Početkom jula ove godine u Ujedinjenom Kraljevstvu se desila velika politička promena. Nakon 14 godina vlasti Konzervativne partije kroz mandate različitih premijera, na vlast u Londonu ponovo dolazi levica. Laburistička partija Kira Starmera ostvarila je značajnu izbornu pobedu i prekinula kontinuitet desne vlasti u Ujedinjenom Kraljevstvu koji su obeležili Bregzit i različite domaće i međunarodne krize.

Novi premijer Kir Starmer je u kampanji najavljivao da će Britaniju učiniti „ekološkom supersilom“. Obećao je značajna ulaganja u zelenu energiju, uključujući vetroelektrane, solarne farme i infrastrukturu za električna vozila, kao deo ambicioznih planova za postizanje neto nulte emisije do 2050. godine. Planovi uključuju generisanje 70% energije iz obnovljivih izvora do 2035. godine, sa projekcijama da će u taj sektor biti uloženo prosečno oko 28 milijardi funti godišnje. Takođe, novi laburistički premijer je istakao važnost međunarodne saradnje u borbi protiv klimatskih promena i naveo da Ujedinjeno Kraljevstvo mora da predvodi globalne napore u zaštiti životne okoline.

Međutim, postavlja se pitanje koliko brzo i odlučno Starmerova vlada može sprovesti te zelene politike s obzirom na to da se zemlja suočava sa ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju, stagnantan privredni rast i rastuće troškove života. Opozicija i kritičari upozoravaju da će implementacija ovih politika biti skupa i da bi mogla naići na otpor unutar biznis sektora, naročito u industrijama koje zavise od fosilnih goriva. Zato je važno analizirati prve poteze nove vlade i realne mogućnosti u sadašnjem ekološkom i ekonomskom kontekstu Ujedinjenog Kraljevstva.

Trenutni presek stanja

Za početak, vlade različitih konzervativnih premijera bile su značajno otvorenije prema ekološkim pitanjima nego što je to slučaj sa drugim desničarskim vladama na Zapadu. Čak i da se planovi vlade Rišija Sunaka ne promene od strane nove vlade, ova država bi mogla da postane ugljenično neutralna pre roka od 2050. i da time značajno doprinese svetskoj zelenoj tranziciji. Njegova vlada je recimo za cilj postavila da do 2025. iz upotrebe izbaci ugalj, što je značajno pre skoro svih najrazvijenijih ekonomija sveta. Takođe, vlada konzervativca Borisa Džonsona je promenila dosta politika koje su išle u korist zelene infrastrukture i obnovljivih izvora energije. Deo zasluga nosi i sama struktura britanske privrede koju je lakše reformisati nego druge. Ona je manje zavisna od ugljenično-intenzivnih industrija, već decenijama nema visoku zavisnost od uglja i postoji društvena kultura da je ekologija važan element.

Od ‘70. do danas, Ujedinjeno Kraljevstvo je smanjilo svoje štetne emisije za preko 50 odsto. Kombinacija sve veće upotrebe obnovljivih izvora poput vetrogeneratora, drastičnog smanjenja upotrebe uglja, stvaranje infrastrukture za elektromobilnost, više električnih vozila na ulicama i veća implementacije solarne energije dovele su da, uprkos konstantnom rastu broja stanovnika, opadaju i štetne emisije po glavi stanovnika. Najviše zasluge za to nosi odgovorna energetska politika koja je prepoznala potencijale obnovljivih izvora energije dosta rano. Britanija je po upotrebi vetrogeneratora prošle godine bila 6. zemlja u svetu.

Čitajte

Zašto vozila na vodonik nisu zaživela

Trenutni presek stanja pokazuje da je Ujedinjeno Kraljevstvo među vodećim zemljama kada je reč o smanjenju emisija štetnih gasova i efikasnosti ovog procesa. Od 1990. godine, emisije su smanjene za preko 44 odsto, što predstavlja jedan od najbržih padova među razvijenim ekonomijama. Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora, kao što su vetrogeneratori, sada pokriva oko 40 odsto potreba za električnom energijom, dok ugalj čini samo 1,6 odsto energetskog miksa.

Takođe, radi se i o državi koja već danas u oblasti industrije sa niskim emisijama ugljendioksida zapošljava čak skoro 500 000 ljudi. Taj broj se konstantno povećava i kroz trenutno najavljeni (videćemo da li će biti i realizovani) program državnih investicija taj broj bi mogao da se do 2030. poveća za još 50 odsto. Prognoze ukazuju da bi do 2030. godine broj zaposlenih u zelenoj industriji mogao porasti najviše u sektorima kao što su: energetska efikasnost, proizvodnja obnovljivih izvora energije i elektromobilnost.

Konzervativne vlade, uprkos nekim pozitivnim potezima u vezi sa ekološkim politikama, imale su i niz odluka koje su kritikovane kao štetne za životnu sredinu. Jedan od najkontroverznijih poteza bila je ponovna dozvola za upotrebu metoda “frekinga” (hidrauličkog frakturiranja) za eksploataciju fosilnih goriva. Ovaj postupak, koji uključuje ubrizgavanje vode i hemikalija u podzemne slojeve kako bi se oslobodili prirodni gas i nafta, doveo je do zabrinutosti zbog zagađenja podzemnih voda i povećanog rizika od zemljotresa. Konzervativci su freking dozvolili uprkos protivljenju ekoloških grupa i lokalnih zajednica, opravdavajući to potrebom za energetskom sigurnošću u svetlu krize izazvane ratom u Ukrajini.

Osim toga, vlada Borisa Džonsona kritikovana je zbog izdavanja novih dozvola za bušenje nafte i gasa u Severnom moru, čime se, prema kritičarima, ugrožava britanski cilj postizanja neto nultih emisija do 2050. godine. Iako je argument bio da je domaća proizvodnja energenata neophodna za smanjenje zavisnosti od uvoza, ekološki aktivisti su tvrdili da se time produžava generalna zavisnost zemlje od fosilnih goriva i odlaže tranzicija ka čistijim izvorima energije.

Takođe, smanjenje ulaganja u programe energetske efikasnosti, poput izolacije zgrada i uvođenja ekološki prihvatljivijih grejnih sistema, takođe je kritikovano. Ovi programi, koji bi mogli značajno doprineti smanjenju emisija, postali su manje prioritetni, što je dovelo do sporijeg napretka u smanjenju potrošnje energije u domaćinstvima. U kombinaciji sa ovim potezima, ekološke organizacije su istakle da konzervativne vlade nisu bile dovoljno ambiciozne u pogledu ulaganja u zelene tehnologije, posebno u poređenju sa drugim razvijenim zemljama. Iz tog razloga postoji velika nada da će laburisti na vlasti doprineti više u sferi ekologije.

Starmerovi prvi potezi

Starmerova vlada se po prvim koracima u dobrom delu naslanja na nasleđe prethodne vlasti, iako je u smeru zelene tranzicije nešto odlučnija. Pred izbore u februaru, laburisti su svoj ambiciozni zeleni plan smanjili za čak 28 milijardi funti, što je značajno smanjenje programa ekološke potrošnje, gde je najveću cenu platila energetska efikasnost. Sa druge strane, iniciran je ažurirani „Fond nacionalnog bogatstva“ koji će ulagati u proizvodnju električnih automobila, adaptacije luka, čistog čelika, proizvodnju „zelenog vodonika“ i tehnologiju za izvlačenje ugljenika, koji će zajedno dobiti 7,3 milijardi funti, od čega će 2,5 milijardi funti otići na takozvani „zeleni čelik“. Vlada je olakšala procedure za vetrogeneratore na kopnu, iniciraće ponovnu zabranu „frekinga“ i obustaviti izdavanje novih dozvola za ekspolataciju nafte i gasa. U tom kontekstu, vlada planira da i ove godine zatvori sve preostale elektrane na ugalj, što bi dodatno ubrzalo dekarbonizaciju sektora energetike.

Starmerova vlada je, uprkos prethodnom smanjenju ekoloških ulaganja, ubrzala donošenje nekih ključnih odluka koje ukazuju na veću posvećenost zelenoj tranziciji. Na primer, spomenuti proces za dobijanje dozvola za kopnene vetrogeneratore je značajno pojednostavljen, što bi moglo ubrzati širenje ove vrste obnovljive energije. S obzirom na to da Ujedinjeno Kraljevstvo već generiše značajan deo svoje energije iz vetra, ove mere će dodatno ojačati poziciju zemlje u globalnoj tranziciji ka čistim izvorima.

Čitaj

Izveštaj SMO otkriva kako je 2023. godina oborila klimatske rekorde

Pored zabrane frekinga i ukidanja novih dozvola za bušenje nafte i gasa, Starmerova vlada je najavila ambiciozne planove za razvoj tehnologije „zelenog vodonika“. Ovaj tip energije ima potencijal da postane ključni faktor u dekarbonizaciji industrija koje teško mogu preći na električnu energiju, poput teške industrije, čeličana i transporta. Vlada je planirala ulaganja od oko 8 milijardi funti u proizvodnju vodonika, kao deo šire strategije za postizanje neto nulte emisije do 2050. godine. To bi moglo Ujedinjeno Kraljevstvo staviti u vrh razvoja ove tehnologije na globalnom nivou, iako oko ove tehnologije postoje solidne skepse ekološke zajednice i industrije.

Značajan deo ekoloških mera britanske nove britanske vlade fokusiran je i na veću upotrebu električnih vozila i povećanje njihove proizvodnje. Laburistička partija je u svom programu za automobilsku industriju iz oktobra 2023. navela osnovne planove kojih će se pridržavati i u kampanji ih nije značajnije menjala. Iako je u kontekstu zakonodavstva Britanija dugo bila nekoliko koraka ispred ostalih zapadnih država, brzina njenog napretka je pala, a Starmer želi da dovede do preokreta.

Velika Britanije je prošle godine prešla cifru od 1 000 000 električnih vozila na svojim ulicama, a nedovoljan udeo njih proizveden je u ovoj državi. Vlada u Londonu obavezala se da će automobilskoj industriji u narednih pet godina usmeriti novih 2 milijarde funti pomoći radi njenog bržeg adaptiranja proizvodnji električnih vozila i baterija. Razlog za ovaj potez je što je povećana potražnja za ovim tipom vozila spasila 2023. godine proizvodnju i izvoz celokupne automobilske industrije u Kraljevstvu, koja je završila na tek 17. mestu u svetu. Laburisti imaju ideju da do 2030. zabrane prodaju novih vozila na dizel i naftu, dok je cilj konzervativaca bila 2035.

Uz sama električna vozila, vlada polaže dosta nade u proizvodnju baterija i angažman privatnog sektora u ovoj oblasti. Recimo, indijska Tata, vlasnik Jaguar Land Rovera (JLR), potvrdila je da će izgraditi fabriku baterija za električna vozila u Velikoj Britaniji od 4 milijarde funti. Nova gigafabrika u Somersetu, jedna je od najvećih u Evropi i imaće kapacitet da proizvodi 40 GVh ćelija godišnje za ovog proizvođača. Gigant će praviti baterije za JLR i očekuje da će snabdevati i druge proizvođače, a proizvodnja počinje 2026. Kolaps britanskog startapa za baterije, Britishvolt-a, ranije ove godine izazvao je zabrinutost u vezi sa lancem snabdevanja automobila u Velikoj Britaniji. Recharge Industries sa sedištem u Australiji nastaviće izgradnju planirane gigafabrike Britishvolt-a na severu Engleske, te je auto gigantima u ovoj državi ipak laknulo. Vlada se uzda da će uspeti kroz ovaj vid proizvodnje ekološki održivijih vozila i njenih komponenata da poboljša položaj svoje industrije u svetu, koja već decenijama beleži pad na svetskoj rang listi prozivođača po svetskom udelu izvezenih vozila.

Međutim, nisu svi delovi pro-laburističkih grupa zadovoljni svim reformama. Geri Smit, lider sindikata GMB, kritikovao je pre nekoliko dana zelene politike nove britanske vlade, tvrdeći da one dovode do gubitka radnih mesta i ugrožavaju položaj radničke klase. Posebno je istakao smanjenje radnih mesta u čeličanama Port Talbot i upozorio da dekarbonizacija ne sme značiti deindustrijalizaciju. Iako vlada obećava prelazak na ekološki prihvatljiviju proizvodnju čelika i pružila je nove subvencije, sindikati su zabrinuti za budućnost britanske industrije i njenu konkuretnost nakon zelene tranzicije.

Nova vlada u Londonu, uprkos kritikama, polaže nade u svoje univerzitete i naučne kapacitete, odnosno njihove mogućnosti da u narednih 10ak godina postignu velike iskorake u smeru zelene tehnologije i novih patenata u spomenutoj oblasti. Tokom pandemije COVID-19 u sferi patentiranja novih vakcina i inovacija u oblasti epidemiologije, Britanija je bila nekoliko koraka ispred mnogih moćnijih država sveta. Postoji očekivanje da bi to mogao da bude slučaj i kroz upošljavanja britanske pameti i u sferi ekologije i zelenih tehnologija. Vlada ove države je zato odvojila 960 miliona funti u naredne 4 godina za takozvani „Akcelerator rasta zelene industrije“.

Gde će se kretati laburistička ekološka politika?

Starmerova zelena agenda pokazala je u prvim potezima da želi da postigne više od svojih konzervativnih prethodnika. Međutim, to ne znači da će javnost biti srećna svim potezima i njihovim posledicama, iako je u anketama podrška za zelenu tranziciju sasvim solidna. Vlada se zato suočava sa političkim izazovima unutar same Laburističke partije i njene baze, a ne samo celog društva i opozicije. Neki članovi stranke zalažu se za radikalnije promene i bržu tranziciju, dok drugi upozoravaju na potrebu za uravnoteženim pristupom kako bi se izbegli socijalni i ekonomski potresi, jer skoro svaka reforma ima sa sobom i svoje gubitnike.

Ključni deo političkog manevrisanja laburista biće i ubediti radničku klasu, koja je tradicionalno podržavala laburiste, da će zelene politike doneti nove poslove i stabilnost, a ne samo dodatne troškove. Kratkoročno gledano, gubici su izvesni i iz ugla politike to je veliki demotivator za takvo delovanje, jer dugoročne efekte reformi možda krene da ubire tek naredna vlada, a ona može biti i konzervativna. Sa druge strane, početna pozicija Britanije u ovoj sferi je dosta povoljna, jer strukturni faktori doprinose da može relativno brzo ostvariti nekoliko važnih dobitaka, kao što je izbacivanje uglja iz energetskog miksa ili dodatno uvećanje udela obnovljivih izvora u proizvodnji struje.

Pored toga, međunarodna scena će igrati ključnu ulogu u uspehu Starmerovih ekoloških planova. Globalna koordinacija u borbi protiv klimatskih promena je neophodna, ali promene u politici drugih velikih zagađivača, poput Sjedinjenih Američkih Država i Kine, biće ključne za stvaranje prostora u kojem Ujedinjeno Kraljevstvo može ostvariti svoj cilj i postati „ekološka supersila“, a da ne uništi svoju globalnu konkretnost kroz više cene energije i inputa. Uloga Britanije na međunarodnim klimatskim pregovorima biće od suštinskog značaja, a Starmer će morati da balansira između domaćih i međunarodnih pritisaka kako bi postigao rezultate koji su merljivi i koji mogu da Britaniju učine globanim ekološkim oglednim poljem. Ukoliko do tog trenutka dođe, veća je verovatnoća da će ga postići laburisti u vladi, nego konzervativci u čijim krugovima biznis lobiji imaju mnogo veću uticaj. U tom smislu, Starmer će izvesno u oblasti ekologije učiniti maksimalno koliko je moguće u sadašnjim ekonomskim i energetskim okolnostima, samo je pitanje koliko je to zapravo u sadašnjem komplikovanom kontekstu.