U ogromnom prostranstvu pustinje Sahare, gde je često bilo kakva ljudska aktivnost iznenađenje, odvija se nova priča o važnoj ekonomskoj transformaciji. Maroko, zemlja poznata po svom bogatom kulturnom nasleđu i zadivljujućoj prirodi, kroz godine postepeno postaje ključni igrač u globalnoj automobilskoj industriji. Ova pustinjska država, često povezana sa drevnim gradovima i užurbanim pijacama, ubrzano se modernizuje sa rastućim automobilskim sektorom i važnim infrastrukturnim projektima kojima privlači pažnju sveta.

Pre 15 godina ova država je u svet izvezla tačno 0 automobila, pre sedam godina taj broj se popeo na 231 000 vozila, da bi njihov broj u 2023. došao do čak 535 000. Tokom protekle decenije, Maroko se strateški pozicionirao kao afrički centar za proizvodnju automobila i inovacija u ovoj sferi. Snažna industrijska politika vlade, u kombinaciji sa značajnim ulaganjima globalnih automobilskih giganata, pretvorila je zemlju u magnet za proizvođače automobila. Kompanije kao što su Reno ili Pežo su uspostavile značajne proizvodne kapacitete, koristeći stratešku lokaciju Maroka, kvalifikovanu radnu snagu, ugovore o slobodnoj trgovini i konkurentne troškove proizvodnje.

U skladu sa globalnim trendovima i novim ekološkim standardima, Maroko postepeno pomera svoj automobilski fokus ka održivim i ekološki prihvatljivim alternativama. Inicijative za promovisanje proizvodnje i usvajanja električnih vozila su u toku, uz podršku i vlade i privatnog sektora. Ovaj novi trend u industriji automobila u Maroku najavljuje da će ova država kao najvažniji afrički proizvođač vozila, postati i najveći afrički proizvođač modernijih modela automobila na struju ili hibridni pogon. Ukoliko ove inicijative budu imale uspeha, Maroko će postati jedan od najvećih izvoznika vozila na tržište Evropske unije, što će povećati važnost ove države i za Evropu i za druge svetske sile u sferi važnog procesa zelene tranzicije. Koliko je ovakav scenario realističan?

Kako je Maroko postao automobilska sila?

Poslovni podsticaji i ulaganje u infrastrukturu, kao što je teretna železnička linija, autoputevi i luke, omogućili su Maroku da razvije svoju automobilsku industriju od praktično nepostojeće do najveće u Africi za manje od dve decenije. Severnoafričko kraljevstvo isporučuje više automobila u Evropu nego Kina, Indija ili Japan i ima kapacitet da proizvede 700 000 vozila godišnje, gde manji deo završava na domaćem tržištu. Trenutni planovi vlade su da proizvodni kapaciteti automobilskih giganata u Maroku skoče duplo za četiri godine i da 2028. ova država može da proizvede 1 400 000 vozila različitih vrsta.

Pročitajte:

Prvi zeleni carinski rat je počeo Da li su gradovi bez automobila budućnost?

Skoro 300 kompanija koje proizvode automobile ili njihove komponente trenutno posluje u Maroku, gde automobilska industrija sada čini 22% bruto domaćeg proizvoda, 14 milijardi dolara u izvozu i zapošljava preko 250 000 zaposlenih. Francuski proizvođač automobila Reno, trenutno je i najveći privatni poslodavac u zemlji, sa platama koje su u proseku više od medijalne marokanske plate. Ovaj gigant ima i svoj interni naziv za Maroko, a to je “Sandero-land” jer tamo proizvodi skoro sve svoje manje Dačije Sandero.

Državne politike poput Plana industrijskog ubrzanja 2014–2020, zajedno sa izgradnjom industrijskih parkova i automobilskih gradova kao što su Kenitra i Tanger, stvorile su automobilski ekosistem direktno iz pustinjske prašine. Vlada je ponudila subvencije do 35 odsto za proizvođače za postavljanje fabrika u ruralna područija van Tangera, gde Reno sada proizvodi Klio kao i Dačija svoj Sandero. Ova fabrika uskoro planira da započne proizvodnju hibridnih Dačija „Joggers“ za dominantno evropske kupce. Strane firme privučene su ne samo subvencijama i novom i boljom infrastrukturom, već i brzinom procedura, jer fabrike mogu biti odobrene i izgrađene za samo nekoliko meseci.

Kineske, japanske, američke i korejske fabrike danas u Maroku proizvode sedišta, motore, amortizere i točkove u spomenutom Tangeru, velikom kampusu proizvođača auto delova, koristeći sve navedene benefite. Stelantis takođe proizvodi modele pežoa, opela i fijata u svojoj fabrici, ali u Kenitri. Zbog navedenog novog industrijskog ekosistema raste i stepen integracije ovih stranih kompanije, te je on skočio na 65% udela proizvodnje u kojima kompanije mogu da delove nabavljaju u samom Maroku.

Postoji i želja kineskog giganta u sferi električnih vozila, BYD-a, da i on pokrene svoju proizvodnju u Maroku. Kao trenutno najveći svetski proizvođač električnih vozila, kineski gigant vidi više mogućnosti u popularnim marokanskim industrijskim gradovima. Međutim, potpisani memorandumi nešto sporije se pretvaraju u konkretnije korake. Kineski proizvođač bakarne folije Hailiang i proizvođač anoda Shinzoom potpisali su ugovor sa Tanger Tech o izgradnji dve fabrike kroz ukupnu investiciju od blizu milijardu dolara, dodajući sebe na listu kineskih investitora u električne baterije u ovoj Kraljevini.

Projekti potvrđuju privlačnost Maroka za kineske proizvođače električnih baterija nakon što su BTR New Material Group i CNGR Advanced Material dobili odobrenje vlade za izgradnju katodnih postrojenja u zemlji. Svakako mala je šansa da će i BYD lako odustati od ove prilike, jer bi sa velikom fabrikom u Maroku stvorio mogućnost da ubrzo lako izvozi u Evropu zahvaljujući liberalizovanoj trgovini koju ova država ima sa Unijom.

Ugovori o slobodnoj trgovini su takođe jedan od važnih faktora uspona Maroka u ovoj industriji. Sporazumi o slobodnoj trgovini sa EU i SAD su omogućili povoljnosti za međunarodne gigante da mnogo lakše posluju i računaju da svoje proizvode mogu da izvoze uspešno na ova dva važna tržišta. Svi ovi faktori zajedno su omogućili da se za dve decenije od države koja je dominantno bila poljoprivredna i orijentisana na izvoz traženih mineralnih sirovina, nastane bitna sila u sferi automobilske industrije. Naravno, najveći izazov je pitanje da li će ova država moći da uspešno ponovi uspeh koji je imala sa starim vozilima u sferi električnih vozila i u svetlu novog protekcionizma u svetu.

Maroko i električna vozila

Marokanski državni zvaničnici su u svojim izjavama odlučni da odbrane ulogu svoje zemlje kao najvećeg proizvođača automobila u Africi tako što će se takmičiti i za projekte električnih vozila. Da li jedna od nekoliko uspešnih priča o industrijalizaciji Afrike može ostati konkurentna dok svetska proizvodnja automobila prelazi na električna vozila i sve se više oslanja na automatizaciju, ostaje da se vidi. Pojedine države su uspešno vršile ovakvu tranziciju, pojedine su zaostajale i poput Nemačke hvataju kasni priključak, dok su države poput Kine bile neuspešne na tržištu vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ali su našle uspeha sa električnim vozilima.

Nominalni cilj ove države je dostići kapacitet za proizvodnju 1,4 miliona automobila u naredne četiri godine, a da sve veći njihov udeo zauzimaju i električni automobili. S obzirom na postojanje sektora električnih automobila, postoji očekivanje da će se Maroko svrstati među četiri ili pet zemalja koje imaju kompletan lanac snabdevanja takve industrije. Uspostavljeni su novi proizvodni ekosistemi za kablove, unutrašnjost vozila i sedišta, različite metalne elemente, od skorije i baterija i tako dalje. Međutim, i dalje postoje brojni elementi koji nedostaju, kao što su: krovovi, kožna sedišta, instrument table, livnice, šrafovi, gume, radio aparati i ekrani za ovakva vozila.

U pojedinim potezima može se videti pokušaj Maroka da praktično prekopira svoj prethodni uspeh sa starim vozilima kroz identične korake oko električnih modela. Vlada Maroka je najavila osnivanje svoje prve industrijske zone posvećene samo proizvodnji baterija za električna vozila, sa početnim ulaganjima od 2,3 milijarde dolara. Očekuje se da će industrijska zona od 283 hektara otvoriti 4 000 radnih mesta i privući investicije kompanija poput spomenute kineske firme CNGR i afričkog privatnog investicionog fonda Al Mada sa sedištem u Maroku. Cilj ove zone u blizini industrijskog parka OCP grupe je da podrži različite industrije uključujući rudarstvo, mašinstvo, elektroniku i automobilski sektor, ne bi li u bliskoj budućnosti to bila kičma industrije električnih automobila i komponenti u ovoj državi.

Očekivanja u ovoj sferi nisu megalomanska i postoji želja da jačanje kapaciteta bude postepeno. Zemlja već ima proizvodni kapacitet od 40 000 električnih automobila godišnje, odnosno nešto manje od 10% godišnje proizvodnje. Cilj Maroka je da se ova proizvodnja poveća na 100 000 do 2025. godine relativno istim metodama, gde bi velika proizvodnja baterija za ova vozila bila prvi korak. Na tom tragu su marokanska vlada i kineski Gotion dogovorili da razmotre uspostavljanje giga fabrike baterija za električna vozila u kraljevstvu, uz eventualnu investiciju do 6,3 milijarde dolara.

Pročitaj:

Nuklearna energija u Srbiji – rešenje ili još jedan problem? Jedinstveni portal za prozjumere u Srbiji

U ovoj sferi najveći izazov predstavlja trenutna nepredvidivost svetskih okolnosti i nestabilni trgovinski odnosi najvećih sila baš u oblasti električnih vozila i baterija. Najnovije visoke američke carine na kineska električna vozila i baterije, kao i moguće evropske slične zaštitne mere ovog leta, sigurno će izazvati i neka uvozna ograničenja od strane Pekinga kao odgovor. To stvara tržišnu nepredvidivost za Maroko koji pokušava da igra na više strana i bude hab za proizvodnju i investicije iz oba politička i industrijska bloka u svetu.

Trenutne tržišne napetosti nude mogućnost da Maroko postane nova destinacija za friend-shoring zapadnih investicija u ovoj oblasti, koje bi se povlačile zbog političkih rizika iz Kine. Sa druge strane, ona može postati poput Meksika ili Mađarske hab za proizvodnju kineskih električnih vozila i baterija za evropsko ili američko tržište zbog manjka ozbiljnih carinskih barijera. Postoji mogućnost da političkim manevrima ova država postane i jedno i drugo, realističnije samo jedno od ta dva, a u slučaju lošeg balansiranja da poništi svoj prethodni uspeh.

Zapadne države će se izvesno potruditi da drže Maroko uz sebe i sadašnju međupovezanost prodube i u oblasti električnih i hibridnih vozila, jer se ova država pokazala kao pouzdan i odgovoran partner. S obzirom da zbog klimatskih promena ova država svake godine gubi oko 200 000 radnih mesta u poljoprivredi, industrijalizacija joj se nameće kao glavni prioritet, te veliki rizici nisu najbolja ideja. Sa druge strane, u sferi električnih vozila Kina je već etabilirana sila, koja takođe može dosta da ponudi, dok evropski brendovi koji posluju u Maroku su po pitanju elektrifikacije u zaostatku u odnosu na BYD i srodne kineske brendove. Zbog tih faktora prosto replikovanje prethodnog uspeha u tradicionalnim vozilima nije lako u sferi električnih automobila i novim svetskim trgovinskim okolnostima.

Realistični putevi za Maroko?

Maroko se definitivno pozicionirao kao značajan igrač u globalnoj automobilskoj industriji zahvaljujući strateškim ulaganjima u infrastrukturu, industrijsku politiku i privlačenje međunarodnih automobilskih kompanija. Uspesi u tradicionalnoj automobilskoj proizvodnji pružili su snažnu osnovu za tranziciju ka proizvodnji električnih vozila, čime je zemlja postala privlačna destinacija za globalne investicije u ovu rastuću industriju. Integracija u globalne lance snabdevanja i sporazumi o slobodnoj trgovini sa EU i SAD dodatno su unapredili konkurentnost Maroka kao proizvodnog čvorišta. U tom smislu, primer Maroka bi trebalo da služi za sve države koje žele da se industrijalizuju, a imaju potencijala za ovakav vid proizvodnje u smislu radne snage i geografije.

Maroko je takođe prepoznao i potrebu za prilagođavanjem globalnim trendovima ka održivosti i ekološkim standardima, te je značajno uložio u razvoj sektora električnih vozila. Inicijative kao što su osnivanje industrijskih zona posvećenih proizvodnji baterija i privlačenje investicija od vodećih svetskih kompanija u ovom sektoru nagoveštavaju da Maroko može postati vodeći proizvođač električnih automobila u Africi i važan evropski snabdevač. U slučaju pametnih političkih poteza može postati i jedan od najvažnijih zapadnih partnera u ovoj oblasti tokom globalnih trgovinskih nestabilnosti, a da ujedno i generiše benefite od kineskog kapitala i tehnologija u sferi električnih vozila.

Iako je budućnost Maroka u industriji električnih vozila obećavajuća, ona definitivno nije zagarantovana i predvidiva. Uspeh će zavisiti od sposobnosti zemlje da balansira između različitih ekonomskih i političkih interesa koji nastaju u svetu, kao i da nastavi sa inovacijama i prilagođavanjem globalnim promenama. Realizacija ambicioznih planova za povećanje proizvodnje električnih vozila do 2025. i 2030. godine, zahtevaće koordinisane napore vlade, privatnog sektora i međunarodnih partnera. Ukoliko Maroko uspe da prebrodi ove izazove, imaće potencijal da postane ključni igrač u globalnoj zelenoj tranziciji i značajno doprinese smanjenju emisija štetnih gasova kroz povećanu proizvodnju ekološki prihvatljivih vozila.

To je i samom Maroku važno pitanje, jer zbog posledica neometanih klimatskih promena po ovu državu, ona se za 20 do 30 godina može naći u stanju nemogućih uslova za život u brojnim regionima i drastično većoj zavisnosti od uvoza hrane i drugih dobara. Kroz svoj doprinos u e-mobilnosti, prvenstveno Evrope, Maroko može da da važan doprinos ograničavanju posledica klimatskih promena, a ujedno i da zaradi za svoje građane u celom procesu evropske i svetske zelene tranzicije.