fbpx

I planeti smetaju personalizovani oglasi, kao i vama

I planeti smetaju personalizovani oglasi, kao i vama
Ilustracija: Vectorjuice, Freepik

Procenjuje se da se 1 odsto ukupne potrošnje energije na Zemlji koristi za prikazivanje reklama.

Uznemirujuće personalizovani oglasi koji se pojavljuju na mreži postali su svakodnevni deo života. Ali da li ste ikada zastali da razmislite o energiji koja ulazi u grabljenje za vašu pažnju?

Onlajn oglašavanje je nekada bilo relativno jednostavno. Kompanija za šatore bi kupila prostor na veb lokaciji o kampovanju, na primer, i svako ko pregleda tu veb lokaciju bi video isti oglas.

Tokom poslednje decenije, međutim, primat ima nova vrsta oglašavanja. Kompanije prikupljaju podatke o nama iz mnogo različitih izvora da bi dale daleko ciljaniju ponudu.

Dok je većina nas svesna personalizovanog oglašavanja – i ima različita osećanja o tome – malo njih razume tačne mehanizme iza istih.

Istraživači su prvi put analizirali ugljenični otisak ovog sistema kao deo šire studije o uticaju Big Tech-a na klimu.

Koliki je ugljenični otisak personalizovanih oglasa?

Procenjuje se da se 1 procenat ukupne potrošnje energije na Zemlji koristi za prikazivanje onlajn oglasa.

Novi izveštaj humanitarne organizacije za zaštitu životne sredine Globalni akcioni plan pokazuje da se većina ovog 1 procenta efektivno troši zbog složenog sistema aukcija iza kulisa.

Svaki put kada kliknemo na veb stranicu, pokrećemo lanac licitiranja u realnom vremenu (RTB) dok se oglašivači takmiče da nam prikazuju oglase.

Godišnje se u Evropi i SAD dogodi 178 triliona RTB transakcija, obrađenih kroz centre podataka koji koriste oko 200 teravat sati energije svake godine. To je više od celokupne nacionalne potrošnje energije u zemlji srednje veličine.

„99,999 procenata propusnog opsega i računarske snage koji se koriste u RTB-u ne rezultiraju prikazivanjem oglasa“, objašnjava stručnjak dr Augustin Fou za Euronews. Uzimanje u obzir aktivnosti botova i prevare sa oglasima povećava emisije CO2 reklamne tehnologije još više.

Oglasi koji osvajaju mesto pred našim očima takođe izazivaju nepotreban konzumerizam, navodi se u izveštaju, gurajući proizvode koji nam nisu potrebni.

Purpose Disruptors – organizacija koju su osnovali bivši lideri u industriji – nedavno je izračunala da je oglašavanje u Velikoj Britaniji i van mreže dodalo dodatnih 32 procenta godišnjem ugljičnom otisku svake osobe u Britaniji 2022. To je kroz emisije gasova staklene bašte koje su rezultat povećanja prodaja ostvarena oglašavanjem.

„Način poslovanja kompanije Big Tech u osnovi je u suprotnosti sa naporima da se spreči produbljivanje klimatska kriza“, kaže Oliver Hejs, vođa politike i kampanja u Globalnom akcionom planu.

„Ove platforme i njihov zapanjujući profit oslanjaju se na obradu ogromnih količina podataka uz ogromnu direktnu cenu ugljenika.

Big Tech izaziva podele i ometanja

Hostovanje i ostvarivanje profita od onlajn oglasa daleko je od obima uticaja Big Tech-a na klimatske promene.

Izveštaj ispituje kako isti algoritmi koji profilišu i ciljaju korisnike sa reklamama dovode do podela i ometanja, što na kraju otežava preduzimanje ključnih klimatskih akcija.

Baš kao što su ljudi koji konzumiraju teorije zavere na Fejsbuku hranjeni objavama koje potvrđuju njihove stavove, algoritmi daju prioritet provokativnim klimatskim dezinformacijama jer dovode do većeg angažovanja.

InfluenceMap je otkrio da je od 51 reklame dezinformacije o klimi koja se prikazuje u SAD na Facebook platformama u prvih šest meseci 2020, samo jedna je uklonjena od strane Mete. Ostale su prošle svojim tokom, prikupivši 8 miliona utisaka (impressions) tokom šest meseci – utisaka od kojih Meta direktno profitira.

U međuvremenu, Opservatorija za korporativnu Evropu otkrila je da je tehnološki sektor trošio preko 97 miliona evra godišnje na lobiranje u institucijama EU. To ga čini najvećim lobističkim sektorom u EU po potrošnji, ispred farmaceutskih proizvoda, fosilnih goriva, finansija ili hemikalija.

„Big Tech milijarderi su naftni baroni 21. veka i njihov uticaj na klimatske promene nije ništa manje destruktivan. Ovaj dokument bi trebalo da posluži kao poziv na buđenje klimatskom pokretu“, kaže Suzi Alegre, advokat, stručnjak za digitalna ljudska prava i autor izveštaja.

Učesnici kampanje pozivaju da se klimatski pokret pridruži širim naporima da se uhvati u koštac sa poslovnim modelom Big Tech-a i obuzda moć onlajn platformi.


Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap