Mesečne temperature su bile toliko visoke da istraživači sa sigurnošću tvrde da je oboren rekord iz 2019. godine.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, rekao je da planeta ulazi u “era globalnog ključanja”.

Naučnici se slažu da je dodatna toplota uglavnom povezana sa upotrebom fosilnih goriva.

Predsednik SAD, Džo Bajden, opisuje klimatske promene kao “egzistencijalnu pretnju” i da niko više “ne može poreći uticaj klimatskih promena”.

Neki stručnjaci veruju da bi jul mogao biti najtopliji mesec u proteklih 120.000 godina.

Naučnici nisu iznenađeni što će jul verovatno oboriti trenutni rekord kao najtopliji mesec, jer je bilo mnogo naznaka u proteklim nedeljama da svet doživljava znatno veći nivo zagrevanja.

Najtopliji dan na svetu zabeležen je 6. jula, a najtoplijih 23 dana ikada zabeleženih dogodili su se baš ovog meseca, prema Copernicus Climate Change Service.

“Mogli bismo morati da se vratimo hiljadama, ako ne i desetinama hiljada godina unazad da bismo pronašli slične tople uslove na našoj planeti.”

Naučnici izračunavaju globalnu vazdušnu temperaturu uzimajući očitavanja sa meteoroloških stanica razasutih širom sveta.

Međutim, nema dovoljno stanica da bi se dobila potpuno tačna globalna slika, pa naučnici kombinuju sva ova očitavanja – zajedno sa nekim merenjima iz same atmosfere – u računarske modele.

Ovi modeli omogućavaju naučnicima da stvore “mapu bez praznina”, što znači da se globalna temperatura može pouzdano proceniti.

Kombinujući ove podatke sa globalnim vremenskim prognozama za narednih nekoliko dana, naučnici mogu da dobiju pouzdanu procenu globalne temperature čak i pre kraja meseca.

Iako će jul verovatno biti najtopliji mesec u arhivskim podacima koji datiraju oko 150 godina unazad, neki istraživači veruju da će konačna temperatura biti najviša u desetinama hiljada godina.

Da bi izračunali ove drevne brojke, naučnici koriste podatke kao što su vazduh zarobljen u polarnim ledenim jezgrama ili sedimentima u dubokom okeanu. Ti zapisi otkrivaju signal klime u to vreme.

Na osnovu ovih dokaza, iako naučnici ne mogu precizno odrediti temperature za specifične mesece iz tog davnog perioda, kažu da je poslednji put kada je svet bio slično topao bio pre oko 120.000 godina – kada su nivoi mora bili oko 8 metara viši nego danas, a nilski konji su bili prisutni čak i severno od Britanije.

Zašto se ovo dešava?

Ovi rekordni temperaturni uslovi uglavnom su posledica emisija fosilnih goriva iz ljudskih aktivnosti. Naučnici su sigurni da je antropogeni klimatski promena glavni uzrok značajnog zagrevanja koje sada vidimo.

“Ekstremno vreme koje je u julu pogodilo mnoge milione ljudi je, nažalost, surova stvarnost klimatskih promena i nagoveštaj budućnosti”, izjavio je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije, prof. Petteri Taalas.

“On je dodao: “Potreba za smanjenjem emisija gasova staklene bašte je sada urgentnija nego ikada ranije. Klimatska akcija nije luksuz, već obaveza”.

Stručnjaci veruju da julski rekordi temperature neće biti poslednji oboreni ove godine.

Osim stalnog uticaja gasova staklene bašte, postoji i sve veći uticaj El Ninjo sistema – prirodnog događaja u kojem se okeani zagrevaju u istočnom delu Pacifika i otpuštaju toplotu u atmosferu. To će verovatno dodatno povećati temperature i može dovesti do toga da 2023. ili 2024. godina postanu najtoplije godine ikada zabeležene, jer naučnici upozoravaju da još nismo videli sve njegove puni uticaj.

Postoje i drugi faktori koji su mogli doprineti globalnim temperaturama.

Novi pravilnici o brodskom saobraćaju doveli su do manje količine zagađivača koji se oslobađaju, a do nedavno su nivoi Saharske prašine u atmosferi bili niski.

Ove čestice u vazduhu, nazvane “aerosoli”, obično reflektuju deo sunčeve energije nazad u svemir – iako je nauka vrlo komplikovana. Pretpostavlja se da smanjenje ovih aerosola može donekle doprineti rekordnom toplotnom stanju u Severnom Atlantiku.

Takođe, erupcija podvodnog vulkana u Tongi 2022. godine dodala je više vodene pare u atmosferu, što doprinosi zagrevanju planete, slično kao što to radi i ugljen-dioksid.

Šta ovo znači za Pariski sporazum?

Godine 2015. gotovo 200 zemalja se pridružilo Pariskom sporazumu o klimatskim promenama. Obavezali su se da će se truditi da održe dugoročno povećanje globalnih temperatura ispod 1,5°C iznad perioda pre industrijskog razdoblja – pre nego što su ljudi počeli masovno koristiti fosilna goriva.

Naučnici upozoravaju da, iako su julski temperature zabrinjavajuće, ekstremne temperature u jednom mesecu ne znače da su međunarodni klimatski sporazumi prekršeni.

“To ne znači da dostižemo ili kršimo cilj Pariskog sporazuma od 1,5°C, jer se to shvata kao dugoročno povećanje globalnog zagrevanja”, objašnjava dr Friederike Oto, klimatološkinja sa Imperial koledža u Londonu.

Ograničavanje zagrevanja na 1,5°C smatra se ključnim za izbegavanje najopasnijih posledica klimatskih promena.

Ali kao što su nedavni toplotni talasi pokazali, posledice klimatskih promena se povećavaju sa svakim stepenom zagrevanja.