Dodatnih 32 odsto je reklo da je to važno, ali nije prioritet, dok 16 odsto veruje da je borba protiv klimatskih promena sekundarno pitanje.

U prvom pan-evropskom istraživanju ovog tipa pred evropske izbore u junu, intervjuisano je 25.916 ljudi u 18 zemalja o nizu pitanja. Ove zemlje zajedno predstavljaju 96 odsto populacije EU. S obzirom na to da se politika klimatskih promena oblikuje kao jedna od ključnih debata, anketa pruža uvid u stavove glasača.

Gde u Evropi glasači smatraju da je akcija na klimatske promene prioritet? U svim 18 zemalja obuhvaćenim anketom, 52 odsto ispitanika smatra da je borba protiv klimatskih promena prioritet. Međutim, razbijanje podataka po pojedinačnim nacijama otkriva složeniju i raznoliku sliku.

Danska (69 odsto), Portugal (67 odsto) i Švedska (62 odsto) su zemlje u kojima je najviše procenata ljudi videlo klimatske promene kao prioritet. Dodatnih 23 odsto u Danskoj, 28 odsto u Portugalu i 26 odsto u Švedskoj smatra da je to važno, ali nije prioritet.

Poljska, Češka Republika i Finska imale su najniži procenat ispitanika koji veruju da su klimatske promene prioritet za EU. Ipak, malo više od trećine ljudi (34 odsto) u ovim zemljama smatra to prioritetom.

Samo u Poljskoj postoji značajan broj – 35 odsto – koji veruje da je borba protiv klimatskih promena sekundarno pitanje. U svim ostalim zemljama, manje od četvrtine ljudi deli ovaj stav.

Žene su nešto više verovatno rekle da je borba protiv klimatskih promena prioritet, sa 55 odsto u poređenju sa 49 odsto muškaraca.

Anketa takođe pokazuje da starost nije značajan pokazatelj perspektive ljudi o akciji na klimatske promene. Oko polovine ljudi u svim starosnim grupama reklo je da je ovo pitanje prioritet, dok je otprilike trećina verovala da je to važno.

Da li je EU imala pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine? Dok se evropski izbori približavaju, mnogi sagledavaju kako su različite politike transformisale EU u poslednjih pet godina. Kada je reč o klimatskim promenama, revolucionarni novi zakoni doneli su značajne promene sa merama usmerenim na smanjenje emisija za 55 odsto do 2030. godine.

Ukupno, samo 32 odsto glasača smatra da je EU imala pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine u poslednjih nekoliko godina.

Ispitanici u Rumuniji imali su najvišu stopu odobrenja, s gotovo polovinom (48 odsto) koji su rekli da je EU imala pozitivan uticaj. Glasači u Portugalu (47 odsto) i Finskoj (45 odsto) imali su slično mišljenje.

S druge strane, samo 23 odsto ljudi u Francuskoj smatra da je EU imala pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine. 38 odsto bilo je neutralno po tom pitanju, a 39 odsto smatra da je EU imala negativan uticaj – najveći procenat među svim 18 zemalja.

U Holandiji, ispitanici nisu bili mnogo sigurniji, sa četvrtinom ljudi koji imaju pozitivan stav o akcijama EU na zaštiti životne sredine.

I Francuska i Holandija bile su epicentar nedavnih protesta poljoprivrednika širom Evrope koji su videli borbu poljoprivredne industrije protiv različitih propisa i politika.

Evropski zeleni sporazum jedna je od najspornijih tema za te protestante koji tvrde da ograničava njihov posao i čini njihove proizvode skupljim od uvoza izvan EU.

POVEZANI ČLANCI

Šta je greenlashing i kako utiče na EU politiku Naučnici upozoravaju: Prethodnih sedam godina su najtoplije u istoriji Grinvošing: EU staje na put lažnim tvrdnjama kompanija Krčenje šuma kao svetski i srpski problem