Gaza je već 70 dana pod stalnim napadima Izraela, a njeni stanovnici suočavaj se i sa ekološkom katastrofom.
Pre 15 godina, 23-dnevni rat u Gazi ostavio je 17% poljoprivrednog zemljišta „upropašteno sa malo ili nimalo mogućnosti za podmlađivanje“, navodi se u izveštaju UNDP o utvrđivanju činjenica.
Sada, 70 dana otkako je počeo napad Izraela, stručnjaci upozoravaju da se nanosi nepovratna šteta životnoj sredini uskog pojasa koji je jedan od najnaseljenijih regiona na svetu
Zagađenje vazduha je poraslo, bolesti koje se prenose vodom su u porastu, a divlje životinje pate.
U oktobru ove godine, Human Rights Watch je potvrdio da je Izrael ispustio beli fosfor na Gazu i Liban. Poznato je da ova hemikalija ima ozbiljan i fatalan uticaj na ljude, životinje i životnu sredinu.
Veoma toksična supstanca sagoreva ljudsko meso. Takođe oštećuje tlo, zagađuje izvore vode i truje vodene ekosisteme, kaže Khaled El-Saied, generalni direktor Centra za međunarodne i strateške studije Sinerjies sa sjedištem u Kairu i savjetnik za održivi razvoj.
„Istraživanja pokazuju da bi intenzivna toplota nastala tokom sagorevanja [bombi]“, kaže El-Sajed, „mogla da promeni i fizičku strukturu i hemijska svojstva zemljišta, čime se smanjuje plodnost i povećava verovatnoća bolesti koje se prenose zemljištem.
Duboke lokve kanalizacije okružuju kuće
Područje u koje stanovnici Gaze mogu da odu da pobegnu od ovih užasa iz dana u dan postaje sve manje i manje.
Kan Junis u južnoj Gazi je pre rata bio dom za oko 400.000 stanovnika. Sada je više od milion ljudi zbijeno na nešto više od 21 kvadratne milje.
58-godišnji meštanin Ahmed Al-Astal zahvalan je što je njegova porodica i dalje živa, nakon višemesečnog bombardovanja u kojem je do danas poginulo više od 20.000 ljudi. Ali duboke lokve kanalizacione vode koje okružuju njegovu kuću izazvale su novi niz strahova.
„Životi mojih unuka su u pitanju“, kaže Al-Astal.
Ahmed, 4, i Fatima, 2, suočavaju se sa kratkoročnom pretnjom utapanja u ovom moru kontaminirane vode i dugotrajnom pretnjom od hronične bolesti.
„Ahmed ima respiratornu infekciju, a njegova sestra ima osip po celom telu, za koji lekari kažu da je simptom kožne bolesti dobijene iz ovog zagađenog okruženja“, kaže Al-Astal za Euronews Green.
Od Hamasovog napada 7. oktobra na Izrael u kojem je ubijeno 1.200 ljudi, Izrael je ograničio zalihe goriva koje ulaze u pojas, paralizirajući većinu komunalnih i usluga. Opština Kan Junis nije bila u mogućnosti da ispumpa kanalizaciju do stanica za prečišćavanje van grada. Stanice za prečišćavanje otpadnih voda ne rade dosledno jer nema goriva za napajanje njihovih generatora.
„Kan Junis je skoro potpuno poplavljen kanalizacionom vodom“, kaže Al-Astal, koji je, kao i hiljade drugih, bio primoran da se preseli u Al-Mavasi, komad zemlje od 8,5 kvadratnih kilometara na obali Gaze, opisan kao „manji od londonskog aerdroma Hitrou.”
Bombe bačene na Gazu zagađuju tlo i zalihe vode
Euro-Med Human Rights Monitor sa sedištem u Ženevi kaže da je Izrael bacio 25.000 tona bombi na Gazu, što je ekvivalent dve nuklearne bombe. To, kažu stručnjaci, ozbiljno zagađuje zemljište i kvalitet vazduha. Bombe takođe zagađuju oskudne vodne resurse u Gazi, koje je izveštaj UN opisao kao u velikoj meri neprikladne za ljudsku upotrebu još 2020.
Prema rečima šefa palestinske uprave za kvalitet životne sredine (PEKA) Nasrina Tamimija, uticaj rata na Gazu na životnu sredinu je „katastrofalan”, dodajući da bi sveobuhvatna procena na terenu pokazala da „šteta premašuje sva predviđanja”.
„Tela mučenika ispod ruševina, opasan medicinski otpad, zatvaranje postrojenja za tretman i desalinizaciju doprineli su trenutnoj krizi“, kaže Tamimi, ponavljajući upozorenja UN o pretećoj katastrofi javnog zdravlja. Svetska zdravstvena organizacija je prijavila nagli porast akutnih respiratornih infekcija, dijareje, vaški, šuge i drugih bolesti koje se brzo šire.
Improvizovane deponije su prepune
Omar Matar, direktor Odeljenja za zdravlje i životnu sredinu u opštini Kan Junis, kaže da je priliv ljudi u grad stvorio krizu smeća.
„Više od milion sada živi u istom prostoru. Čvrsto smeće koje se proizvodi dnevno povećalo se sa 150 tona na preko 450 tona. Sa ograničenim resursima, opština nije mogla da izdrži ovaj povećani obim, posebno zato što su kamioni, bageri i zalihe goriva oskudni“, kaže Matar.
Opština smeće smeće da iznosi samo tri puta nedeljno, a ne svakodnevno kao što je to bio slučaj pre rata, dodaje on.
Čak i nakon sakupljanja, Matar kaže da je smeće bačeno na privremenu deponiju postavljenu u blizini stambenog područja zapadno od Kan Junisa nakon što je Izrael ranije ovog meseca bombardovao glavnu deponiju u oblasti Fahari istočno od Kan Junisa.
To, kaže, uzrokuje rizike po životnu sredinu i zdravlje zbog neprijatnih mirisa, insekata, glodara i zagađivača.
Štaviše, poljoprivredno zemljište sa višegodišnjim drvećem poput maslina i agruma, ili ratarskim kulturama poput povrća, bilo je podvrgnuto opsežnom uništenju bez presedana.
U izveštaju objavljenom prošlog meseca, Lawfare, neprofitna multimedijalna publikacija posvećena pružanju nestranačke analize o pravnim i političkim pitanjima, kaže da bi „pravno proporcionalna kolateralna šteta od smrtonosnog oružja korišćenog u oblastima naseljenim civilima bila potpuno nemoralna“, dodajući da se vazdušni napadi ID „mogu smatrati ratnim zločinima“.
23-godišnji sin Ahmeda Al-Astala, Mohamed, pati od zatajenja bubrega, zbog čega mu je potrebna dijaliza tri puta sedmično.
„Zbog nezdravog okruženja, malog pristupa čistoj vodi i baruta koji zagađuje vazduh, njegovo zdravlje je naglo narušeno“, kaže on.
Autori teksta su EuroNewsGreen i Egab.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *