Prosečna temperatura površine Zemlje u 2022. godini izjednačena je sa 2015. kao peta najtoplija zabeležena, prema analizi NASA.
Nastavljajući dugoročni trend zagrevanja planete, globalne temperature u 2022. bile su 0,89 stepeni Celzijusa iznad proseka za NASA osnovni period (1951-1980), izvestili su naučnici sa NASA Godard instituta za svemirske studije (GISS) u Njujorku.
„Ovaj trend zagrevanja je alarmantan“, rekao je administrator NASA Bil Nelson. „Klima koja se zagreva već ostavlja trag: šumski požari se intenziviraju; uragani postaju sve jači; suše izazivaju pustoš i nivo mora raste. NASA produbljuje posvećenost da uradi svoj deo u rešavanju klimatskih promena. Naša opservatorija zemaljskog sistema će obezbediti najsavremeniji podaci koji podržavaju naše klimatsko modeliranje, analizu i predviđanja kako bi pomogli čovečanstvu da se suoči sa promenljivom klimom naše planete.”
Proteklih devet godina bile su najtoplije godine otkako je moderno vođenje evidencije počelo 1880. To znači da je Zemlja 2022. bila za oko 1,11 stepeni Celzijusa toplija od proseka iz kasnog 19. veka.
„Razlog za trend zagrevanja je taj što ljudske aktivnosti nastavljaju da pumpaju ogromne količine gasova staklene bašte u atmosferu, a dugoročni uticaji na planetu će se takođe nastaviti“, rekao je Gavin Šmit, direktor GISS, NASAvodećeg centra za klimatsko modeliranje.
Emisije gasova staklene bašte izazvane ljudima su se ponovo povećale nakon kratkotrajnog pada u 2020. zbog pandemije COVID-19. Nedavno su naučnici NASA-e, kao i međunarodni naučnici, utvrdili da su emisije ugljen-dioksida bile najveće zabeležene 2022. NASA je takođe identifikovala neke super-emitere metana – još jednog snažnog gasa staklene bašte – koristeći instrument za istraživanje izvora mineralne prašine na površini Zemlje koji lansiran na Međunarodnu svemirsku stanicu prošle godine.
Arktički region nastavlja da doživljava najjače trendove zagrevanja – blizu četiri puta više od globalnog proseka – prema istraživanju GISS predstavljenom na godišnjem sastanku Američke geofizičke unije 2022. godine, kao i prema zasebnoj studiji.
Zajednice širom sveta doživljavaju uticaje koje naučnici smatraju povezanim sa zagrevanjem atmosfere i okeana.
Klimatske promene su pojačale padavine i tropske oluje, produbile ozbiljnost suša i povećale uticaj olujnih udara. Prošla godina donela je obilne monsunske kiše koje su uništile Pakistan i stalnu megasušu na jugozapadu SAD. U septembru je uragan Ian postao jedan od najjačih i najskupljih uragana koji je pogodio kontinentalni deo SAD.
Praćenje planete koja se menja
NASA globalna analiza temperature je izvučena iz podataka koje su prikupile meteorološke stanice i antarktičke istraživačke stanice, kao i instrumenti postavljeni na brodove i okeanske bove. Naučnici NASA analiziraju ova merenja da bi uzeli u obzir nesigurnosti u podacima i da bi održali dosledne metode za izračunavanje globalne prosečne površinske temperaturne razlike za svaku godinu. Ova prizemna merenja površinske temperature su u skladu sa satelitskim podacima koje je od 2002. prikupio Atmosferski infracrveni sonder na NASA-inom Akua satelitu i sa drugim procenama.
NASA koristi period od 1951. do 1980. kao osnovu da bi razumela kako se globalne temperature menjaju tokom vremena. Ta osnovna linija uključuje klimatske obrasce kao što su La Ninja i El Nino, kao i neobično tople ili hladne godine zbog drugih faktora, osiguravajući da obuhvata prirodne varijacije Zemljine temperature.
Mnogi faktori mogu uticati na prosečnu temperaturu u bilo kojoj godini. Na primer, 2022. je bila jedna od najtoplijih zabeleženih uprkos trećoj uzastopnoj godini uslova La Ninje u tropskom Tihom okeanu. Naučnici NASA procenjuju da je uticaj La Ninje na hlađenje možda blago snizio globalne temperature (0,06 stepeni Celzijusa) u odnosu na prosek koji bi bio u tipičnijim okeanskim uslovima.
Odvojena, nezavisna analiza Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) zaključila je da je globalna površinska temperatura za 2022. bila šesta najviša od 1880. Naučnici NOAA koriste većinu istih sirovih podataka o temperaturi u svojoj analizi i imaju drugačiji osnovni period ( 1901-2000) i metodologija. Iako se rangovi za određene godine mogu neznatno razlikovati između rekorda, oni se u velikoj meri slažu i obe odražavaju tekuće dugoročno zagrevanje.
Puni NASA-in skup podataka o globalnim površinskim temperaturama do 2022. godine, kao i potpuni detalji sa kodom o tome kako su NASA naučnici sproveli analizu, javno su dostupni od GISS-a.
GISS je NASA laboratorija kojom upravlja Odsek za nauke o Zemlji u Godardovom centru za svemirske letove u Grinbeltu, Merilend. Laboratorija je povezana sa Institutom za Zemlju Univerziteta Kolumbija i Školom za inženjerstvo i primenjene nauke u Njujorku.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *