Klimatski rekordi postignuti ovog leta zabrinuli se naučnike koji tvrde da je brzina i vremenski raspon promena bez presedana.
Klimatski rekordi koji su oboreni ovog leta: najtopliji dan ikad zabeležen, najtopliji jun ikad zabeležen globalno, ekstremna toplota mora i rekordno niski nivo morskog leda na Antarktiku.
Trenutno je teško odmah povezati ove događaje s klimatskim promenama jer su vreme i okeani izuzetno kompleksni. Studije su u toku, ali naučnici već strahuju da se neki najgori scenariji ostvaruju.
“Ne znam za sličan period kada su svi delovi klimatskog sistema bili u oblasti obaranja rekorda ili neobičnog ponašanja”, kaže Tomas Smit, geograf za životnu sredinu na Londonskoj školi ekonomije za BBC.
“Sada se Zemlja nalazi u neistraženoj teritoriji” zbog globalnog zagrevanja uzrokovanog sagorevanjem fosilnih goriva, kao i toplote od prve El Ninjo pojave od 2018. godine, kaže dr Paulo Čepi, predavač na Imperijal koledžu u Londonu.
U julu je zabeležen najtopliji dan ikada koji je oborio globalni prosečni temperaturni rekord postavljen 2016. godine. Prosečna globalna temperatura prvi put je premašila 17°C, dostigavši 17.08°C 6. jula, prema podacima EU klimatske monitoring službe Kopernikus.
Nastavak emisija iz sagorevanja fosilnih goriva poput nafte, uglja i gasa stoji iza trenda zagrevanja planete. Ovo je tačno ono što je predviđeno da će se desiti u svetu zagrejanom povećanim količinama stakleničkih gasova, kaže klimatološkinja dr. Fridrike Oto sa Imperijal koledža u Londonu.
“Ljudi su 100% odgovorni za ovaj rast”, kaže ona.
“Ako me je nešto iznenadilo, to je obaranje rekorda u junu, tako rano u godini. El Ninjo obično nema globalni uticaj do pet ili šest meseci od početka faze”, kaže dr. Smit.
El Ninjo je najmoćnija prirodna promena klime na svetu. Donosi topliju vodu na površinu tropskog Pacifika, gurajući topliji vazduh u atmosferu. Obično dovodi do povećanja globalnih temperatura vazduha.
Prosečna globalna temperatura u junu ove godine bila je 1.47°C viša od tipičnog juna u preindustrijskom periodu.
Upitan da li je leto 2023. godine ono što bi predvideo pre deset godina, dr. Smit kaže da su klimatski modeli dobri u predviđanju dugoročnih trendova, ali manje dobri u prognozi narednih 10 godina.
“Modeli iz devedesetih godina su nas gotovo doveli do današnjeg stanja. Ali imati ideju o tome kako će tačno izgledati narednih 10 godina je veoma teško”, kaže on. “Dolazak hladnijeg perioda nije opcija”
Morski ekstremni toplotni talasi
Prosečna globalna temperatura okeana oborila je rekorde za majske, junske i julske vrednosti. Ona se približava najvišoj zabeleženoj površinskoj temperaturi mora, koja je zabeležena 2016. godine. Međutim, posebno zabrinjavajuće za naučnike je ekstremna toplota u Severnom atlantskom okeanu.
“Nikada do sada nismo imali toplotni talas u ovom delu Atlantika. Nisam očekivala ovo”, kaže Daniela Šmidt, profesorka nauka o Zemlji na Univerzitetu u Bristolu.
U junu, temperature uz zapadnu obalu Irske bile su 4°C do 5°C iznad proseka, što je Nacionalna okeanska i atmosferska uprava klasifikovala kao kategoriju 5 toplotnog talasa, ili “vanredno ekstremno”.
Povezivanje ovog toplotnog talasa direktno s klimatskim promenama je kompleksno, ali istraživanje je u toku, kaže profesorka Šmidt.
Ono što je jasno je da se svet zagreva, a okeani su apsorbovali većinu te toplote iz atmosfere, objašnjava ona.
“Naši modeli imaju prirodnu varijabilnost, i još uvek postoje pojavljivanja stvari koje nismo predvideli, ili bar ne još”, dodaje ona.
Ističe uticaj ove toplote na morske ekosisteme, koji proizvode 50% svetskog kiseonika.
“Ljudi obično misle na umiranje drveća i trava kad govorimo o toplotnim talasima. Atlantik je 5°C topliji nego što bi trebao da bude – to znači da organizmi trebaju 50% više hrane samo da bi normalno funkcionisali”, kaže ona.
Rekordno niski morski led na Antarktiku
Površina pokrivena morskim ledom na Antarktiku je na rekordno niskom nivou za jul. Nedostaje površina koja je oko 10 puta veća od Velike Britanije u poređenju s prosekom za period 1981-2010.
Zvona za uzbunu zvone za naučnike dok pokušavaju da razjasne tačnu vezu s klimatskim promenama.
Svet koji se zagreva može smanjiti nivo morskog leda na Antarktiku, ali trenutno dramatično smanjenje takođe može biti posledica lokalnih vremenskih uslova ili okeanskih struja, objašnjava dr. Karolin Holms sa Britanskog antarktičkog instituta.
Ona naglašava da ovo nije samo obaranje rekorda – to je znatno obaranje rekorda .
“Ovo nema premca u onome što smo ikada videli u julu. To je 10% niže od prethodnog minimuma, što je ogromno.”
Ona to naziva “još jednim znakom da zaista ne razumemo brzinu promena”.
Naučnici su verovali da će globalno zagrevanje uticati na morski led na Antarktiku u nekom trenutku, ali do 2015. godine on je odstupao od globalnog trenda za druge okeane, kaže dr. Holms.
“Možemo reći da smo pali s litice, ali ne znamo šta se nalazi na dnu litice ovde”, kaže ona. “Mislim da nas je ovo iznenadilo s obzirom na brzinu kojom se desilo. To definitivno nije najbolji scenarijo na koji smo računali – bliže je najgorim”.
Naučnici kažu da se svakako možemo očekivati da će sve više ovakvih rekorda biti oboreno kako godina bude odmicala. Ali bilo bi pogrešno nazvati to što se dešava “klimatskim kolapsom” ili “nezaustavljivim zagrevanjem”, upozorava dr. Oto.
Nalazimo se u novoj eri, ali “još uvek imamo vremena da obezbedimo živuću budućnost za mnoge”, objašnjava ona.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *