Pre samo dve decenije, više ljudi je živelo na selu nego u urbanim područjima. Ali to se od tada promenilo. Oko 56 odsto svetske populacije sada živi u gradovima, a taj broj i dalje raste. Prema Ujedinjenim nacijama, 2/3 od oko 10 milijardi ljudi koji će naseljavati Zemlju do 2050. godine živeće u izgrađenim područjima.

Ovo kontinuirano širenje gradova otkriva ozbiljne probleme u njihovom planiranju, ističući socijalnu nepravdu i isključenost, nedostatak javnog prevoza i zdravstvene probleme povezane sa smogom. Jedna ideja koja je nedavno dobila na popularnosti kao način ka održivijoj, bolje življivoj i zdravijoj budućnosti su “gradovi na 15 minuta”.

Idea iza ovog koncepta je izgraditi gradove tako da se većina svakodnevnih potreba i usluga nalazi unutar 15-minutne šetnje ili vožnje bicikla. Koncept je prvi put predložio urbanista i profesor Sorbonskog univerziteta u Parizu Karlos Moreno 2016. godine. Želeo je da svako lako pristupa prodavnicama, školama, lekarima, teretanama, parkovima, restoranima i kulturnim institucijama.

Mnogi ljudi koji danas žive u gradovima mogu samo da sanjaju o tome. Umesto toga se suočavaju sa gužvama u saobraćaju ili lošim javnim prevozom kako bi stigli tamo gde žele da idu.

A to ne znači da gradove treba srušiti i ponovo izgraditi, već da već postojeći javni prostor treba preurediti. Petnaestominutni gradovi takođe nude koncept mobilnosti: manje automobila i više prostora za bicikliste i pešake, sigurne staze za decu, osobe s invaliditetom ili starije osobe i mesta za društvenu interakciju.

Petnaestominutni gradovi: Od Pariza pa sve do Šangaja

Širom sveta već ima 16 gradova koji su implementirali koncept petnaestominutnih gradova ili slične ideje ili rade na tome. Pristupi se razlikuju – u nekim gradovima razmatraju implementaciju koncepta na 20 minuta, drugi na 10 minuta. Neki su fokusirani na pojedine gradske četvrti ili na ponovno kreiranje celog grada.

Takođe postoji inicijativa u Velikoj Britaniji koja ima za cilj postizanje boljeg kvaliteta života za stanovnike gradova. U okviru programa renacionalizacije širom zemlje, britanska vlada je najavila planove kako bi omogućila svima da dođu do zelenih površina ili otvorenih voda u roku od 15 minuta hoda od njihovog doma.

Super-četvrti Barselone

Španski grad Barselona eksperimentiše sa takozvanim “Superilles” ili super-četvrtima. Koncept uzima nekoliko stambenih blokova i smešta ih u super-blok. Samo stanovnici ili službe za dostavu imaju pristup kolima, a maksimalna brzina ograničena je na 10 kilometara na sat.

Mnoge ulice su blokirane za saobraćaj i umesto toga se koriste na različite načine. Bivši parking prostori su pretvoreni u zelene površine s drvećem, povrćem i cvećem.

Trenutno se 60% javnih prostora u Barseloni i 85% ulica koristi za saobraćaj. Više od polovine stanovnika grada suočava se s bukom i opasnim zagađenjem vazduha, što je znatno iznad limita Svetske zdravstvene organizacije. Nove četvrti trebalo bi da smanje motorni saobraćaj za 21%.

Da li će petnaestominutni gradovi naštetiti ekonomiji

Studije pokazuju da više biciklističkog i pešačkog saobraćaja u gradovima štedi novac, jer se manje troši na održavanje puteva i zdravstvo.

Pozitivni efekti biciklizma procenjuju se na više od 90 milijardi evra samo u EU. U poređenju, motorizovani saobraćaj prouzrokuje više od 800 milijardi evra godišnjih troškova za zdravstvo, životnu sredinu i infrastrukturu.

Mnogi vlasnici prodavnica brinu da bi ideja o 15-minutnim gradovima mogla uzrokovati pad prodaje, jer kupci više ne bi mogli da dođu kolima. Međutim, u zapadnom američkom gradu Portlandu, pad od 20% u automobilskom saobraćaju nakon uvođenja koncepta 20-minutnog grada takođe je rezultirao dodatnih 1,2 milijarde dolara (1,14 milijardi evra) ostalo u lokalnoj ekonomiji.

Petnaestominutni gradovi i teorije zavere

Nedavno su teorije zavera o 15-minutnim gradovima stigle u mejnstrim.

Pojedini konzervativni komentatori i teoretičari zavere sve više su uvereni da je koncept “grada na 15 minuta” najnoviji zlonamerni plan za suzbijanje individualnih sloboda.

Kako je ova prilično obična strategija postala tačka spora za sveopštu teoriju zavere vezanu za klimatske promene?

Godinama unazad, određeni akteri unutar industrije fosilnih goriva pokušavaju da izazovu bes u vezi sa klimatskim akcijama tako što su je ponovo brendirali kao “klimatski tiranizam”, rekla je Dženi King, šefica Odeljenja za istraživanje i politiku u oblasti klimatskih promena u Institutu za strateški dijalog, misaonom centru usmerenom na dezinformaciju i ekstremizam.

Međutim, pre 2020. godine, imali su problema da postignu značajniji uticaj, rekla je ona za CNN.

Sve se to promenilo sa pandemijom.

Ideja 15-minutnih gradova lako se uklapa u teoriju zavere o “klimatskom zaključavanju”, delimično zato što se lako može predstaviti na taj način. Međutim, petnaestominutni gradovi nisu enklave, oni daju ljudima slobodu da žive lokalno, ali ih ne prisiljavaju na to.