Solarna energija će igrati ključnu ulogu u postizanju održive budućnosti energije sa niskim sadržajem ugljenika, posebno ako cena proizvodnje nastavi da opada kao što je bila u poslednjih 40 godina.

Nova studija objavljena u časopisu Nature izračunala je da je globalizovani lanac snabdevanja uštedeo zemljama 67 milijardi dolara u troškovima proizvodnje solarnih panela. Studija je takođe otkrila da će, ako se budu sprovodile snažne nacionalističke politike koje ograničavaju slobodan protok robe, talenata i kapitala, troškovi solarnih panela biti mnogo veći do 2030. godine.

Studija – prva koja je kvantifikovala uštede troškova globalizovanog lanca vrednosti za solarnu industriju – dolazi u vreme kada su mnoge zemlje uvele politike koje bi nacionalizovale lance snabdevanja obnovljivim izvorima energije u pokušaju da budu od koristi lokalnim proizvođačima. Politike poput nametanja uvoznih tarifa mogle bi da zakomplikuju napore da se ubrza upotreba obnovljivih izvora energije poput solarne energije povećanjem troškova proizvodnje, rekli su istraživači studije.

„Ova studija nam govori da, ako su ozbiljni u borbi protiv klimatskih promena, kreatori politika moraju da sprovode politike koje promovišu saradnju u globalnim lancima vrednosti u pogledu povećanja energetskih tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika“, rekao je Džon Helveston, glavni autor studije i docent za inženjerski menadžment i sistemsko inženjerstvo na Univerzitetu Džordž Vašington. “Dok se ova studija fokusira na jednu industriju – solarnu – efekti koje opisujemo ovde su primenljivi na druge industrije obnovljive energije, kao što su energija vetra i električna vozila.”

Saradnja je ključna

Studija je razmatrala instalirane kapacitete, kao i podatke o ulaznom materijalu i prodajnim cenama za postavljanje modula solarnih panela u SAD, Nemačkoj i Kini – tri najveće zemlje koje koriste solarnu energiju – između 2006. i 2020. Istraživački tim je procenio da je globalizovani solarni lanac snabdevanja uštedeo je zemljama 67 milijardi dolara – 24 milijarde dolara uštede za SAD, 7 milijardi dolara uštede za Nemačku i 36 milijardi dolara uštede za Kinu. Da je svaka od tri zemlje usvojila snažnu nacionalističku trgovinsku politiku koja je ograničavala prekogranično učenje u istom vremenskom periodu, cene solarnih panela u 2020. bi bile znatno veće – 107% više u SAD, 83% više u Nemačkoj i 54 % više u Kini – pokazalo je istraživanje.

„Naše istraživanje pokazuje da je međunarodna saradnja ključna za rešavanje globalnih klimatskih promena“, rekao je Gang He, docent energetske politike na Univerzitetu Stoni Bruk i autor lista. „Nacionalističke politike štete svakoj zemlji i rizikuju da propuste hitne klimatske ciljeve.

Istraživački tim je takođe razmotrio implikacije troškova protekcionističkih trgovinskih politika u budućnosti. Oni procenjuju da će, ako se primeni snažna nacionalistička politika, cene solarnih panela biti oko 20-25% više u svakoj zemlji do 2030. godine, u poređenju sa budućnošću sa globalizovanim lancima snabdevanja.

„Politike koje prekidaju globalne lance vrednosti i ograničavaju tokove ljudi i kapitala će poremetiti globalne procese učenja koji su doprineli upravo priči o uspehu solarne energije“, rekao je Majkl Dejvidson, docent na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu i koautor studije. „Modeli koji pokazuju izvodljivost ispunjavanja ambicioznih ciljeva čiste energije oslanjaju se na kontinuirano smanjenje troškova koji se možda neće materijalizovati ako zemlje odluče da to rade same.

Studija se zasniva na radu iz 2019. koji je Helveston objavio u časopisu Science, koji se zalagao za veću saradnju sa jakim proizvodnim partnerima poput onih u Kini kako bi se brzo smanjili troškovi solarne energije i ubrzala primena tehnologija niske emisije ugljenika.

„Novi Zakon o smanjenju inflacije sadrži mnoge važne politike koje podržavaju razvoj energetskih tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika u SAD, što je ključno za rešavanje klimatskih promena i koje bi uvelo više inovacija i kapaciteta na tržištu“, rekao je Helveston. “Ono što naša studija doprinosi ovom razgovoru je podsetnik da se ove politike ne primenjuju na protekcionistički način. Podrška američkoj proizvodnoj bazi može i treba da bude urađena na način koji podstiče firme da trguju sa stranim partnerima kako bi nastavile da ubrzavaju smanjenje troškova.