Ima li Amazon šanse protiv Žaira Bolsonara?

Ima li Amazon šanse protiv Žaira Bolsonara?
Foto: Matheus Câmara da Silva, Unsplash

Žair Bolsonaro vodi jednu od najnazadnijih antiekoloških politika u svetu koja je Amazon koštala 25.000 kvadratnih kilometara šume.

Predsednički izbori u Americi 2016. i referendum o britanskom izlasku iz Evropske unije iste godine, pokrenuli su globalni talas desnog populizma. Osim tvrde kulturološki desničarske retorike kod nadirućih političkih snaga, ovu politiku pratio je i autoritarizam, napad na nezavisne institucije, ali i borba protiv ekologa i zakona o zaštiti životne sredine. Nove populističke snage su širom sveta osim vidljivog i politički popularnog dela svoje agende, manje ili više suptilno izvršili napad na klimatsku tranziciju i regulacije vezane za zagađenje.

Ukoliko se govori o političkom uglu, izbor Donalda Trampa generisao je najviše medijske pažnje, a samim tim i najviše političkog protivljenja. Ukoliko se govori o uglu zaštite životne sredine, Donald Tramp bio je jedan od istaknutijih negatora klimatskih promena, ali se veća opasnost u ovoj sferi nalazila na čelu druge države. 

Brazilski predsednik, Žair Bolsonaro, na vlast je došao 2018. sa sloganom “Brazil iznad svega, Bog iznad svih” sa kampanjom i retorikom u trampovskom stilu. Osim kontroverznih desničarskih stavova po brojnim političkim pitanjima, njegov odnos prema Amazonu i ekologiji, postavio se kao izuzetno velika opasnost i van Brazila. Najveća svetska prašuma, Amazon, najvećim delom nalazi se na teritoriji ove države i zaslužan je za proizvodnju čak 20% svetskog kiseonika, te je zato nazvan i “plućima planete”. Međutim, u prethodne tri godine bio je meta sve intenzivnijeg raskrčivanja i paljenja, podržanog od aktuelne vlasti sa novim predsednikom na čelu.

Ima li Amazon šanse protiv Žaira Bolsonara i njegove vizije budućnosti Brazila?

Amazon i ekološko pitanje

Amazon i njegove prostrane prašume donose više benefita svetu. Osim što je dom za više od desetine svetskih živih vrsta, te se postavlja i etičko pitanje njegovog daljeg uništavanja, ključan je za borbu protiv klimatskih promena. Osim navedene proizvodnje kiseonika, prašume Amazona zaslužne su za apsorbovanje čak 10% svetskih emisija CO2, što naravno dodatno objašnjava njegovu važnost u borbi za ambicioznije ciljeve iz Pariskog sporazuma. Logično, svako naglije smanjivanje šumskih površina, dovodi i do smanjenja apsorpcionih kapaciteta i samim tim odaljava svet od efikasnijeg smanjenja štetnih emisija.

Takođe, lokalna i regionalna klima je zavisna od ovog biološki kompleksnog ekosistema na više načina. Tropske šume i šumska područja razmenjuju ogromne količine vode i energije sa atmosferom i smatra se da su važne u kontroli lokalne i regionalne klime, odnosno njihove stabilnosti. Voda koju biljke ispuštaju u atmosferu isparavanjem i transpiracijom biljaka i rekama u okean, utiče na svetsku klimu i cirkulaciju okeanskih struja. Ovo funkcioniše kao mehanizam povratnih informacija, s obzirom da navedeni proces takođe održava regionalnu klimu od koje i sam zavisi.



Ozbiljnije narušavanje ovog ekosistema imalo bi zato višestruke posledice. Prva posledica je svakako narušavanje lokalne i regionalne klime, ali i uticaj na promenu klime globalno. Uz to, ciljanje smanjenja emisija tako da svetske temperature ne porastu preko 1,5 stepena celzijusa, takođe bi ostalo izvan realističnog domašaja. Iz tog razloga, postoji velika međunarodna motivacija da se dalje krčenje šumskog područija u ovoj regiji prekine.

Na drugoj strani, podsticaji za seču i spaljivanje šuma su prilično visoki, a naročito za lokalnu populaciju. Iako Amazon postoji 50 miliona godina, amazonska prašuma je sada postala ugrožena isključivo ljudskim aktivnostima, uključujući razorne požare koji su podmetnuti da bi se očistile površine za stočarstvo i poljoprivredu, kao i eksploatacija nafte i gasa, bakra, gvožđa i zlata.

Prašuma doprinosi i sa oko 8,2 milijarde dolara godišnje brazilskoj ekonomiji kroz različite proizvode uključujući gumu i drvo. Lokalna populacija fokusirana je na čišćenje šumskih područija zarad korišćenja teritorije za uzgoj goveda ili za proizvodnju soje. Najveća odgovornost za ovaj vid propusta i smanjenje šumskih teritorija u poslednjem periodu svakako je na državi Brazil, jer se u okviru njene teritorije nalazi oko 3/5 ovog važnog područija.

Pogoršanje situacije sa Bolsonarom

Brazilski predsednik Žair Bolsonaro osim svoje kontroverzne ličnosti, zbog kojeg ga zovu i “tropski Tramp”, vodi jednu od najnazadnijih antiekoloških politika u svetu. S obzirom da Brazil predstavlja jednu od ključnih država za smanjenje štetnih emisija globalno, odgovornost i posledice su i samim tim veće. Za samo par godina, Bolsonaro je uspeo da drastično olabavi ekološke regulacije, da budžetskom sečom oslabi rad državnih agencija zaduženih za ova pitanja, kao i da u nekoliko situacija brani pravo privatnog sektora da lukrativno eksploatiše prašumske regione. 

Za samo tri godine vlasti, ovaj atipični lider (čak i za južnoameričke uslove) svedočio je nestajanju preko 25 000 kvadratnih kilometara amazonske šume, što je nešto više od površine Vojvodine. Ukoliko bi se aktuelni trendovi seče nastavili, ova prašuma bi dostigla tačku bez povratka, što bi značilo trajnu promenu ekosistema i klime u regionu. Po proceni brazilskog stručnjaka Karlosa Nobra ta tačka bi podrazumevala trajno smanjenje šumske površine za oko jedne četvrtine, dok je sada trajno nestalo negde oko jedne šestine. Ovaj tempo seče i spaljivanja šuma bi doveo do prepolovljavanja šumske površine za samo nekoliko decenija.

Naravno, Žair Bolsonaro nije kreator ovog problema, a ni njegova dosadašnja kratka vlast nije mogla da bude uzrok problema. Od 1970-ih brazilski privrednici videli su veliki ekonomski potencijal u krčenju prašuma Amazona i od tada postepeno smanjenje šumskih površina traje. Drugi uzrok je naravno i naseljavanje, gde se od 1970-ih do danas populacija u ovom regionu udesetostručila- Međutim, jeste problematično kada se ovaj trend ubrzava, nakon nekoliko dekada usporavanja. Brazil je od početka milenijuma do skoro bio jedna od država koja je najbrže smanjivala svoje emisije, uprkos i tada pristutnih požara, ali se trend danas ubrzava u suprotnom smeru. Osim faktičkog ubrzavanja, valja u analizu staviti i globalni kontekst koji se promenio i gde se sve veća pažnja posvećuje ekologiji i sprečavanju klimatskih promena, a gde su aktuelni trendovi u Brazilu suprotni.

Aktuelna vlast došla je na talasu želje građana da se adresira pitanje korupcije koje je bilo aktuelno, gde se uprkos rasizmu, mržnji prema LGBT zajednici i seksizmu Bolsonara, dala šansa da pokuša da “sredi zemlju”. Njegova kulturološki desničarska politika i takođe ultra protržišna ekonomska agenda, nisu bile u primarnom fokusu. Kao što se može očekivati, nije bila ni ekologija, gde je Bolsonaro takođe imao nekoliko vulgarnih izjava. Aktulena vlast Bolsonara sa navedenim stavovima, u saradnji sa umrenijim partijama koje interesuje ekonomski rast, predstavlja ekološki opasan politički koktel. 

Taj politički koktel danas svedoči najvećim emisijama CO2 svoje države od 2006, upravo zbog konstantih požara u Amazonu, za koje je Bolsonaro jednom prilikom okrivio nevladine organizacije. Naime, po njegovoj teoriji različite ekološke organizacije su podmetnule požare zato što im je kao predsednik ukinuo finansiranje, uprkos manjku dokaza za takvu tvrdnju. Zbog ovog pitanja takođe je stupio i u raspravu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, ali i različitim svetskim organizacijama, kao i autohtonim amazonskim plemenima.

Uprkos obećanju da će se ovi štetni procesi usporiti, gde je u praksi i Bolsonaro ublažio svoju retoriku, naročito nakon poraza Donalda Trampa, ne deluje da postoje veliki efekti. Poslednji satelitski snimci iz oktobra govore da se stepen smanjivanja šumskih područija blago povećao septembra ove godine u poređenju sa septembrom 2020. Na samitu Ujedinjenih nacija pre oko mesec dana, građani sveta su od brazilskog predsednika dobili uverenje da će se ova država izboriti sa svim nelegalnim krčenjima šuma Amazona do 2030. U ovom momentu to obećanje ne deluje uverljivo.

Politička zamka sa Bolsonarom

Kada se govori o liderima poput Žaira Bolsonara, postoji nekoliko političkih zamki koje ovi lideri često postavljaju. Jedna od njih je interpretacija inostranih kritika, koja populiste ove vrste uvek učvršćuje na vlasti. Naime, kada neki od stranih lidera ili neka međunarodna organizacija napadne vlasti ove vrste, bilo osnovano ili ne, oni će se na manje-više isti način braniti “suverenizmom” i predstavljati taj vid kritika napadom na svoju državu. Kada lideri ove vrste ne ispunjavaju svoje međunarodne obaveze, oni se mahom brane retorikom da ne žele da njihovim državama upravlja neko spolja. Tako mobilzuju svoju podršku oko nacionalne zastave i skreću temu u domaćem javnom mnjenju.

Ekološko pitanje se pokazalo kao uspešno i za Donalda Trampa i za Žaira Bolsonara u prethodnom periodu. “Ja sam izabran za predsednika građana Pitsburga, a ne predsednika građana Pariza.”, rekao je prethodni američki predsednik u kontekstu izlaska ove zemlje iz Pariskog klimatskog sporazuma. Takođe je klimatske promene nazivao “kineskom prevarom”, a klimatske naučnike diskreditovao kroz teze da ne mogu da predvide ni vremensku prognozu uvek tačno, te da tek teško mogu budućnost klime. Nadnacionalne organizacije su od njega nazivane “globalističkim”, te i da kao takve ne mogu da utiču na politike nezavisnih država, uključujući i klimatske politike.

Žair Bolsonaro je koristio slične teze da diskredituje bilo kakvu kritiku koja se tiče klimatskih promena i unišavanja Amazona. U nekoliko situacija je koristio neumesne paralele poput one da je “Brazil divna devica koju svaki strani perverznjak hoće da pipne.” Na napade Makrona da požari u Amazonu mogu izazvati katastrofalne posledice po svet, Bolsonaro je odgovorio “Brazil je naš, a ne vaš”. Ovaj vid narativa desnih populista da se od često razumne kritike brane “suverenizmom” daje efekta i dugo vremena je brazilski predsednik uspevao da održava visoke rejtinge i dobro odbija stranu kritiku bez posledica kod kuće.

Iz tog razloga, kada se kritikuju lideri ove vrste i za objektivne nedostatke u njihovom radu, koji mogu imati globalne katastrofalne posledice, efekat često može biti suprotan.  Oni takve kritike koriste sa autoviktimizaciju i tako ojačavaju svoju vlast kroz stvaranje percepcije spoljne pretnje. Različite međunarodne organizacije su uložile više stotina miliona dolara da zaustave dalje krčenje Amzona, ali trenutno sa ograničenim dometom. Politički je teško nositi se sa ovakvim izazovom, ali deluje da će i ovom problemu uskoro doći kraj.

Foto: Stephanie MorcinekUnsplash

Opadanje Bolsonara i šansa za Amazon

Kao što je u prethodnim paragrafima navedeno, Žair Bolsonaro je trenutno za kratko vreme uspeo da Brazil po pitanju zaštite životne sredine vrati nekoliko koraka nazad. Zbog ovog pitanja je bio spreman da čak zarati sa brojnim državama, nevladinim organizacijama, političkim protivnicima i svojim civilnim društvom, a da zbog toga ne plati nikakve političke posledice. Brojni eksperti, ljudi iz akademske sfere i aktivisti su upozoravali domaću javnost da ukoliko Žair Bolsonaro ostane na vlasti nakon izbora 2022, potpuni kolaps Amazona se postavlja kao ozbiljan rizik. Međutim ni ove tvrdnje nisu imale većeg odjeka među glasačima, kojima ova tema nije u centralnom fokusu.

Ipak, generalni antinaučni i antiinelektualni stav aktuelnog brazilskog predsednika koštao ga je u drugoj sferi. Dok ekološka ili antiekološka politika ne donose instant ni štetne ni korisne rezultate, već predstavljaju politike koje imaju dugoročne efekte, to nije slučaj sa politikama u odnosu na svetsku pandemiju. Delovanje u sferi uništavanja životne sredine može proizvesti posledice tek za naredne generacije, te antinaučne relativizacije naučnog konsenzusa ne moraju odmah da imaju efekta. Na drugoj strani, antinaučne teorije o virusima i njihovom dejstvu, kao i načinu borbe protiv njih mogu i to vrlo brzo. Relativizovanje COVID-19 od strane Žaira Bolsonara i nazivanje “lakom prehladom”, kao i protivljenje vakcinaciji i tvrdnja da “vakcine pretvaraju ljude u krokodile”, svakako ima posledice.

Osim što je u Brazilu od posledica COVID-19 preminulo preko 600 000 ljudi, a među građanima vlada želja za vakcinacijom, jasno je da se Bolsonarova skepsa u ovom smeru nije pokazala kao politički pametna. Posledica ove nekompetentnosti i pseudonauke je da u anketama pred izbore naredne godine od marta gubi i to prvi put od stupanja na vlast. Bivši lider ove države, Lula da Silva iz levičarske Radničke partije, pokazuje se kao prilično vitalan u anketama i u proseku vodi sa preko 10%. Ukoliko se ovi procenti održe, Žair Bolsonaro će otići u političku prošlost, iako ovakav razvoj događaja nije delovao izvesno pre marta 2021.

Ovakva hipotetička promena na čelu Brazila bi brzo donela pozitivnu promenu u sferi ekologije i očuvanja prirode Amazona. Za takav ishod navijaju svi ekolozi sveta, a narčito Brazila. Levičarski protivkandidat aktuelnom predsedniku bio je na čelu ove države tokom perioda najvećeg redukovanja štetnih emisija i svakako bi Amazon ponovo dobio šansu da bude sačuvan od lukrativnog krčenja i paljenja. Većina pogleda u narednim mesecima biće usmerena ka najvećim svetskim zagađivačima, međutim ne bi trebalo da ispod radara prođe Brazil, jer za globalnu borbu protiv klimatskih promena on ima jednu od najvažnijih uloga. Pratiti izbore u Brazilu sledećeg oktobra zato nije posao samo novinara i politikologa, već mnogo više posao zelenih aktivista i ekologa.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap