Da li će se u Nemačkoj desiti ekološka revolucija?

Da li će se u Nemačkoj desiti ekološka revolucija?
Foto: Tobias Koch, Bundestag

Ovogodišnji program nemačke vlade ne znači samo diskontinuitet u odnosu na 16 godina vlasti Angele Merkel, već predstavlja novu fazu u ekološkoj tranziciji ove države.

U sredu 8. decembra u Nemačkoj je i formalno na vlast došla takozvana “semafor koalicija” pod vođstvom novog kancelara Olafa Šolca. Nazvana po bojama tri partije koje je čine, ovaj savez po svom programu takođe čini presek programa stranaka članica. Kompromisni dokument, koji predstavlja buduću agendu vlade, detaljno opisuje pravce delovanja nove većine na čak 177 strana. Od tri svetla na ovoj semafor koaliciji, ono svetlo koje je u finalnom programu najviše zasijalo je svakako zeleno.

Kao što je u već nekoliko prethodnih tekstova analizirano (ovom i ovom), ovaj sled događanja ne bi trebalo bilo koga da iznenadi. Ekološke teme su dobile primat u Nemačkoj, te gotovo sve mejnstrim partije imaju manje ili više ambiciozan program zelene tranzicije. Naravno u promociji ove teme i željama, prednjače Zeleni/Savez 90 kao partija nastala zbog ovog pitanja. U kombinaciji sa socijaldemokratama (SPD) koji takođe već dugo imaju senzibilitet za ove teme, ali i liberalima (FDP) koji su ublažili svoj ekološki skepticizam, ne čudi nivo fokusa na ovu temu u finalnom dokumentu.

Ovogodišnji program nemačke vlade ne znači samo diskontinuitet u odnosu na 16 godina vlasti Angele Merkel, već predstavlja novu fazu u ekološkoj tranziciji ove države. Ciljevi su postavljeni visoko i ukoliko budu ispunjeni u praksi, Nemačka će doživeti ekološku revoluciju brzinom kakva nije viđena u bilo kojoj visokorazvijenoj ekonomiji (naročito te veličine). Glavno pitanje ostaje da li su ti ciljevi realistični i koji delovi klimatske politike mogu biti teži za praktično sprovođenje.

Ekološki program nove vlade

Ukoliko bi se program nove nemačke vlade analizirao samo kvantitativno, od 177 strana klimatska pitanja zauzimaju oko četvrtine ovog koalicionog sporazuma. Samim tim, tema je drastično više zastupljena od svih ostalih. Takođe, ukoliko gledamo dokument kvalitativno, klimatski deo je jedan od onih koji sadrži i najmanje fraza i floskula. Obećanja su radikalnija, kvantitativno merljiva i jasno usmerena. 

Čak i iz ugla simoblike, vicekancelarsko mesto, koje u novoj vladi zauzima jedan od lidera zelenih, Robert Habek, obuhvata spojene resore ekonomije i klimatskog delovanja. Takva kompozicija kabineta, u kom su ekonomija i klima spojeni, takođe ne bi trebalo da čudi, jer je dosta predloženih klimatskih regulacija u uskoj povezanosti sa privredom.

Što se samog sadržaja ovih obećanja tiče, za početak vlada planira da Nemačka redukuje svoje štetne emisije do 2050. na one iz 1990. To obećanje i jeste cilj Pariskog klimatskog sporazuma i dobrim delom je i vezano i za obećanja prethodne vlade. Razlika je što zbog direktnog učešća zelenih u vlasti, cilj ima veće šanse da bude i sproveden u delo. Nova vlada takođe obećava da će ugalj “najidealnije” izbaciti iz upotrebe do 2030. To je bilo jedno od predizbornih obećanja zelenih, koje je kroz pregovore tri partije završilo i u zajedničkom koalicionom sporazumu.



Semafor koalicija se obavezala da će pojednostaviti regulacije oko zamena istrošenih vetrogeneratora, kao i regulacije oko odobravanja i procedure oko novih energetskih projekata. Takođe, vlada obećava i da će postati svetski lider u energiji iz “zelenog vodonika”, ali i uvodi obavaze za nove objekte i upotrebu solarnih panela na njima.

Jedno od najudarnijih obećanja, koje je lako pamtljivo i dosta revolucionarno, je da će Nemačka do 2030. proizvoditi 80% svoje električne energije iz obnovljivih izvora energije. Uz tu meru, u delu programa o transportu, vlada obećava čak 15 miliona električnih automobila na ulicama Nemačke, takođe do 2030, ali i da će do istog roka 75% vozova biti na električnu energiju. Planira se i da se broj železničkih putnika duplira do kraja dekade, da se investira u istraživanja takozvanih “sintetičkih goriva”, da se podigne porez na vozila koja zagađuju, ali i da se postane evropski centar za proizvodnju i reciklažu baterija.

Kroz sprovođenje ovakvog programa, Nemačka bi do kraja dekade izgledala potpuno drugačije, naročito ako se govori o energetici. Međutim, efekti ovakvog delovanja federalne ekološke politike imali bi uticaja praktično na sve delove društva, od vrste zgrada u kojima ljudi žive, vozila u kojima idu na posao, poreza koje plaćaju, izvora energije iz kog u svom stanu dobijaju struju, pa do tipova radnih mesta koja će biti dostupna u takvoj novoj ekonomiji. 

Može se slobodno i bez preterivanja reći, da bi sprovođenje ovih klimatskih ciljeva bila “ekološka revolucija”. Gledano iz ugla idealnog sprovođenja svih programskih crta, svakako. Međutim, da bi se dobila potpuna slika, važno je dodati na sve to i realnu osu i analizirati da li su ovi programski ciljevi realistični.

Da li je ova ekološka revolucija izvodljiva?

Nemačka već decenijama po pitanju klimatske politike planove sprovodi ispod svojih postavljenih ciljeva. Godinama su postojala upozorenja da će ova država verovatno ostati ispod svog cilja za 2020. da smanji emisije za 40% u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Izveštaji vlade Angele Merkel iz 2018. govorili su da će navedana smanjenja biti bliže 32%. Vladin izveštaj okrivljuje neočekivano visok ekonomski rast i ekspanziju broja stanovnika u navedenom periodu, iako deo stučnjaka tvrdi da najveća pretnja zacrtanim ciljevima već dugo ostaje visoka zavisnost ove države od upotrebe uglja. Ove prethodne pravilnosti delovanja ispod sopstvenih postavljenih ciljeva predstavljaju prvi razlog za sumnju i veći pritisak od strane klimatskih aktivista.



Drugi razlog za sumnju su sami ambiciozni ciljevi i realne mogućnosti delovanja. Iako je došlo do napretka u smanjenju štetnih emisija iz energetskih industrija, uključujući energetski sektor ili naftne rafinerije, ključni sektori, kao što je recimo transport, su zabeležili su minimalne (samim tim nedovoljne) promene. Najava izbacivanja uglja iz upotrebe, insisitranje na električnim automobilima i železnici, kao i upotrebi obnovljivih izvora energije ima osnova, ali postoji jedna očigledna prepreka.

Sa jedne strane, izbacivanje uglja iz upotrebe i zatvaranje poslednjih nuklearnih elektrana, stvara veliku prazninu u proizvodnji električne energije. Nemačka iz ova dva izvora dobija čak trećinu svoje električne energije danas (34%), što svakako predstavlja pad od 2000. kada su ova dva izvora u zbiru činila oko 70%. Međutim, plan ove države da zatvori i poslednje nuklearne elektrane i izbaci ugalj iz upotrebe do kraja decenije, znači za početak da će trećinu svojih potreba za električnom energijom morati da nađe iz novih izvora.

Na drugoj strani, ovaj deficit u proizvodnji koji će morati da bude nadoknađen kroz druge izvore, kroz koalicioni dogovor evidentno preko ekspanzije obnovljviih izvora energije, nije jedini. Obećanje da će se 15 miliona električnih automobila naći na nemačkim ulicima za isti period, kao i da će se ¾ vozova kretati na električnu energiju, zapravo će stvoriti dodatnu ukupnu potrebu za električnom energijom. Iz tog razloga, deficiti koji bi trebalo da budu nadoknađeni biće nešto viši nego kada bi se posmatrali samo minusi u zatvaranju nuklearnih elektrana i termoelektrana na ugalj.

Obnovljivi izvori energije kao realističan izlaz?

Da bi se navedeni cilj postigao i Nemačka do 2030. imala čak 80% svoje električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, upotreba energije vetra i sunca mora da se višestruko poveća. Po različitim procenama, zbog svoje ekonomske ekspanzije, do navedenog perioda će potreba za strujom skočiti za 25% u odnosu na sadašnji nivo, bez navedenih vladinih promena. Ta procena postizanje navedenih ciljeva dodatno otežava.

Ukoliko se analizira plan vlade za solarnu energiju, on bi podrazumevao povećanje proizvođačkih kapaciteta tri puta većih od dosadašnje godišnje norme povećavanja. Iako su globalni lanci snabdevanja trenutno pod različitim udarima, po pitanju potreba za solarne panele, moguće je ispratiti ovu predviđenu povećanu potražnju od strane Nemačke. U sferi energije sunca, ciljevi se mogu opisati kao dobrim delom realistični.

Međutim, solarna energija predstavlja tek jednu desetinu udela u sadašnjoj proizovodnji električne energije. Ona je važan deo ekološke transformacije, ali ne ključan. Kada se fokus stavi na analizu energije vetra i planova nove vlasti, a vlada jeste stavila akcenat na ovu pitanje, postoji više prepreka.  Trenutni kapaciteti energije vetra čine između ¼  i 1/3 ukupne proizvedene električne energije u Nemačkoj, te je i očigledan fokus nove vlade na dodatnom povećanju tog udela. Najveći deo prepreka do tog cilja spada u komplikovane regulacije, bilo nacionalne bilo međunarodne, koje je potrebno ispuniti za željeni nivo ekspanzije upotrebe vetrogeneratora u datom (kratkom) vremenskom roku.



I kada se radi o zemljanim i o onim na morskoj površini (recimo u Severnom moru), potrebno je uložiti u infrastrukturu, ali i u onim prekograničnim postrojenjima dogovoriti se oko podele troškova sa drugim državama. Kada se govori o južnim nemačkim regionima, savezna vlada će imati težak zadatak da vlade južnih lendera ubedi da u potpunosti prate politiku oko vetrogeneratora. Svaki novi akter (bilo domaći, bilo inostrani) koji ima uticaj na proces sprovođenja ove ideje, dodaje novu varijablu rizika i izvesno dodatni utrošak vremena. 

To je i očekivano, jer izgradnja vetroparkova podrazumeva ogroman prostor teitorijalno gledano, te je dodatne aktere od uticaja teško izbeći prilikom realizacije tako ambicioznog plana. Potrebno je ubediti 16 regionalnih vlada da daju 2% svoje zemlje za realizaciju ovog plana, što je naravno težak zadatak. Regionu su heterogeni po teritoriji, nivou ekonomskog razvoja, stepenu urbanizacije, kao i vladajućim partijama i koalicijama u svakom od njih. Zbog toga je cilj vlade oko upotrebe vetrogeneratora suvše ambiciozan za navedeni rok i gotovo izvesno će biti probijen. Najavljeno olakšavanje procedura u ovom sektoru može biti od pomoći, ali je to samo deo šire komplikovane slike. 

Ekološka revolucija (iako ne toliko brza)

Kada se ukrste mišljenja različitih eksperata i organizacija oko procena ekoloških ciljeva nove nemačke vlade, može se izvući nekoliko zaključaka. Neki od njih ulivaju nadu da će do zelene transformacije doći, dok drugi na veliku žalost ekoloških aktivista rok te transformacije ipak produžavaju dalje u budućnost.

Pozitivna stvar je svakako u potpunosti nova poruka vladinih planova i političke retorike, koja na tržište šalje nove singale. Ti signali privatnom sektoru u Nemačkoj govore da se što pre preorijentiše na pristup koji će biti više ekološki, jer je budućnost naslikana kao uskoro vrlo zelena. Biznisi koji se ne budu uklapali u takvu budućnost, regulacijama i poreskom politikom će postati nekonkurentni u bliskoj budućnosti. Čak i da rok za planirane ciljeve bude probijen, zagađivači bi svoje srednjeročne planove trebalo da usmere ka drugim državama.

Takođe, semafor koalicija je dobro izabrala ciljeve svoje borbe i evidentirala najveće nedostatke u radu prethodnih vlada po ovom pitanju. Izrazito negativni efekti upotrebe uglja i gigantsko zagađenje iz saobraćaja adekvatno je adresirano kroz plan promene načina transporta i tipa vozila koja će se obraćati nemačkim putevima i naravno kroz potpuno izbacivanje uglja iz upotrebe. Koalicioni dogovor je u ovoj sferi jasan, te proizvođači uglja imaju jasnu poruku oko svoje perspektive, kao i autoindustrija oko tipa vozila koja neće biti predmet vladinih poreza i ograničenja. 

Na drugoj strani, postoje objektivni nedostaci u realizaciji koji će verovatno te ciljeve pomeriti dalje u budućnost od 2030. Projektovana veća potreba za električnom energijom, uz dodato podsticanje uvođenja električnih automobila na ulicima, stvara veliko opterećenje za ove ciljeve. Oslobađanje od foslinih goriva u datom roku, kroz veću upotrebu obnovljivih izvora energije (80%), nije realistično. Rast upotrebe solarne energije biće rapidan, ali energija vetra će teško moći da isprati date ciljeve u navednom roku. 

Prilično realan scenario je da 2030. upotreba fosilnih goriva bude značajno redukovana, a upotreba obnovljivih izvora energija biti značajno uvećana. Međutim, upotreba prirodnog gasa biće nužna i iznad sadašnjeg nivoa, a verovatno i uglja na nekom nivou (istina mnogostruko manjem). Ispunjavanja svih ciljeva sadašnje vlade podrazumeva idealtipske okolnosti, konsenzus svih aktera koje se pitanje tiče, manjak tržišnih šokova i da bar socijaldemokrate i zeleni čine i sledeću vladu. To deluje kao manje realističan scenario.

Svakako, predloženi smer delovanja se neće lako promeniti, čak i ako dođe do promene vlasti na sledećim izborima. Ekološka revolucija u Nemačkoj je počela i aktuelna vlada joj je dala dodatno ubrzanje. Semafor koalicija je dobro osetila aktuelni trend u društvu i međunarodnoj ekspertskoj zajednici. Ipak, izvesno će ostati ironija i da će najekološkija vlada koju je Nemačka ikada imala, verovatno biti ispod ciljeva koje je sebi sama zacrtala.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap