Globalno zagrevanje je uzrokovano emisijom gasova staklene bašte. Prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC), do 2019. godine temperatura je porasla za 1,1 stepen Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim nivoima.

Međutim, istovremeno sagorevanje fosilnih goriva emituje aerosole, u obliku zagađujućih čestica poput čađi ili sumporne kiseline, koji hlade našu klimu. Oni reflektuju sunčevu svetlost i takođe povećavaju reflektivnost oblaka. Kako navodi IPCC, prisustvo aerosola u atmosferi uslovilo je da klima bude 0,5 stepeni Celzijusa hladnija u 2019. nego bez njih.

Studija dokumentuje široko rasprostranjene dokaze o ovom smanjenom efektu.

U novoj međunarodnoj analizi, profesor Johanes Kvas, meteorolog sa Univerziteta u Lajpcigu, i kolege iz cele Evrope, Kine i SAD su dokumentovali snažne dokaze o ovom uticaju na klimu poboljšanog kvaliteta vazduha.

“Analizirali smo podatke sa NASA satelita Terra i Akua. Oni pružaju sveobuhvatna satelitska posmatranja Zemlje od 2000. godine, mereći dolaznu i izlaznu radijaciju, ali i oblake i zagađenje aerosolom. Ovo poslednje se značajno smanjilo širom Severne Amerike, Evrope i Istočne Azije od 2000. godine“, kaže profesor Johanes Kvaas, glavni autor studije, koju su na sastanku pokrenula dva evropska istraživačka projekta CONSTRAIN i FORCES.

Poboljšanje kvaliteta vazduha znači ubrzanje pokretača globalnog zagrevanja u odnosu na prethodni period.

“Našu studiju ne treba tumačiti tako da sada treba da emitujemo više aerosola za hlađenje klime. Naprotiv: aerosoli su štetni po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, zbog čega moramo da nastavimo da smanjujemo emisije”, zaključuje Kvas.

I zato je zakon o kvalitetu vazduha postao sve stroži od 1970-ih i sprovodi ga sve više zemalja. Profesor Kvas i njegove kolege u novoj studiji naglašavaju sve hitniju potrebu za brzim i snažnim smanjenjem emisije gasova staklene bašte.