poplava“, rekao je dr Mah. “Drugo je da se uverite da se održava tokom vremena.” Ona je istakla da su vlade obično daleko manje politički motivisane da održavaju infrastrukturu nego da je grade.

Još više problema, postojeća infrastruktura, poput brana iznad Derne, projektovana je i izgrađena za prethodnu klimu, prema sada zastarelim specifikacijama za padavine, između ostalih opasnosti. Sistemi ranog upozorenja i protokoli za upravljanje vanrednim situacijama su na sličan način skrojeni prema istorijskom iskustvu koje se možda više ne primenjuje.

Međuvladin panel za klimatske promene predviđa da bi mediteranske oluje poput one koja je pogodila Libiju mogle da postanu ređe u budućnosti, ali da će oluje koje se formiraju postati sve jače i ekstremnije.


Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap