Najnoviji proračuni nekoliko naučnih institucija koji pokazuju da je Zemlja oborila globalne temperaturne rekorde prošle godine možda deluju zastrašujuće. Ali naučnici brinu da ono što se krije iza tih brojeva može biti još gore.

Novinari Associated Press razgovarali su s više od trideset naučnika o tome šta oboreni rekordi znače. Većina kaže da strahuju od ubrzanja klimatskih promena koje su već tik uz granicu povećanja od 1,5°C od preindustrijskog doba, koju su nacije želele zadržati.

“Toplota tokom prošle kalendarske godine bila je dramatična poruka Majke Prirode”, kaže Ketrin Džejkobs, klimatolog sa Univerziteta u Arizoni. Naučnici tvrde da zagrevanje vazduha i vode čini smrtonosne i skupe talase vrućine, poplave, suše, oluje i požare intenzivnijim i verovatnijim.

Prošla godina bila je posebno loša.

Klima se ponašala na čudan način 2023. godine

Prosečne globalne temperature oborile su prethodni rekord za malo više od 0,15°C, značajnom marginom, prema proračunima koje su u petak objavile dve najvažnije američke naučne agencije, britanska meteorološka služba i privatna grupa osnovana od strane klimatskog skeptika.

Nekoliko naučnika koji su vršili proračune kaže da se klima čudno ponašala 2023. godine. Pitaju se da li su ljudski uzrokovane klimatske promene i prirodni El Niño pojačani od strane nekog iznenadnog poremećaja ili da li “nešto sistematski krije”, kako to kaže naučnik NASA Gavin Šmit – uključujući često raspravljano ubrzanje zagrevanja.

Delimičan odgovor možda neće doći do kasnog proleća ili ranog leta. To je vreme kada se očekuje da će jak El Niño – ciklično zagrevanje voda Tihog okeana koje utiče na globalne obrasce vremena – povući. Ako se temperature okeana, uključujući duboke vode, i dalje postavljaju rekorde tokom leta, kao 2023. godine, to bi bio zlokoban znak, kažu.

Duboka okeanska toplota, veliki igrač u globalnim temperaturama, ponašala se slično, kaže Berti.

Da li se globalno zagrevanje ubrzava brže nego što je predviđeno?

Bivši naučnik NASA Džejms Hansen, često smatran za oca nauke o globalnom zagrevanju, teoretisao je prošle godine da se zagrevanje ubrzava. Dok mnogi od naučnika koje je kontaktirao AP kažu da sumnjaju da se to događa, drugi tvrde da dosadašnji dokazi podržavaju samo stabilno i dugo predviđeno povećanje.

“Postoji neki dokaz da je stopa zagrevanja u protekoj deceniji ili tako nešto malo brža nego u prethodnoj deceniji – što zadovoljava matematičku definiciju ubrzanja”, kaže klimatolog sa UCLA Daniel Svejn. “Međutim, i to je uglavnom u skladu s predviđanjima” da će se zagrevanje ubrzati u određenom trenutku, posebno kada se smanjuje zagađenje čestica u vazduhu.

Nacionalna okeanska i atmosferska uprava SAD (NOAA) izračunala je da je Zemlja 2023. godine imala prosečnu temperaturu od 15,08°C. To je za 0,15°C toplije od prethodnog rekorda postavljenog 2016. godine i 1,35°C toplije od preindustrijskih temperatura.

“Gotovo je kao da smo se iskočili sa stepenika [normalnog povećanja globalnih temperatura] na malo topliji režim”, kaže Ras Vouz, šef globalnog praćenja Nacionalnih centara za ekološke informacije NOAA-e. On kaže da vidi ubrzanje zagrevanja.

NASA i Meteorološki zavod Ujedinjenog Kraljevstva su topljenje od sredine 19. veka malo više ocenili na 1,39°C i 1,46°C, redom. Podaci sežu unazad do 1850. godine.

Svetska meteorološka organizacija, kombinujući podatke objavljene u petak s japanskim i evropskim proračunima objavljenim ranije ovog meseca, ocenila je da je 2023. godina bila za 1,45 stepeni Celzijusa toplija od preindustrijskih temperatura.

Da li je ograničenje zagrevanja od 1,5°C još uvek dostižno?

Mnogi klimatolozi vide malo nade da će se zaustaviti zagrevanje na cilju od 1,5 stepeni prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, koji je imao za cilj da izbegne najgore posledice klimatskih promena.

“Ne smatram realnim da možemo ograničiti zagrevanje [u proseku tokom nekoliko godina] na 1,5°C”, kaže naučnica Centra za istraživanje klime Vudvel Dženifer Frensis. “Tehnički je moguće, ali politički nemoguće.”

“Spori tok klimatskih akcija i nastavak dezinformacija koje je pokreću nikada nije bilo pitanje nedostatka nauke ili čak rešenja: uvek je bilo, i ostaje, pitanje političke volje”, kaže Ketrin Hejho, glavna naučnica The Nature Conservancy.

Ovo je treći put u poslednjih osam godina da je postavljen globalni rekord u temperaturi. Rendal Serveni, naučnik sa Univerziteta u Arizoni koji pomaže u koordinaciji vođenja evidencije za WMO, kaže da velika zabrinutost nije što je rekord oboren prošle godine, već što se oni nastavljaju tako često obarati.

“To je brzina stalne promene koja je, po mom mišljenju, najalarmantnija”, kaže Serveni.

Natali Mauvold, klimatološkinja sa Univerziteta Kornel, kaže: “Ovo je samo ukus onoga što možemo očekivati u budućnosti, posebno ako nastavimo da ne smanjujemo dovoljno brzo ugljen-dioksid.”

Zato je toliko naučnika kontaktiranih od strane Associated Press zabrinuto.

“Brinem se od ranih devedesetih”, kaže klimatolog sa Univerziteta Braun Kim Kob. “Sada sam zabrinutija nego ikad. Moj strah raste svake godine s povećanjem emisija širom sveta.”