Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp najavio je veliku inicijativu koja bi trebalo da ojača poziciju ove svetske sile u oblasti veštačke inteligencije. 

Republikanski lider najavio je ulaganje privatnog sektora od 500 milijardi dolara za infrastrukturu veštačke inteligencije, s ciljem jačanja globalne konkurentnosti. Prema Trampu, OpenAI, Softbank i Oracle osnivaju zajedničko preduzeće Stargate, koje će otvoriti preko 100.000 radnih mesta u SAD.

Biznis lideri planiraju izgradnju 20 data-centara širom Amerike, uključujući prvi u Teksasu, sa širokom primenom, poput zdravstvenog sektora.

Iako je američki biznismen Ilon Mask kritikovao ovu inicijativu iz perspektive svojih poslovnih interesa, jedan aspekt kritike često ostaje zanemaren u aktuelnom medijskom izveštavanju o ovoj temi.

Dok ljudi svakodnevno koriste programe bazirane na veštačkoj inteligenciji za potrebe olakšavanja najrazličitijih poslovnih zadataka i privatnih potreba, dosta često i potpuno besplatno, postoji cena svih navedenih operacija koja se manje vidi. Radi se o ceni merenoj u rastućoj potrošnji energije, vode i gradivnih resursa potrebnih za celokupnu Ai infrastrukturu.

Postavlja se pitanje da li će najavljena američka ekspanzija veštačke inteligencije i nove investicije u ovaj sektor imati značajan negativan doprinos na stanje životne sredine. Osim same američke ekspanzije u ovom sektoru, Kina pokušava da sustigne Ameriku u ovoj oblasti kroz velike investicije i podsticaje za infrastrukturu i kadrove, ali i manje tehnološke sile pokušavaju da nađu svoj prostor. Zbog toga kod dela ekološki svesne javnosti postoji strah da ubrzavanje tehnološke trke u stilu Hladnog rata u oblasti veštačke inteligencije može da ubrza i globalno zagrevanje. Koji su argumenti za ovu tezu?

Koliko je Ai (ne)održiv?

Održivost razvoja veštačke inteligencije postaje sve važnija tema, jer tehnološki napredak donosi sve veći uticaj na životnu sredinu.

Obuka velikih Ai modela, kao što je OpenAI GPT-3 ili Google-ov BERT, zahteva značajnu energiju. Na primer, obuka GPT-3 zahtevala je približno 1.287 MVh električne energije u par nedelja, što je ekvivalentno godišnjoj potrošnji energije u 120 prosečnih američkih domova, a proizvodilo je oko 500 metričkih tona emisije CO₂. Poređenja radi, tradicionalne softverske aplikacije koriste samo delić ovih resursa tokom svog celog životnog ciklusa, a ne kraćeg trening perioda. Eksponencijalni rast usvajanja veštačke inteligencije u različitim oblastima znači da će se ove potrebe za energijom samo povećavati ukoliko se ne implementiraju efikasniji algoritmi ili energetska rešenja koja uključuju obnovljivu energiju.

Pročitaj:

Može li hrana da se reciklira umesto da se baci?

Data-centri postaju sve veći razlog za zabrinutost zbog njihove rapidno rastuće potrošnje energije, koja zauzima sve veći udeo u globalnoj potrošnji električne energije. Na globalnom nivou oni troše oko 1% ukupno proizvedene električne energije, što je ekvivalentno potrošnji energije pojedinih država.

Tokom prošle godine, ovaj vid infrastrukture neophodne za veštačku inteligenciju potrošio je električne energije kao cela Švedska. Na godišnjem nivou prosek rasta potrošnje električne energije iz data-centara rastao je okvirno između 10 do 15 odsto. Ukoliko se rast primene Ai tehnologije ubrza širom sveta i poraste potreba za data-centrima, ne bi trebalo biti iznenađen ako nivo potrošnje struje od strane ovog izvora postane na nivou neke od velikih evropskih ekonomija. 

Sami sistemi za hlađenje predstavljaju značajan deo ove potražnje za električnom energijom, te je potrošnja konstantna.  Proizvodnja specijalizovanog hardvera za veštačku inteligenciju, kao što su GPU i TPU, dodaje još jedan sloj ekološkim troškovima koji je često teže vidljiv. Proizvodnja čipova za AI aplikacije ima značajan ugljenični otisak, te prosečan GPU, na primer, proizvodi nekoliko tona CO₂ tokom svog proizvodnog procesa i pre upotrebe. 

Za razliku od industrija koje ne zahtevaju hardver visokih performansi, poput tradicionalne IT infrastrukture, data-centri imaju znatno veći uticaj na životnu sredinu. Raniji tehnološki razvoj nije nosio tako visoku ekološku cenu kao sada, zbog čega javnost često nije svesna stvarnih posledica. Veliki deo ovog problema leži u činjenici da se većina električne energije i dalje proizvodi iz fosilnih goriva. U zemljama sa “prljavim” energetskim miksom, rast potrošnje električne energije direktno povećava emisije štetnih gasova. Međutim, korisnici tehnoloških usluga retko mogu jasno da sagledaju negativne posledice koje njihova potrošnja uzrokuje.

Ekološki aspekt Ai revolucije

Uprkos svojim evidentnim negativnim ekološkim efektima koji rastu, Ai takođe ima i potencijal kao alat za bolju održivost. Sistemi napajani veštačkom inteligencijom već optimizuju mreže obnovljivih izvora energije u različitim delovima sveta. Ovi tehnološki izumi takođe poboljšavaju energetsku efikasnost u zgradama, a pojedne inovacije ove vrste pomažu u preciznijoj poljoprivrednoj proizvodnji kako bi se smanjilo rasipanje resursa. 

Prema procenama kompanije PWC, veštačka inteligencija bi mogla da pomogne u smanjenju globalnih emisija gasova staklene bašte do četiri odsto do 2030. kroz širu upotrebu u spomenutim oblastima. Izazov, međutim, leži u balansiranju prednosti održivosti koju mogu proizvesti različita svojstva veštačke inteligencije sa njenim rastućim zahtevima za resursima. Budućnost održivog razvoja veštačke inteligencije zavisiće od inovacija u energetskoj efikasnosti, etičkom pronalaženju hardvera i većeg oslanjanja na obnovljive izvore energije.

Zbog postepenog rasta pritiska ekoloških grupa i veće svesti javnosti oko ovih negativnih efekata po okruženje, postoje inicijative da se poboljša održivost data-centara. Ovakvi potezi privatnih firmi postaju sve vidljiviji, jer velike tehnološke kompanije preduzimaju proaktivne mere, ali i zbog efekata po njihov javni ugled se trude da budu u tome što glasniji. Kompanije kao što su Google i Microsoft obavezale su se da će svoje data-centre u potpunosti bazirati na obnovljivim izvorima energije. Gugl je na primer od 2007. neutralan na ugljenik i ima za cilj da sve svoje operacije vodi sa bazom u energiji bez emisija ugljendioksida do 2030. Ovo predstavlja značajan pomak od tradicionalnih centara podataka, gde se mnogi još uvek u velikoj meri oslanjaju na fosilna goriva i imaju ograničenu održivost.

Microsoft je takođe preduzeo nešto odlučnije korake ka „zelenijim“ operacijama. Do kraja ove godine kompanija planira da postigne 100% korišćenja obnovljive energije za svoje Azure usluge u klaudu i data-centre. Pored toga, ova tehnološka kompanija ulaže u tehnologije za uklanjanje ugljenika kako bi nadoknadila proizvedene emisije i radi na eliminisanju svog istorijskog ugljeničnog otiska do 2050. Ovi napori bi u načelu trebalo da postave standard za celu industriju, jer će služiti kao primeri manjim firmama za smanjenje svojih štetnih emisija i ugljeničnog otiska.

Iako je posvećenost obnovljivim izvorima energije i ugljeničnoj neutralnosti od strane kompanija poput Gugla i Majkrosofta za pohvalu, kritičari tvrde da bi ovi napori mogli da budu oblik greenwashing prakse. Radi se o postupku kada kompanije sprovode načelno ekološke postupke koji su više pozitivan zeleni PR nego realna promena poslovnog modela. Na primer, tvrdnja o “100% korišćenja obnovljivih izvora energije” često uključuje kupovinu kredita za obnovljivu energiju (REC), umesto direktnog pokretanja operacija sa obnovljivim izvorima, omogućavajući kompanijama da time nadoknade emisije na papiru, bez smanjenja stvarne potrošnje energije iz fosilnih goriva. Štaviše, obećanjima o održivosti često nedostaje transparentnost, što otežava verifikaciju da li su ovi ciljevi ispunjeni ili da li su toliko uticajni kao što se tvrdi. Bez rigoroznijeg merenja ovih efekata i jasnih dokaza o sistemskim promenama, takve inicijative mogu poslužiti više kao marketinške strategije nego istinski ekološki napredak, posebno ako ne uspeju da se pozabave širim ekološkim troškovima veštačke inteligencije, kao što su proizvodnja hardvera i iscrpljivanje resursa.

Pročitaj:

Kina je najveći potrošač energije uglja, i to je i naš problem

Ipak, iako je zabrinutost oko zelenih PR poteza u naporima korporativne održivosti često ispravna, ona bi trebalo da bude u ravnoteži sa priznavanjem opipljivog napretka koji je postignut. Kompanije poput Gugla i Majkrosofta ostvarile su značajan napredak u usvajanju obnovljivih izvora energije u svom delovanju, te jesu poboljšale ukupnu održivost tehnološkog sektora.

Njihova ulaganja u infrastrukturu za obnovljivu energiju, kao što su vetroparkovi i solarne farme, i inovacije u tehnologijama uklanjanja ugljenika postavljaju nove standarde industrije. Međutim, sistemski izazovi ostaju, uključujući oslanjanje na REC-e i nedostatak transparentnosti u izveštavanju o održivosti. Ukoliko ove prakse ne budu u realnosti regulisane, uspon veštačke inteligencije u svetu će proizvesti dalje neto negativne efekte po stanje životne sredine u svetu, od čega neće biti zaštićene ni države koje su nosioci ove tehnološke revolucije.

Recimo, skoro pa odmah nakon stupanja na dužnost predsednika, Donald Tramp je povukao izvršne naredbe svog prethodnika Džoa Bajdena o veštačkoj inteligenciji. Njegova izvršna naredba je imala za cilj da smanji rizike koje veštačka inteligencija predstavlja za potrošače, radnike i nacionalnu bezbednost kroz različite regulacije. Zbog spomenute potrebe za ogromnom računarskom snagom i rastom potražnje za specijalizovanim centrima podataka koji omogućavaju tehnološkim kompanijama da povežu hiljade čipova zajedno u klastere, pojedini krajevi Amerike mogu naići na probleme sa snabdevanjem strujom. 

„Oni moraju da proizvode mnogo električne energije, a mi ćemo im omogućiti da tu proizvodnju vrlo lako obave u sopstvenim pogonima ako žele“, rekao je Tramp pre oko nedelju dana na konferenciji. Kako potrošnja energije u SAD-u raste iz data-centara Ai i elektrifikacije zgrada i sektora saobraćaja, oko polovina zemlje je u povećanom riziku od nestanka napajanja u narednoj deceniji, saopštila je u decembru Severnoamerička korporacija za električnu pouzdanost (NAERC). U Kini je takav vid ekoloških ograničenja još manji, a ova svetska sila je prvak u korišćenju uglja u proizvodnji električne energije u svetu, pa samim tim i pratećih štetnih emisija sa oko jednom trećinom svetskog udela.

Realistična kretanja na tržištu

Kada se govori o Ai revoluciji mnogi navode da postoji veliki balon na tržištu sličan takozvanom DotCom Bubble sa samog kraja 1990-ih i početka 2000-ih. Veoma nagli rast akcija nekolicine kompanija koje proizvode najnaprednije čipove koji pokreću veštačku inteligenciju i sve češće reklamiranje svih velikih kompanija da u svom poslovanju (navodno ili zaista) koriste Ai, navode mnoge da predviđaju potencijalno precenjivanje realnog rasta ove tehnologije i njene primene. Ipak, dokle god sadašnja predviđanja o rastu njihove upotrebe važe, do tada postoje i realistični rizici i po stanje životne sredine koji proizilaze iz tog rasta. Kompanije, još uvek, uz sve zelene i navodno zelene inicijative, ne deluju dovoljno ozbiljno u rešavanju ekoloških izazova koji proizlaze iz ekspanzije data-centara, potražnje za neophodnim hardverom i potrošnjom energije koja proizilazi iz treniranja navedenih modela.

Ono što dodatno otežava ovaj vid regulacije i javnog pritiska je što u dve države koje su najdalje stigle u razvoju veštačke inteligencije su na vlasti partije kojima nije toliko stalo do životne sredine. Kina ima višedecenijsku istoriju zanemarivanja efekata industrije po životnu sredinu, ukoliko je postojao jasno merljiv privredni rast kao proizvod takvog delovanja. Iako ova država sve više primenjuje obnovljive izvore energije, radi se o još uvek malom udelu i u sferi veštačke inteligencije više ceni političke efekte napretka u ovoj trci od ekoloških rizika. Republikanska partija u Americi takođe ne mari puno za negativne efekte ekonomskog rasta po životnu sredinu i retko kada je i to pokušala da komunicira. Kada se radi o veštačkoj inteligenciji i njenim efektima ove vrste, ona je definitivno napravila ustupak industriji i na tome su joj trojica lidera iza Stargate inicijative čak i otvoreno bila zahvalna na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Trampom. Dokle god ova stranka vrši vlast u Americi u punoj snazi sa predsednikom i većinom u oba doma Kongresa, održivost Ai ekspanzije zavisiće od želje kompanija i pritiska ekološki svesne javnosti.

Zbog ovog trenutnog političkog konteksta i svetske pomame za rastom ovog sektora i tehnologije, teško je očekivati da će ekološka ograničenja oko delovanja Ai industrije biti jaka. Može se više očekivati pragmatično ignorisanje ovih efekata u cilju što bržeg: rasta kompanija, napretka tehnologije, proširenja oblasti primene ovih inovacija i ekspanzije infrastrukture koja je nužna za njen rad. S obzirom da inicijative u ovoj oblasti imaju primene i u sferi domaće bezbednosti i vojske, one mogu da pojačaju spoljnopolitički položaj države koja se pokaže kao najefikasnija u njenom korišćenju i primeni. Zbog toga postoji veliki broj razloga zašto će, barem kratkoročno, zakonodavci ignorisati ugljenični otisak ove industrije i čak podržavati kratkoročne negativne efekte po životno okruženje. U tom smislu, izvesno će do kraja ove decenije životno okruženje platiti cenu napretka veštačke inteligencije i to uključeni akteri i sve manje kriju.