Toplotni talasi mogu imati dalekosežne posledice, od rizika po ljudsko zdravlje do uništavanja useva i povećanja rizika od požara.

Prema jednoj proceni, ekstremne vrućine su 2019. godine prouzrokovale smrt 356.000 ljudi širom sveta, što ih čini jednom od najopasnijih, a ipak često zanemarenih prirodnih opasnosti. Iako postoji velika nesigurnost oko broja žrtava koje vrućine izazivaju (Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je između 1998. i 2017. godine umrlo 166.000 ljudi), malo je sumnje da se broj ljudi izloženih talasima vrućine širom sveta povećava. Klimatske promene samo će verovatno učiniti talase vrućine češćim i intenzivnijim u budućnosti.

Kako se rashladite?

Ključno je ostati rashlađen jer pregrevanje može imati ozbiljne posledice po vaše zdravlje. Na sreću, postoje jednostavni koraci koje možete preduzeti kako biste se oslobodili neudobnosti kada temperature porastu.

Izbegavanje sunca između 11h i 15h – obično najtoplijih delova dana – bilo boravkom u zatvorenom prostoru ili u senci, očigledan je korak. Takođe je važno piti puno tečnosti, uključujući tople i hladne napitke (osim ako je veoma vlažno, u tom slučaju topli napici nisu najbolja ideja). Ali najbolje je izbegavati prekomerno konzumiranje alkohola, iako jedno ili dva piva mogu pomoći u hidrataciji.

Konzumiranje hrane sa visokim sadržajem vode kao što su jagode, krastavac, zelena salata i lubenica takođe može pomoći u održavanju hidratacije. Začinjena i topla hrana takođe pomaže u održavanju rashlađenosti jer podstiče znojenje.

Dok su dokazi o boji odeće pomešani – izgleda da nema velike razlike između nošenja svetle ili tamne odeće kao što je otkrila studija ’80 – nošenje široke odeće može pomoći jer omogućava cirkulaciju vazduha uz kožu.

You may also like

Astma se pogoršava tokom toplotnih talasa, najugroženija su deca Zašto je stočarstvo prepreka zelenoj tranziciji?

Materijali takođe mogu biti bitni. Pamuk i poliester apsorbuju i reflektuju većinu infracrvenih zraka koji ih pogode – skoro 99% – što znači da često izgledaju belo na infracrvenim slikama. Ali ti materijali takođe propuštaju 30-40% vidljive svetlosti. Ova kombinacija može dovesti do bržeg zagrevanja tela nego što bi inače bilo, prema istraživačima sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT). Ali znojenje takođe igra ulogu. Pamuk apsorbuje vlagu i ne suši se brzo, što može biti neudobno. Najlon ima bolju sposobnost upijanja vlage i bolje propuštanje nego poliester, ali se sporije suši. Ali noviji, inovativni materijali mogu ponuditi udobnije rešenje.

Takođe treba dobro razmisliti pre nego što otvorite sve prozore kako biste se rashladili – ako je temperatura napolju viša nego unutra, možete izgubiti potencijalno hladno utočište. Umesto toga, zatvorite zavese u sobama koje su izložene suncu.

Ako imate sreće da živite u oblastima sa puno vode i zelenih površina, možda već uživate u rashlađujućem efektu koji oni mogu imati na okolinu. Da bi se identifikovale najhladnije tačke u gradovima, NASA i Evropska svemirska agencija snimaju temperature površine tla tokom talasa vrućine. U nekim gradovima, trotoari i krovovi zgrada se farbaju u belo kako bi reflektovali deo toplote sunčevog zračenja.

Jedan od najlakših načina da ostanete rashlađeni može biti iskorišćavanje promene temperature vazduha kada voda isparava. Tuširanje hladnom vodom ili plivanje može vam pomoći da se brzo rashladite. Drevna društva su stavljala zemljane posude sa vodom ili mokre čaršave ispred prozora ili promajnog mesta, pomažući da se rashladi vazduh dok prolazi preko njih. Ovo može funkcionisati i ako koristite ventilator tako što ćete duvati vazduh preko posude sa ledom ili hladnog mokrog čaršava.

Međutim, dokazi o efikasnosti ventilatora su prilično pomešani, uglavnom zbog nedostatka kvalitetnih randomizovanih ispitivanja. Generalno, ventilatori se smatraju korisnim na temperaturama do 35°C , ali iznad toga, duvanje toplog vazduha preko tela može pogoršati situaciju i čak povećati dehidrataciju. Takođe je vredno zapamtiti da ventilatori koriste motore za rad, i tako generišu sopstvenu toplinu dok rade, pa je dobra ideja držati prozor odškrinut kako bi se poboljšao protok vazduha.

Dugoročno, postoji veliki broj načina na koje možemo prilagoditi naše kuće i zgrade da ostanu hladnije na visokim temperaturama, od hvatača vetra – tornjeva koji stvaraju ukrštenu ventilaciju u zgradama i koriste se vekovima, do zelenih krovova i koridora. Drveće je neverovatan način da se gradovi rashlade – čak i jedno drvo u ulici ili bašti može pružiti merljive rashlađujuće koristi. U međuvremenu, gradovi kao što je Tokio eksperimentisali su sa novim načinima kako da rashlade šire područje grada, od boje koja blokira sunčevo zračenje do novih tipova energetski efikasnih klima uređaja.

Spavanje tokom talasa vrućine

Temperatura igra važnu ulogu u ljudskom ciklusu spavanja (i kod svih sisara). Kako se približava vreme za spavanje, naša telesna temperatura obično opada zajedno sa srčanim ritmom, i smatra se da povećava poznati osećaj pospanosti. Vene na našim rukama i nogama takođe se šire kako bi propuštale više krvi, povećavajući temperaturu naše kože i povećavajući gubitak toplote.

Ali tokom vrućih, sparnih noći, postaje teže za naša tela da gube toplotu, što znači da je naša sposobnost da utonemo u san takođe pogođena. Visoke noćne temperature takođe mogu dovesti do češćih prekida sna, ostavljajući ljude umornim narednog dana.

Posteljina, jorgani i noćna odeća kao što su pamučne pidžame često se preporučuju za tople noći jer mogu pomoći u propuštanju vazduha do kože i uklanjanju znoja. Ali nije svaka posteljina jednako prozračna. Studija iz 2022. godine u Singapuru otkrila je da su učesnici sa posteljinom od poliestera i pamuka prijavili više osećaja toplote i vlage nego oni sa posteljinom od bambusovih vlakana.

Začudo, veruje se da nošenje čarapa u krevetu može pomoći telu da se rashladi tokom sna. Dok greje naša stopala, čarape povećavaju temperaturu kože, šire krvne sudove, povećavajući cirkulaciju i gubitak toplote, pomažući telu da se ohladi i zaspi.

Tokom vrelih letnjih meseci, neki ljudi se okreću luksuzu ventilatora, kao i rashladnih sistema sa zaleđenom vodom koji se mogu staviti ispod jorgana kako bi se smanjila temperatura kreveta i posteljine. Ali za one koji nemaju pristup takvim sredstvima, mokra, hladna krpa na čelu ili hladna tuširanja pre spavanja mogu biti dovoljna. Postavljanje nogu u posudu sa hladnom vodom takođe može biti efikasan način za rashlađivanje tela.

U ekstremnim slučajevima, veruje se da hlađenje kreveta može pomoći ljudima da se rashlade dovoljno da zaspe, ali nije idealno za celu noć.

Zdravstveni rizici i šta učiniti ako se osećate loše

Zdravstveni problemi uzrokovani vrućinom mogu varirati od manjih iritacija kao što je osip do ozbiljnijih stanja kao što je toplotni udar. Svi su u opasnosti od vrućine, ali stariji ljudi, mladi, i osobe sa postojećim zdravstvenim problemima, kao i oni koji su socijalno izolovani, posebno su ranjivi.

Manji zdravstveni problemi uključuju dehidraciju, koja može dovesti do suve kože, vrtoglavice, grčeva u mišićima, tamnog urina i osećaja umora. Pijenje dovoljno tečnosti, uključujući vodu i bezalkoholna pića, može pomoći u prevenciji dehidracije. Ako se osećate slabo ili imate glavobolju, važno je odmah se rashladiti.

Toplotni osip, takođe poznat kao osip od vrućine, javlja se kada se znojne žlezde blokiraju i znoj se zaglavi pod kožom, što uzrokuje crvene, svrbeće tačke ili plikove. Nošenje labave, prozračne odeće i izbegavanje pregrejavanja može pomoći u prevenciji toplotnog osipa.

Toplotni grčevi su bolni mišićni grčevi koji se mogu javiti tokom intenzivnog vežbanja u toplim uslovima. Pijenje dovoljno tečnosti i istezanje mišića može pomoći u prevenciji toplotnih grčeva.

Toplotna iscrpljenost je ozbiljnije stanje koje može uključivati simptome kao što su obilno znojenje, slabost, vrtoglavica, mučnina, glavobolja i ubrzan puls. Ako se osećate iscrpljeno od vrućine, važno je odmah se rashladiti, piti tečnosti i izbegavati fizički napor.

Toplotni udar je najopasnije stanje povezano sa vrućinom i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Simptomi toplotnog udara uključuju visoku telesnu temperaturu iznad 40°C, vruću, crvenu i suvu kožu, ubrzan puls, zbunjenost, napade ili gubitak svesti. Ako sumnjate na toplotni udar, odmah pozovite hitnu pomoć i pokušajte da rashladite osobu dok ne stigne medicinska pomoć.

U svakom slučaju, važno je biti svestan rizika povezanih sa vrućinom i preduzeti mere da se zaštitite i ostanete zdravi tokom talasa vrućine.