Globalno zagrevanje utiče na količinu i kvalitet hmelja, ključnog sastojka u većini piva, navodi se u studiji. Kao rezultat toga, pivo može postati skuplje, a proizvođači će morati da prilagode svoje metode proizvodnje.

Istraživači predviđaju da će prinosi hmelja u evropskim uzgajalištima opasti za 4-18% do 2050. godine ako se poljoprivrednici ne prilagode toplijem i sušnijem vremenu, dok će sadržaj alfa kiselina u hmelju, koji daje pivima karakterističan ukus i miris, opasti za 20-31%.

“Pivaši će definitivno osetiti klimatske promene, bilo kroz cenu ili kvalitet”, rekao je Miroslav Trnka, naučnik u Globalnom institutu za istraživanje klimatskih promena Češke akademije nauka i koautor studije objavljene u časopisu Nature Communications. “Izgleda da je to neizbežno prema našim podacima.”

Pivo, treće najpopularnije piće na svetu posle vode i čaja, pravi se fermentacijom kvasca i osušenih žitarica poput ječma. Obično se aromatizuje aromatičnim hmeljem koji se uglavnom uzgaja u srednjim geografskim širinama koje su osetljive na promene u svetlu, toploti i vodi.

Poslednjih godina, tražnja za visokokvalitetnim hmeljem povećala se zbog procvata craft piva sa jačim ukusima. Međutim, emisije gasova koji izazivaju globalno zagrevanje stavljaju biljku pod rizik, pokazala je studija.

Međutim, i vreme i politika menjaju ukus piva. Svetski lideri su obećali da će pokušati da zaustave zagrevanje planete za više od 1,5°C iznad nivoa preindustrijskog do kraja veka, ali emituju previše stakleničkih gasova da bi ostvarili taj cilj.

Studija je utvrdila da se sadržaj alfa kiselina u hmelju, koji daje pivu svoj karakterističan miris, smanjio u svim regionima.

Dok se temperature povećavaju i padavine opadaju, neki proizvođači hmelja su premestili svoje bašte na više nadmorske visine, stavili ih u doline sa više vode i promenili razmak redova kultura.

Andreas Auernhammer, proizvođač hmelja u Spaltu na jugu Nemačke, izjavio je za Gardijan da se ukupne padavine na njegovim poljima nisu mnogo promenile, ali da sada “kiša ne dolazi u pravo vreme”.

On je izgradio sistem za navodnjavanje kako bi hranio hmelj u kritičnim periodima. “Imali bismo velike probleme ako ne bismo mogli da ih zalivamo.”

Istraživači su modelirali efekat budućeg zagrevanja na useve koristeći scenarij emisija sličan trenutnim politikama. Do 2050. godine, utvrdili su da će prinosi hmelja opasti za 4,1-18,4% u poređenju sa prosekom od 1989-2018. godine, ukoliko se ne preduzmu mere prilagođavanja. Projekcija pada će uglavnom biti uzrokovana toplijim vremenom i češćim i ozbiljnijim sušama.

Trnka je rekao: “Proizvođači hmelja moraće da ulože dodatan napor kako bi osigurali isti kvalitet kao danas, što će verovatno značiti potrebu za većim investicijama samo da bi se održao trenutni nivo proizvoda.”

Auernhammer je rekao da je klimatska pretnja hmelju važna, ali da nije najvažniji faktor u ceni piva. Visoki energetski troškovi, podstaknuti rastućom cenom fosilnog gasa od invazije Rusije na Ukrajinu, igrali su veću ulogu za proizvođače. “Hmelj unutar piva ne košta koliko čep na vrhu boce”, dodao je.