Drugi krug vanrednih izbora, koje je Emanuel Makron sazvao nakon što je Nacionalni front (RN) ostvario dobar rezultat na evropskim izborima prošlog meseca, mogao bi rezultirati time da stranka Marin Le Pen osvoji većinu u francuskom parlamentu u nedelju, iako bi nacionalni napori da se formira “republikanski front” mogli to da spreče.

Akcija za klimu se jedva pojavila u izbornoj kampanji kao tema, ali RN planira da ukine neke politike ako dođe na vlast. Stranka je iskoristila talas besa protiv zelenih mera koji je izazvan tokom protesta poljoprivrednika ove godine i osudila ono što naziva “kaznenom ekologijom”. Naznačili su da žele da ponište zabranu automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem 2035. godine, blokiraju nove vetroturbine, ukinu zone sa niskim emisijama i ponište pravila o energetskoj efikasnosti.

“Biće to veliki regres, barem za klimatsku politiku,” rekao je Kristof Kasu, direktor istraživanja u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja za Gardijan.

Francuska je treći najveći zagađivač gasovima koji greju planetu u EU. Iako po osobi Francuzi emituju manje od kontinentalnog proseka – velika nuklearna flota znači da je njihova elektroenergetska mreža manje ugljenično intenzivna od njihovih suseda – francuske farme, putevi i zgrade ostaju veliki izvori zagađenja koje vlada nije uspela da očisti.

Pročitaj i

Nuklearna energija u Srbiji – rešenje ili još jedan problem? Veći porezi i skuplji parking: Francuska se obračunava sa SUV

Deo njene nevoljnosti dolazi od otpora kod kuće. Ogromni protesti pokreta žutih prsluka (gilets jaunes) potresli su zemlju 2018. godine. Eksplozivni bes zbog cena goriva i nejednakosti pojačao je karbonski porez na benzin koji je Makron pokušao da uvede nakon što je delimično ukinuo porez na bogatstvo.

Politički naučnici vide ograničene dokaze o reakciji na skupu klimatsku akciju koja podstiče podršku krajnje desnice u zemljama kao što su Francuska i Nemačka. Verovatniji razlog, kažu, je da je okolina pala na listi prioriteta glasača, dok su pitanja kao što su migracija i inflacija skočila. Francuski Zeleni su videli kako njihov udeo u glasovima pada sa 13% na 5% na evropskim izborima, dok je RN porastao na 31% – osvojivši gotovo svakog trećeg glasača.

Ali čak i dok su političari RN-a skrajnuli temu klimatske akcije, posmatrači kažu da će morati da pomire suprotstavljene želje, poput napada na obnovljive izvore energije dok pokušavaju da održe industrije konkurentnim, ili promovisanja suvereniteta dok smanjuju poreze na fosilna goriva, za koje Francuska zavisi od uvoza.

Benoît Liget, direktor Instituta za ekonomiju klime I4CE, rekao je da bi RN mogao da se suoči sa “sudarom sa stvarnošću” ako dođe na vlast, što bi moglo da ga primora da se suoči sa klimatskim implikacijama konkurentnosti, suvereniteta i sigurnosti.

“Morat će da se suoče sa klimom,” rekao je. “Možda sa drugačijim narativom, ali to će biti klimatska politika iza scene.”

Pobeda RN-a mogla bi takođe usporiti klimatsku akciju na evropskom nivou. Francuska je bila glasan zagovornik industrijskih politika širom EU za podršku čistim tehnologijama, a Makron je gurao Evropu da izgradi zelenu proizvodnu bazu koja može da se nosi sa subvencionisanom konkurencijom u SAD-u i Kini.

“Nije da su Francuzi najviše za Zeleni dogovor,” rekao je Sébastien Trejer, izvršni direktor tink-tenka za održivost IDDRI. “Ali stavljali su veliki naglasak na pronalaženje novih finansijskih sredstava [da bi se to ostvarilo].”

Ako krajnja desnica pobedi, naučnici strahuju da bi to moglo naneti štetu globalnoj klimatskoj diplomatiji i dovesti do napada na nauku sličnih onima koji su se desili u SAD-u pod bivšim predsednikom Donaldom Trumpom.

“Kao naučnici, imamo osećaj da smo u zamci,” rekao je Kasu, koji je bio koautor poslednjeg izveštaja IPCC-a. “Naš cilj je da donesemo činjenice koje će pomoći javnoj raspravi … ali sa skepticizmom i poricanjem nauke vrlo je komplikovano imati dijalog.”

Retorika u Francuskoj se pomerila sa fokusa na otvoreno poricanje ka nekoj vrsti “ubeđivanja” koje opravdava odlaganje akcije, dodao je.

“Stalno tvrde da je IPCC alarmistički,” rekao je Kasu. Ali oni “prave zbrku između alarmističkog i alarmantnog”.