Budućnost nuklearne energije je ravnoteža između prepoznavanja njene uloge u postizanju niskougljeničnih ciljeva i rešavanja ekoloških, bezbednosnih i političkih pitanja. A gde je tu Srbija?
Pre nekoliko nedelja domaću javnost ponovo je zainteresovalo pitanje nuklearne energije u sklopu posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića francuskom kolegi Emanuelu Makronu. Za razliku od pitanja ekonomske i vojne saradnje, o kojima se već govorilo u javnosti, pitanje saradnje sa Parizom u sferi energetike predstavljalo je novu vesti. Nuklearna energija u Srbiji tek od skoro je postala tema o kojoj se razgovara i gde bi francuska tehnologija u budućnosti mogla da bude novina za region i našu državu, nakon prethodnih razgovora o sufinansiranju izgradnje takve elektrane u nekoj od okolnih država.
Javnost se pokazala kao prilično polarizovana oko ovog pitanja, ali Srbija nije jedina država u svetu gde postoje sumnje oko ovog vida energije. U državama gde su nuklearne elektrane u upotrebi godinama, poverenje u njih relativno je visoko, a naročito ako većih problema nije bilo u decenijama njihove upotrebe. U državama gde se ova energija nije koristila, poput Srbije, postoje velike sumnje i strahovi. Ovi strahovi mahom su bazirani na anegdotalnim dokazima kao što su uznemirujuće slike havarija poput Fukušime ili Černobila, a manje na statističkoj potvrdi opasnosti ovog vida energije.
Uprkos široko raširenim sumnjama u odnosu na ovaj vid energije, deluje da u svetu postoji interesovanje za dalju ekspanziju. Iako je pažnja sveta prevashodno usmerena na zelene izvore poput vetra i sunca – uz primetan pad cene njihove upotrebe – u mnogim državama nuklearna energija je oslonac energetskog sistema ili će to uskoro biti. Da li će tako ostati u budućnosti u svetu ili će to možda desiti u Srbiji?
Globalno stanje nuklearne energije
Kada se posmatra trenutno stanje nuklearne energije u svetu, ona definitivno ostaje značajna komponenta svetskog energetskog miksa. Ona danas doprinosi sa približno 10 odsto svetskoj proizvodnji električne energije i spada u izvor koji ne proizvodi visoke štetne emisije gasova staklene bašte. Ovaj način proizvodnje energije posebno je rasprostranjen u delu važnih zemalja, sa značajnim oslanjanjem u Francuskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i Rusiji. Francuska, na primer, dobija oko 70% svoje električne energije iz nuklearne energije, što je najveći procenat u svetu, dok je susedna Nemačka recimo u potpunosti ukinula svoje nuklearne kapacitete kroz prethodne dve decenije.
Iako različite države, pa čak i susedne, vide nuklearne elektrane često i suprotno, one neće skorije nestati kao važan element svetske energetike. Globalno je u funkciji preko 440 nuklearnih reaktora, a još oko 50 je u izgradnji, prvenstveno u Aziji. Kina predvodi ovu ekspanziju, sa planovima da više nego udvostruči svoj nuklearni kapacitet sa oko 50 gigavata početkom 2020. na 120 gigavata do 2030. Ovaj rast u Kini naglašava strateški zaokret ka nuklearnoj energiji kao deo šireg napora za suzbijanje emisija ugljenika, a prvenstveno zagađenja koje dolazi iz uglja. Iz tog razloga, dokle god je nuklearna energija u Kini kao drugoj ekonomiji sveta definisana kao strateški cilj, ona će nastaviti i svoj globalni rast, kakva god dalja politika bude bila u zapadnim državama.
Uprkos prednostima u nikada efikasnijem smanjenju emisije ugljendioksida na primeru Francuske ili Švedske, nuklearna energija se suočava sa značajnim izazovima i javnim pritiskom, prvenstveno zbog zabrinutosti oko bezbednosti i odlaganja otpada. Katastrofa u Fukušimi u Japanu 2011. značajno je uticala na globalne stavove prema nuklearnoj energiji, što je navelo neke zemlje da ubrzaju svoje planove za postupno ukidanje nuklearne energije ili da takve projekte ni ne započinju.
Nemačka je ugasila sve svoje nuklearne reaktore 2023. a Švedska je do skorijeg dolaska desne vlade takođe razmatrala sličan postepen proces. Nasuprot tome, nove tehnologije i dizajn reaktora, uključujući male modularne reaktore (SMR), obećavaju poboljšane bezbednosne karakteristike i dobijaju više pažnje kao fleksibilnija i potencijalno sigurnija opcija za dobijanje energije.
Čini se da je budućnost nuklearne energije ravnoteža između prepoznavanja njene uloge u postizanju niskougljeničnih ciljeva i rešavanja ekoloških, bezbednosnih i političkih pitanja povezanih sa njenom ekspanzijom. Kako zemlje želje da ispune ciljeve sa neto nultom emisijom, stabilne i velike mogućnosti proizvodnje električne energije iz nuklearne energije čine je ključnim delom razgovora o energetskoj tranziciji, čak i dok obnovljivi izvori energije poput sunca i vetra nastavljaju brzo da rastu. Za razliku od ostalih izvora sa niskim emisijama ugljenika, nuklearna energija nudi najstabilnije snabdevanje koje ne zavisi od vremenskih prilika. Iz tog razloga teško je isključiti ovaj izvor energije iz debate o budućnosti održivijih energetskih izvora, čak i u Srbiji.
Evropski primeri i dugoročni efekti
Ukoliko se analiziraju neki od najuspešnijih primera primene nuklearne energije, oni se dominantno mogu naći u Evropi. Nekoliko država članica Evropske unije dobro su izbalansirale ekonomski rast, nuklearne kapacitete za proizvodnju električne energije i drastično smanjenje štetnih emisija ugljendioksida u odnosu na sebi slične države.
Francuska se ističe kao globalni lider u nuklearnoj energiji, dobijajući kao što je navedeno preko dve trećine svoje električne energije iz nuklearne energije što je najveći procenat u svetu. Ovo značajno ulaganje u nuklearnu tehnologiju počelo je ‘70. nakon naftne krize, što je dovelo do strateške odluke da se minimizira oslanjanje na uvezenu naftu. Francuski nuklearni program je usredsređen na državnu kompaniju EDF (Electricite de France), koja upravlja sa 56 reaktora širom zemlje. Ova ogromna mreža ne samo da zadovoljava domaće energetske potrebe, već i omogućava Francuskoj da izvozi električnu energiju u susedne zemlje, što je čini najvećim svetskim neto izvoznikom električne energije.
Uspeh francuskog nuklearnog sektora može se pripisati nekoliko faktora, uključujući standardizovane dizajne reaktora, koji pojednostavljuju održavanje i unapređuju bezbednosne procedure, kao i snažan regulatorni okvir koji obezbeđuje rigorozan nadzor bezbednosti. Štaviše, posvećenost Francuske nuklearnoj energiji omogućila joj je da postigne jednu od najnižih stopa emisije ugljendioksida po glavi stanovnika među industrijalizovanim zemljama, pozicionirajući je kao lidera u praksi održive energije. Francuska iako ima oko četiri puta više stanovnika od Holadnije, ima duplo niže štetne emisije ugljendioksida. Iz tog razloga ova država jedan je od najboljih primera upotrebe nuklearki i pozitivnih efekata takvog načina dobijanja električne energije.
Druga država koja takođe može služiti kao pozitivan primer je svakako Švedska u kojoj se razmatralo postepeno ukidanje ovog vida proizvodnje struje, ali se od te ideje odustalo. Odluka Švedske da se usmeri na nuklearnu energiju počelo je šezdesetih godina prošlog veka, a danas nuklearna energija čini oko 40% njene proizvodnje električne energije. Uprkos ranim debatama i sumnjama oko nuklearne energije nakon nesreća na ostrvu Tri milje i Černobilu, Švedska je uspešno unapredila svoju nuklearnu infrastrukturu značajnim nadogradnjama i bezbednosnim poboljšanjima u svojoj postojećoj floti reaktora.
Ključni aspekt nuklearnog uspeha Švedske je njen fokus na tehnološke inovacije i poboljšanja efikasnosti. Zemlja je uspela da poveća kapacitet postojećih reaktora kroz „povećavanje snage“, što povećava količinu proizvedene električne energije bez potrebe za izgradnjom novih objekata. Ovaj pristup ne samo da ima ekonomski smisao, već je i usklađen sa ekološkim ciljevima Švedske. Sposobnost švedske nuklearne industrije da održi visoke standarde bezbednosti i pouzdanosti omogućila joj je da dobije snažnu podršku javnosti, obezbeđujući njenu ulogu stabilnog i čistog izvora energije u doglednoj budućnosti. Nova vlada Ulfa Kristersona čak je i ukinula zabranu za rudaranje uranijuma na teritoriji ove države, što ukazuje da će narednih decenija ovaj vid energije ostati glavni izvor.
Ono što je zanimljivo je to što su prošle godine Švedska i Francuska potpisale saradnju upravo u oblasti nuklearne energije, koju obe države smatraju za energiju budućnosti. Sporazum dolazi nakon što su francuski predsednik Emanuel Makron i švedski premijer Ulf Kristerson u januaru 2023. potpisali zajedničku deklaraciju kojom će nuklearnoj energiji dati istaknuto mesto u bilateralnoj saradnji dve zemlje. Na unutrašnjem planu, francuska vlada je odlučila da izgradi šest novih reaktora do 2035. i mogućih još osam do 2050. godine, dok Švedska takođe ima nove planove da oživi svoju nuklearnu industriju. Nova švedska desna vlada uspela je, veoma tesnom većinom u parlamentu, da da zeleno svetlo za izgradnju dva nova reaktora do 2035. i još 10 do 2045. godine.
Srbija i nuklearna energija – mogućnosti i rizici
Kada se govori o Srbiji i energetici radi se o pitanju koje će uzimati sve više pažnje i u političkoj sferi iz tri razloga. Prvi razlog je očekivanje da će potrošnja električne energije rasti sa daljim privrednim rastom, a da trenutni kapaciteti za proizvodnju struje nisu dovoljno veliki, a naročito ne kada se radi o čistijim izvorima. U strukturi trenutne proizvodnje struje ugalj, kao najveći zagađivač, zauzima preko polovine udela, ostatak čine hidrocentrale i u manjoj meri izvori poput vetra, gasa i solarne energije.
Drugi razlog važnosti energetike je upravo taj, jer međunarodne obaveze o izbacivanju uglja i smanjenju vazdušnog zagađenja, podrazumevaju da se smanji upotreba glavnog izvora električne energije u Srbiji. To nije lako postići samo kroz vetar i solarne kapacitete, pa čak i hidrocentrale. Nuklearna energija se u tom smislu nameće kao komplikovano, ali matematički najlakše rešenje. Primera radi, da bi se proizveo ekvivalent električne energije prosečne nuklearne elektrane, potrebno je 900-1000 vetrogeneratora na 100 puta većoj površini zemlje, a slične su brojke i kada se radi o solarnim kapacitetima.
Treći razlog važnosti energetike je sve veći pritisak domaće javnosti za čistijom životnom sredinom i čistijim vazduhom. U tom smislu pitanje uglja i drugih manje održivih goriva se postavlja kao kontroverzno pitanje i predmet javnog nezadovoljstva i političkog pritiska. Kada se radi o hidro energiji u prethodnim godinama postao je skepticizam dela javnosti i aktivističke zajednice oko promene prirodnog okruženje kroz ovaj vid proizvodnje električne energije. Nuklearna energija sa druge strane proizvodi veoma niske emisije, a čak i nuklearni otpad ne zauzima previše prostora. On je kompaktan i za 60 godina upotrebe nuklearnih elektrana u SAD-u sav nuklearni otpad staje u jedan prosečan supermarket Volmart.
Francuska je skoro svu svoju električnu energiju na fosilna goriva zamenila nuklearnom energijom širom zemlje za samo 15 godina, a Švedska za oko 20 godina. U stvari, većina najbržih dodataka čiste električne energije u istoriji su zemlje koje koriste nuklearnu energiju. To bi se pokazalo kao izvesno optimalno rešenje i za Srbiju, ali postoje velike sumnje. Srbija bi morala da promeni zakonski okvir i propise, značajan deo javnosti ima sumnje o domaćim kadrovskim mogućnostima i odgovornosti i plaši se havarije poput Černobila sa domaćom kadrovskom strukturom.
Takođe, odluka u smeru nuklearne energije bi podrazumevala strateški društveni dogovor, jer izgradnja nuklearki traje oko 10 godina, skupe su i koristile bi se decenijama nakon toga. Morao bi da postoji društveni dogovor političkih činilaca o njihovom korišćenju, jer bi njihovo naglo gašenje stvorilo ogromnu energetsku rupu i predstavljalo bi rasipanje sredstava, a ni ne mogu se izgraditi brzo i lako da bi se odluke oko njih lako menjale. U ovom trenutku ne postoji takav konsenzus u javnosti.
Budućnosti nuklearne energije
Čini se da je budućnost nuklearne energije u svetu postavljena na putanju opreznog širenja, balansirajući njen potencijal kao niskougljeničnog izvora energije sa značajnim izazovima sa kojima se suočava. Kako se zemlje sve više obavezuju na smanjenje emisija ugljenika kao odgovora na klimatske promene, nuklearna energija pruža stabilno i pouzdano sredstvo za proizvodnju velikih količina električne energije bez problema s prekidima povezanih sa drugim obnovljivim izvorima poput vetra i sunca. Štaviše, inovacije kao što su mali modularni reaktori (SMR) i napredak u nuklearnoj fuziji obećavaju da će nuklearna energija biti bezbednija i ekonomski isplativija. Kompanije koje se bave ovom enegijom bi mogle da se pozabave nekim od najhitnijih briga o nuklearnoj energiji, uključujući upravljanje otpadom, bezbednost i visoke troškove povezane sa tradicionalnim nuklearnim reaktorima.
Međutim, rast nuklearne energije nije bez prepreka. Percepcija javnosti ostaje značajna prepreka, posebno nakon nesreća kao što je Fukušima, koje nastavljaju da utiču na debate o nuklearnoj bezbednosti i spremnosti za vanredne situacije. Političko i regulatorno okruženje takođe igra ključnu ulogu, kao što se vidi u zemljama poput Nemačke i Italije, gde se nuklearna energija suočila sa značajnim protivljenjem javnosti i postupnim ukidanjem vlade. Slična se pojava može desiti i u Srbiji. Uspešna budućnost nuklearne energije zavisiće od prevazilaženja ovih društvenih i političkih izazova, povećanja transparentnosti i poboljšanja bezbednosnih mera kako bi se povratilo poverenje javnosti.
Kao zaključak može se reći da dok je put za nuklearnu energiju složen, njena uloga u globalnom energetskom pejzažu će verovatno rasti, posebno kao deo raznovrsne mešavine izvora energije čiji je cilj postizanje održive budućnosti sa niskim sadržajem ugljenika. Saradnja preko međunarodnih granica, kontinuirane tehnološke inovacije i čvrsti regulatorni okviri biće od suštinskog značaja za odgovorno iskorišćavanje potencijala nuklearne energije. Kako se globalna zajednica suočava sa dvostrukim izazovima energetske bezbednosti i klimatskih promena, nuklearna energija, uprkos svojim izazovima, ostaje ključni deo razgovora u mnogim regionima širom sveta.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *