Enset: Etiopska „lažna banana“ spas od posledica klimatskih promena

Enset: Etiopska „lažna banana“ spas od posledica klimatskih promena

Biljka enset (absinijska banana), osnovna namirnica Etiopije, mogla bi da bude nova superhrana i spas za život u suočavanju sa klimatskim promenama.

Prema novoj studiji, usev nalik banani ima potencijal da nahrani više od 100 miliona ljudi u svetu koji se zagreva.

Biljka je skoro nepoznata van Etiopije, gde se od nje prave kaša i hleb.

Istraživanja sugerišu da se enset može uzgajati u mnogo većem opsegu u Africi.

„Ovo je usev koji može da igra zaista važnu ulogu u rešavanju problema bezbednosti hrane i održivog razvoja“, rekao je dr Vendavek Abebe sa Univerziteta Havasa u Avasi, Etiopija.

Enset ili „lažna banana“ je bliski rođak banane, ali se konzumira samo u jednom delu Etiopije.

Foto: Wikimedia commons

Plod biljke nalik banani je nejestiv, ali skrobne stabljike i korenje mogu se fermentisati i koristiti za pravljenje kaše i hleba.

Enset je glavna hrana u Etiopiji, gde se oko 20 miliona ljudi oslanja na njega za ishranu, ali drugde se ne uzgaja, iako divlji rođaci banane – koji se ne smatraju jestivim – rastu čak na jugu do Južne Afrike, što sugeriše da biljka može da toleriše mnogo širi prostorni opseg.

Koristeći poljoprivredna istraživanja i modeliranje, naučnici su predvideli potencijalni opseg enseta u naredne četiri decenije. Otkrili su da bi biljka potencijalno mogla da nahrani više od 100 miliona ljudi i da poveća sigurnost hrane u Etiopiji i drugim afričkim zemljama, uključujući Keniju, Ugandu i Ruandu.

„Ima neke zaista neobične osobine koje ga čine apsolutno jedinstvenim usevom“, rekao je istraživač dr Džejms Borel, iz Kraljevske botaničke bašte za BBC. „Sadiš je u bilo koje vreme, bereš je bilo kada i višegodišnja je. Zato je zovu drvo protiv gladi.“

Predviđa se da će klimatske promene ozbiljno uticati na prinose i distribuciju osnovnih prehrambenih useva širom Afrike i šire.

Raste interesovanje za traženje novih biljaka kojima bi se hranio svet, s obzirom na to da se oslanjamo na nekoliko osnovnih useva. Skoro polovina svih kalorija koje unosimo dolazi iz tri vrste – pirinča, pšenice i kukuruza.

„Moramo da diverzifikujemo biljke koje koristimo globalno kao vrsta jer su sva naša jaja u ovom trenutku u veoma maloj korpi“, rekao je dr Borel.

Istraživanje je objavljeno u Environmental Research Letters.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap