Najnovija studija sugeriše da najveća prašuma na svetu gubi sposobnost da se oporavi od štete izazvane sušama, požarima i krčenjem šuma.

Veliki delovi bi mogli da postanu retko šumovita savana, koja je mnogo manje efikasna od tropskih šuma u ​​usisavanju ugljen-dioksida iz vazduha.

Džinovska šuma zadržava ugljenik koji bi inače doprineo globalnom zagrevanju. Ali prethodne studije su pokazale da delovi Amazona sada emituju više ugljen-dioksida nego što se može apsorbovati.

„Drveće gubi zdravlje i približiavamo prelomnoj tački – u suštini, masovnom gubitku drveća“, rekao je dr Kris Bolton sa Univerziteta Ekseter.

Nalazi, zasnovani na tri decenije satelitskih podataka, pokazuju alarmantne trendove u “zdravlju” amazonske prašume.

Razorne posledice ljudskog delovanja

Postoje znaci gubitka otpornosti u više od 75 odsto šume, pri čemu je drveću potrebno više vremena da se oporavi od efekata suša koje su uglavnom izazvane klimatskim promenama, kao i ljudskim uticajima kao što su krčenje šuma i požari. Začarani krug oštećenja mogao bi da izazove “odumiranje”, upozoravaju naučnici.

I dok nije jasno kada bi ta kritična tačka mogla biti dostignuta, implikacije na klimatske promene, biodiverzitet i lokalnu zajednicu bile bi „razorne“.

Ima li Amazon šanse protiv Žaira Bolsonara?

Kada proces počne, predviđaju da bi moglo proći nekoliko decenija pre nego što se „značajan deo“ Amazona transformiše u savanu – znatno drugačiji ekosistem sastavljen od mešavine travnjaka i drveća.

„Amazon skladišti mnogo ugljenika i sve bi to bilo ispušteno u atmosferu, što bi onda dodatno doprinelo porastu temperatura i imalo buduće efekte na globalne srednje temperature“, rekao je dr Bolton, dodajući da bi zaustavljanje krčenja šuma donekle doprinelo rešavanju problema.

Petina prašume već je izgubljena

Istraživanje su sproveli Univerzitet u Ekseteru, Potsdamski institut za istraživanje uticaja klime (PIK) i Tehnički univerzitet u Minhenu.

Oko petine prašume je već izgubljeno, u poređenju sa predindustrijskim nivoom, rekli su oni.

„Kručenje šuma i klimatske promene verovatno će biti glavni pokretači gubitka“, rekao je profesor Niklas Burs iz PIK-a i Tehničkog univerziteta u Minhenu.

Komentarišući, dr Boni Varing sa Instituta Grantam – Klimatske promene i životna sredina, Imperial Koledža u Londonu, rekla je: „Ovi najnoviji nalazi su u skladu sa nagomilanim dokazima da dvostruki pritisci klimatskih promena i ljudske eksploatacije tropskih šuma ugrožavaju najveću prašumu na svetu, koja je dom za jednoj od 10 vrsta poznatih nauci.”

Nalazi, zasnovani na satelitskim podacima od 1991. do 2016. godine, objavljeni su u časopisu Nature Climate Change.