Ako se izuzme privremeni pad tokom pandemije Covid-19, emisije avio-kompanija su stalno rasle u poslednje dve decenije i, ako se ne kontrolišu, mogle bi se potencijalno utrostručiti do 2050. Globalno, industrija generiše otprilike milijardu tona CO2 godišnje – što je uporedivo sa emisijama Japana, treće po veličini svetske ekonomije.

Da bi umirile savest putnika, avio-kompanije su se okrenule kompenzaciji ugljenika, reklamirajući svoje korporativne investicije i ohrabrujući putnike da kupuju kompenzacije kako bi pokrili sopstvene letove. Ali ovi dobrovoljni napori ne funkcionišu, navode iz Carbon Market Watch, jer se prevoznici oslanjaju na jeftine kompenzacije lošeg kvaliteta za koje se ne može garantovati da će smanjiti emisije na drugim mestima.

Zaključci su zasnovani na studiji istraživačke firme Oko-Institut, koja je procenila obim i kvalitet politike smanjenja emisija od maja do jula osam najvećih avio-kompanija u Evropi, koje su kolektivno odgovorne za više od polovine ukupnih emisija CO2 u Vazduhoplovni sektor EU u 2019: Air France, British Airways, Easyjet, KLM, Lufthansa, Ryanair, SAS i Wizz Air.

Studija je pokazala da se skoro sve avio-kompanije koje su procenjene oslanjaju na kompenzacije jeftinih šumarskih projekata u zemljama u razvoju, napore koji su dugoročno ranjivi. Drveće može da izgori, umre ili da bude posečeno ako se politike promene, preokrenuvši njihovo skladištenje ugljika, i možda neće biti dovoljno dugo da bi se zaista nadoknadile emisiju ugljenika.

„Iako ne plaćaju za svoje zagađenje, avio-kompanije šalju obmanjujuće signale klimatske neutralnosti kupcima na osnovu kupovine nekvalitetnih kompenzacija ugljenika“, rekao je Daniele Rao, stručnjak za dekarbonizaciju vazduhoplovstva i transporta u Carbon Market Watch. „Ova loša praksa se mora okončati”.

Emisije iz vazduhoplovstva su regulisane u okviru sistema EU za trgovinu emisijama, koji je trenutno u fazi revizije, a Carbon Market Watch kaže da bi EU trebalo da proširi svoj obim kako bi pokrila sve letove koji polaze i stižu u Evropski ekonomski prostor, a ne samo one unutar zone. EU bi takođe trebalo da zahteva „jasna i potpuna“ obelodanjivanja od avio-kompanija o njihovoj kupovini karbonskih kompenzacija i drugim dobrovoljnim klimatskim akcijama, zabrani obmanjujuće reklame i izda uputstva o tome kako da daju informativne tvrdnje, saopštila je neprofitna organizacija.

U reakciji na izveštaj EasyJet je branio svoje ekološke akcije, navodi Blumberg.

„EasyJet čini stvarne i značajne korake ka dekarbonizaciji naših operacija, što je pokazala naša mapa puta za nultu neto koja je objavljena prošlog meseca, a koja opisuje kako možemo doći do neto nulte emisije ugljenika do 2050. godine kroz kombinaciju obnove flote, operativne efikasnosti, održivo vazduhoplovno gorivo, tehnologija nulte emisije ugljenika i uklanjanje ugljenika“, navodi se u saopštenju.

I EasyJet i Ryanair složili su se sa Carbon Market Watch da bi regulatorna šema trebalo da obuhvati sve letove koji dolaze i odlaze iz Evrope. „To bi značilo da bi najbogatiji putnici, na najzagađujućim dugim letovima, konačno platili pravičan deo ETS ekoloških taksi“, navodi se u saopštenju Ryanair, ističući da letovi na kratkim relacijama unutar EU čine manje od polovina vazdušnih emisija u regionu.

Sa svoje strane, i Air France i British Airways su rekli da su fokusirani na niz kratkoročnih i dugoročnih mera dekarbonizacije i energetske efikasnosti, kao i da su kompenzacije ugljenika dopunske. „Prioritet Air Franc je smanjenje emisija gasova staklene bašte što je brže moguće, prvenstveno onih koje proizvode direktno naše operacije“, navodi se u saopštenju avioprevoznika. „Mere kompenzacije ugljenika dolaze kao dodatak.”

Wizz i Lufthansa nisu odgovorili na zahteve za komentar.

U junu su holandske ekološke grupe tužile još jednu avio-kompaniju, KLM, tvrdeći da je reklamna kampanja avio-kompanije „Leti odgovorno“ predstavljala „zeleno pranje“. U aprilu je holandska agencija za nadzor oglašavanja presudila da je promocija KLM koja klijentima govori da mogu da lete bez emisija obmanjujuća.

KLM je osporio tvrdnju studije da su njeni ofset projekti niskog kvaliteta. „Ulažemo sve napore da ovo bude urađeno po najvišim mogućim standardima“, navodi se u saopštenju. „U KLM-u više ne koristimo tvrdnju o ‘ugljično neutralnom’ letenju i razjasnili smo našu komunikaciju o našem proizvodu za kupce sa smanjenjem emisije ugljen-dioksida i održivom avio gorivu jer smatramo da je važno biti transparentan u pogledu uticaja letenja.

Autori studije Oko-Institut rekli su da su morali da se oslone na procene zbog ograničenog otkrivanja informacija od avio-kompanija, kako u njihovom javnom izveštavanju, tako iu odgovorima na pitanja. Prema njihovom istraživanju, ofset cene koje plaćaju avio-kompanije i njihovi klijenti su bile preniske da bi signalizirale bilo kakvo značajno smanjenje emisija.

Carbon Market Watch je to nazvao „jeftinijom i pogodnijom alternativom, koja ne zahteva nikakve promene načina na koji rade ili poslovnog modela“, a avio-kompanije koje prodaju letenje bez emisija ugljenika „mogle bi da podstaknu dalji rast u vazdušnom saobraćaju kada bi umesto toga trebalo da težimo da letimo manje“.

POVEZANI ČLANCI

Antivakseri pomeraju fokus na negaciju klimatskih promena Naučnici upozoravaju: Prethodnih sedam godina su najtoplije u istoriji Enset: Etiopska “lažna banana” spas od posledica klimatskih promena Antarktički morski led pao je na najniži nivo od početka merenja 1979.