„To je veliko pitanje i pozadina naše studije“, rekao je biolog Džon Džekson, koji je zajedno sa svojim kolegama biolozima Kristi Le Ker sa Univerziteta u Oslu i Ovenom Džonsom sa Univerziteta Južne Danske, autor nove studije, objavljene u eLife.

Lama, los i slon

U studiji, autori su analizirali podatke o populacijskim fluktuacijama od 157 vrsta sisara iz celog sveta i uporedili ih sa vremenskim i klimatskim podacima iz vremena kada su podaci o životinjama prikupljeni. Za svaku vrstu postoje podaci za 10 ili više godina.

Njihova analiza dala im je uvid u to kako su se populacije životinjskih vrsta nosile u vremenima ekstremnih nepogoda: da li su postale više ili manje brojne? Da li su imali više ili manje potomaka?

„Možemo da vidimo jasan obrazac: životinje koje žive dugo i imaju malo potomstva manje su ranjive kada naiđu ekstremne vremenske prilike od životinja koje žive kratko i imaju mnogo potomaka. Primeri su lame, dugovečni slepi miševi i slonovi u odnosu na miševe, oposume i retke torbari kao što je voilie“, rekao je Oven Džons.

Studija je pokazala da su manje pogođeni ekstremnim vremenskim uslovima: afrički slon, sibirski tigar, šimpanza, lama, grizli, američki bizon, Šrajbersov slepi miš.

S druge strane ekstremne vremenske prilike u velikoj meri utiču na populacije različitih vrsta miševa, oposume, kanadskog leminga, arktičku lisicu, arktičku vevericu i druge.

Velike, dugovečne životinje sposobnije su da se nose sa uslovima kao što je produžena suša; njihova sposobnost da prežive, da se razmnožavaju i odgajaju svoje potomstvo nije pogođena u istoj meri kao kod malih kratkovečnih životinja. Oni, na primer, mogu da ulože svoju energiju u jedno potomstvo ili jednostavno čekaju bolja vremena kada uslovi postanu izazovni.

S druge strane, mali kratkotrajni glodari imaju ekstremnije promene populacije u kratkom roku. U slučaju duže suše, na primer, veliki delovi njihove prehrambene baze mogu brže nestati: insekti, cveće, voće, a oni gladuju jer imaju ograničene rezerve masti.

Populacije ovih malih sisara takođe mogu da iskoriste prednosti kada se uslovi poboljšaju jer, za razliku od velikih sisara, oni mogu da proizvedu mnogo potomaka.

Nije isto što i rizik od izumiranja

“Ovi mali sisari brzo reaguju na ekstremne vremenske prilike, i to ide u oba smera. Njihovu ranjivost na ekstremne vremenske uslove stoga ne treba poistovećivati sa rizikom od izumiranja”, rekao je Džon Džekson.

On nas takođe podseća da sposobnost životinjske vrste da izdrži klimatske promene ne sme da stoji sama kada se procenjuje ranjivost vrste na izumiranje:

„Uništavanje staništa, krivolov, zagađenje i invazivne vrste su faktori koji ugrožavaju mnoge životinjske vrste – u mnogim slučajevima čak i više od klimatskih promena“, naglasio je on.

Životinje o kojima ne znamo mnogo

Studija istraživača ne samo da daje uvid u to kako ovih specifičnih 157 vrsta sisara reaguju na klimatske promene ovde i sada. Studija takođe može doprineti boljem opštem razumevanju kako će životinje reagovati na tekuće klimatske promene.

“Očekujemo da će klimatske promene doneti ekstremnije vremenske prilike u budućnosti. Životinje će morati da se nose sa ovim ekstremnim vremenom kao i uvek. Dakle, naša analiza pomaže da se predvidi kako bi različite životinjske vrste mogle da reaguju na buduće klimatske promene na osnovu svojih opštih karakteristika – – čak i ako imamo ograničene podatke o njihovoj populaciji“, rekao je Oven Džons.

Primer je voilie, retkog australijski tobolčar. Biolozi ne znaju mnogo o ovoj vrsti, ali pošto ona deli sličan način života sa miševima – to jest, mala je, živi kratko vreme i brzo se razmnožava – može se predvideti da će reagovati na ekstremne vremenske uslove. na sličan način na miševe.

Čitavi ekosistemi će se promeniti

„Na isti način, postoji mnogo životinjskih vrsta o kojima ne znamo mnogo, ali čiju reakciju sada možemo da predvidimo“, objasnio je Džon Džekson.

Na ovaj način, istraživači očekuju da je sposobnost različitih životinjskih vrsta da se prilagode klimatskim promenama povezana sa njihovom životnom strategijom, a to nam može pomoći da predvidimo ekološke promene.

Kako se pogodnost staništa menja zbog klimatskih promena, vrste mogu biti prinuđene da se presele u nove oblasti jer stara područja postaju negostoljubiva. Ove promene zavise od životnih strategija vrste i mogu imati veliki uticaj na funkciju ekosistema.

POVEZANI ČLANCI

Izbegavanje klimatske katastrofe: Ova mesta ne smemo da uništimo Šta je efekat staklene bašte: Vodič kroz klimatske promene Šta Srbija i Evropa mogu da nauče od Portugala? Klimatske promene pogoršale na stotine bolesti