Naučna studija upozorava da se sistem toplih okeanskih struja poznat kao Golfska struja može “srušiti” već do 2025. godine.
Kraj ovog sistema, koji pokreće okeanske struje Atlantika i određuje vreme u zapadnoj Evropi, verovatno bi doveo do nižih temperatura i katastrofalnih klimatskih posledica.
Međutim, vodeći naučnici imaju rezerve kada je reč o ovoj studij i tvrde da to nije validirana nauka. Oni kažu da nije sigurno da će ovaj sistem nestati tokom ovog veka.
Poslednja procena Međuvladinog panela o klimatskim promenama zaključila je da se sistem poznat kao Atlantska meridionalna prevraćajuća cirkulacija (AMOC) neće srušiti tako brzo kako to sugeriše studija.
Autor studije, profesor Peter Ditlevsen sa Univerziteta u Kopenhagenu, rekao je BBC News da su i drugi naučnici upozoravali na potencijalni kolaps AMOC-a.
“Postoji zabrinutost da se ova struja oslabljuje koliko god da imamo merenja od 2004. godine”, rekao je on.
AMOC je složen skup struja koje donose toplu vodu ka severu prema polu.
Ali kako globalne temperature rastu sa globalnim zagrevanjem, slatka voda ulazi u AMOC zbog topljenja ledenog pokrivača Grenlanda i drugih izvora.
Ako se sruši, moglo bi dovesti do snižavanja temperatura u Evropi za 10 do 15 stepeni i do porasta nivoa mora na istočnoj obali SAD-a. Takođe bi poremetilo padavine koje milijarde ljudi oslanjaju za poljoprivredu.
Poslednji put kada je AMOC stao i ponovo počeo bio je tokom ledenih doba pre 115.000 do 12.000 godina.
Nova studija, objavljena u Nature Communications, koristila je podatke o temperaturi morske površine koji sežu unazad do 1870. godine kako bi procenila promene u snazi struja AMOC-a tokom vremena.
Studija procenjuje da bi se AMOC mogao srušiti između 2025. i 2095. godine.
Naučnici skeptični
Analiza se zasniva na pretpostavci da će emisije gasova staklene bašte nastaviti da rastu kao što su to činile do sada. Ako bi emisije počele da se smanjuju, svet bi imao više vremena da održi temperature ispod tačke na kojoj bi Amoc, potencijalno, mogao da se sruši.
Ipak, naučnici, uključujući Bena Bootha iz Met Office Hadley Centra, izražavaju oprez u vezi sa zaključcima studije, navodeći da oni “daleko nisu utemeljena nauka”.
“Jednostavno nemamo dokaze da se AMOC smanjuje”, kaže profesorka Peni Holidej iz Nacionalnog okeanografskog centra. “Znamo da postoji mogućnost da AMOC u nekom trenutku prestane sa svojim trenutnim delovanjem, ali stvarno je teško biti siguran u to”.
“Kada bi me moj komšija pitao da li treba da brinem zbog vrućine ili kolapsa AMOC-a, rekla bih mu da se brine o temperaturama. Znamo da se to već dešava i da će postati još gore”, kaže profesorka Holidej.
Razlozi za rezervisanost mnogih naučnika leže u tome što tvrde da su autori studije napravili niz pretpostavki o razumevanju AMOC-a. Ali klimatski sistem je izuzetno kompleksan i stručnjaci nemaju sve dokaze koje su im potrebne da u potpunosti razumeju AMOC.
Predviđanja da bi se AMOC mogao srušiti već 2025. ili do 2095. godine treba shvatiti sa zadrškom, kaže Džon Robson sa Nacionalnog centra za atmosferske nauke na Univerzitetu u Readingu.
To, međutim, ne znači da studija nije važna ili da bi mogućnost kolapsa Amoc-a trebalo odbaciti, kažu stručnjaci.
“I dalje moramo ozbiljno shvatiti ideju o mogućim naglim promenama u klimatskom sistemu Severnog Atlantika”, kaže profesor Robson. “Ali tačne prognoze o tome kada će se to dogoditi – i u ovom vremenskom okviru – morate prihvatiti sa dozom skepticizma”.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *