Parkovi i urbane močvare- imaju sličan efekat.

Studija je analizirala kako zelene površine i vodotokovi hlade gradove i naselja.

Profesor Prašant Kumar, direktor Globalnog centra za istraživanje čistog vazduha (GCARE) na Surrey-u, rekao je:

“Već neko vreme znamo da zelene površine i voda mogu da rashlade gradove. Međutim, ova studija nam pruža najobuhvatniju sliku do sada. Štaviše – možemo da objasnimo i zašto. Od drveća koje pruža hladovinu, do isparavanja vode koje hladi vazduh.”

Otkrili su da uspeh zavisi uglavnom od lokalnih faktora – ali su postojali neki opšti obrasci. Među ključnim nalazima, sledeće zelene površine i vodotokovi značajno su hladili vazduh:

• Botanički vrtovi: -5°C prosečno (varijacija: -2,2°C do -10°C)
• Močvare: -4,7°C prosečno (varijacija: -1,2°C do -12°C)
• Kišne bašre: -4,5°C prosečno (varijacija: -1,3°C do -7°C)
• Zeleni zidovi: -4,1°C prosečno (varijacija: -0,1°C do -18°C)
• Stabla uz ulice: -3,8°C prosečno (varijacija: -0,5°C do -12°C)
• Gradske farme: -3,5°C prosečno (varijacija -3°C do -3,9°C)
• Parkovi: -3,2°C prosečno (varijacija -0,8°C do -10°C)
• Rezervoari: -2,9°C prosečno (varijacija -1,8°C do 5°C)
• Dečija igrališta: -2,9°C prosečno (varijacija: -2,8°C do -3°C)

Istraživanje navodi da što veći parkovi donose veće efekte hlađenja, ali do određenje tačke. Takođe, gradovi mogu ostvariti veće koristi povezivanjem zelenih površina u ‘zelene koridore’.

Projekti ozelenjavanja takođe mogu ukloniti emisije ugljenika i čak pomoći u sprečavanju poplava.

Profesor Kumar je rekao: da studija pomaže urbanistima širom sveta da se suoče sa izazovima globalnog zagrevanja. “Implementirajući samo neke od mera koje opisujemo, gradovi mogu postati otporniji, a njihovi građani mogu biti zdraviji i srećniji.”

Međutim – tim je takođe pronašao oblasti na svetu koje su ranjive na vrućine – ali nisu istražile najbolji način korišćenja zelenih površina za hlađenje.

Maria de Fatima Andrade, profesorka na Odeljenju za atmosferske nauke Univerziteta Sao Paulo, Brazil, rekla je da rad potvrđuje koliko postoji načina da se rashladimo.

“Ali takođe otkriva koliko posla još ima. Institucije širom sveta treba da ulože u prava istraživanja – jer ono što je veoma jasno iz naše studije je da ne postoji rešenje koje odgovara svima. To zavisi od toga šta funkcioniše za vašu zajednicu.”

Studija je objavljena u časopisu “The Innovation”.