Nekoliko velikih promena na planeti koje je je izazvala ljudska aktivnost – uključujući klimatske promene, gubitak biodiverziteta i širenje invazivnih vrsta – čini infektivne bolesti opasnijim po ljude, životinje i biljke, pokazalo je novo istraživanje.
Naučnici su ranije dokumentovali ove efekte u više ciljanih studija koje su se fokusirale na specifične bolesti i ekosisteme. Na primer, otkrili su da zagrevanje klime doprinosi širenju malarije u Africi i da pad u divljem životinjskom diverzitetu može da poveća slučajeve Lajmske bolesti u Severnoj Americi.
Ali novo istraživanje, meta-analiza skoro 1.000 prethodnih studija, sugeriše da su ovi obrasci relativno dosledni širom sveta.
“Ovo je veliki korak napred u nauci”, rekao je Kolin Karlson, biolog na Univerzitetu Džordžtaun, koji nije bio autor novih analiza. “Ovaj rad je jedan od najjačih dokaza koji je objavljen, pokazujući koliko je važno da zdravstveni sistemi počnu da se pripremaju da postoje u svetu sa klimatskim promenama, sa gubitkom biodiverziteta.”
U onome što će verovatno biti iznenađujući nalaz, istraživači su takođe otkrili da urbanizacija smanjuje rizik od infektivnih bolesti.
Nova analiza, objavljena u Nature, fokusirala se na pet “globalnih faktora promena” koji menjaju ekosisteme širom planete: promenu biodiverziteta, klimatske promene, hemijsko zagađenje, uvođenje stranih vrsta i gubitak ili promenu staništa.
Istraživači su prikupili podatke iz naučnih radova koji su proučavali kako je barem jedan od ovih faktora uticao na različite ishode infektivnih bolesti, kao što su ozbiljnost ili prevalencija. Konačni skup podataka obuhvatio je skoro 3.000 opservacija o rizicima bolesti za ljude, životinje i biljke na svim kontinentima osim Antarktika.
Istraživači su otkrili da, u celini, četiri od pet trendova koje su proučavali – promena biodiverziteta, uvođenje novih vrsta, klimatske promene i hemijsko zagađenje – uglavnom povećavaju rizik od bolesti.
“To znači da verovatno uočavamo opšte biološke obrasce”, rekao je Džejson Rohr, ekolog infektivnih bolesti na Univerzitetu Notr Dam i stariji autor studije. “To sugeriše da postoje slične vrste mehanizama i procesa koji se verovatno dešavaju u biljkama, životinjama i ljudima.”
Gubitak biodiverziteta igrao je posebno veliku ulogu u povećanju rizika od bolesti, otkrili su istraživači. Mnogi naučnici su pretpostavljali da biodiverzitet može zaštititi od bolesti putem fenomena poznatog kao efekat razblaženja.
Teorija tvrdi da paraziti i patogeni, koji zavise od obilnih domaćina da bi preživeli, evoluiraju da bi favorizovali vrste koje su česte, umesto onih koje su retke, rekao je dr. Rohr. I kako biodiverzitet opada, retke vrste obično prve nestaju. “To znači da vrste koje ostanu su kompetentne, one koje su zaista dobre u prenošenju bolesti”, rekao je.
Lajmska bolest je jedan od često citiranih primera. Miševi s belim stopalima, koji su primarni rezervoar bolesti, postali su dominantniji u pejzažu, dok su druge ređe sisavce nestale, rekao je dr. Rohr. Taj pomak delimično može objasniti zašto su stope Lajmske bolesti porasle u Sjedinjenim Državama. (Mera u kojoj efekat razblaženja doprinosi riziku od Lajmske bolesti bila je predmet debate, a verovatno su uključeni i drugi faktori, uključujući klimatske promene.)
Druge ekološke promene mogu pojačati rizik od bolesti na različite načine. Na primer, uvedene vrste mogu doneti nove patogene sa sobom, a hemijsko zagađenje može opteretiti imunološke sisteme organizama. Klimatske promene mogu promeniti kretanje i staništa životinja, dovođenjem novih vrsta u kontakt i omogućavanjem razmene patogena.
Napomena je da je peti globalni faktor promene životne sredine koji su istraživači proučavali – gubitak ili promena staništa – smanjio rizik od bolesti. Na prvi pogled, nalazi se mogu činiti suprotni od prethodnih studija, koje su pokazale da krčenje šuma može povećati rizik od bolesti, od malarije do ebole. Ali opšti trend ka smanjenju rizika pokrenut je jednom specifičnom vrstom promene staništa: povećanom urbanizacijom.
Razlog može biti taj što urbanim područjima često imaju bolju sanitaciju i infrastrukturu javnog zdravlja nego ruralna – ili jednostavno zato što ima manje biljaka i životinja koje mogu služiti kao domaćini bolesti u urbanim područjima. Nedostatak biljnog i životinjskog života “nije dobra stvar”, rekao je dr. Karlson. “I to takođe ne znači da su životinje koje su u gradovima zdravije.”
I novo istraživanje ne negira ideju da gubitak šuma može podstaći bolest; umesto toga, krčenje šuma povećava rizik u nekim okolnostima i smanjuje ga u drugima, rekao je dr. Rohr.
Iako je ovakva meta-analiza vredna za otkrivanje širokih obrazaca, može zaseniti neke nijanse i izuzetke koji su važni za upravljanje specifičnim bolestima i ekosistemima, primetio je dr. Karlson.
Osim toga, većina studija uključenih u analizu proučavala je samo jedan globalni faktor promene. Ali, u stvarnom svetu, organizmi se bore s mnogim od ovih stresora istovremeno. “Sledeći korak je bolje razumeti veze među njima”, rekao je dr. Rohr.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *