Bajden je govorio u Egiptu nakon što su američki midterm izbori dali rezultate bolje od očekivanih za predsednika.

On je izjavio da su SAD globalni lider u pogledu klime nakon što su usvojile sveobuhvatne zakone za borbu protiv globalnog zagrevanja.

„Klimatska kriza se odnosi na ljudsku bezbednost, ekonomsku bezbednost, bezbednost životne sredine, nacionalnu bezbednost i sam život na planeti“, rekao je Bajden.

On je ponovio komentare britanskog premijera Rišija Sunaka u ponedeljak da je ruski rat u Ukrajini razlog da se brže deluje.

Napominjući da su proteklih osam godina bile najtoplije do sada, on je opisao uticaj klimatskih promena na afričke nacije, uključujući četvorogodišnju sušu na Rogu Afrike.

Bajden je obećao da će pooštriti američka pravila o emisiji metana iz naftnih i gasnih kompanija. Metan je najsnažniji gas staklene bašte i značajno doprinosi zagrevanju Zemljine atmosfere.

„Danas, zahvaljujući akcijama koje smo preduzeli, mogu da stojim ovde kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država i sa poverenjem kažem da će SAD ispuniti naše ciljeve u pogledu emisija do 2030. godine“, rekao je on.

Šta je efekat staklene bašte: Vodič kroz klimatske promene

Takođe je obećao više novca za siromašnije zemlje koje pate od klimatskih katastrofa, uključujući sušu i poplave. Ali sume su i dalje daleko od onoga što su SAD, zajedno sa drugim razvijenim zemljama, obećale.

„Džo Bajden dolazi na COP27 i daje nova obećanja, ali njegova stara obećanja nisu ni ispunjena. Radije bih imao jednu jabuku u ruci nego obećanje od pet koje nikada neće doći“, rekao je Mohamed Adou, direktor Pover Shift Afrike.

„Nezgodna istina je da Sjedinjene Države u velikoj meri ne ispunjavaju svoje obaveze u vezi sa međunarodnim klimatskim finansiranjem“, rekao je predsednik Instituta za svetske resurse Ani Dasgupta.

To je šesti dan samita COP, koji je fokusiran na sprovođenje ambicioznih obećanja datih na COP26 u Glazgovu prošle godine.

Ugrožene zemlje pozvale su bogatije zemlje da plate za nepovratnu štetu koja je naneta klimatskim promenama na njihovim domovima.

„Nećemo odustati… alternativa nas šalje u vodeni grob“, rekao je u utorak premijer Bahama Filip Dejvis, pozivajući nacije da „ostvare“.

Kažu da razvijene zemlje duguju ovaj novac jer su se obogatile decenijama korišćenja fosilnih goriva.

Nasuprot tome, mnoge manje razvijene zemlje, posebno male ostrvske zemlje koje su najugroženije, praktično ništa nisu doprinele ukupnim emisijama.

Bogatije zemlje su istorijski izbegavale pitanje kompenzacije ili reparacije, ali to pitanje – koje se naziva „gubitak i šteta“ – stavljeno je na dnevni red Zajednice prakse ove godine po prvi put od početka samita pre 30 godina.

Grupe za ljudska prava ističu težak položaj oko 60.000 političkih zatvorenika u Egiptu.

Podsećajući na opasnost sa kojom se svet suočava, generalni sekretar UN Antonio Gutereš je na samitu rekao da smo „na autoputu do klimatskog pakla sa nogom na gasu“.

U petak je u izveštaju upozoreno da emisije ugljen-dioksida (CO2) rastu tako brzo da postoji 50% šanse da će svet uskoro preći ključni temperaturni prag od 1,5C.