Iz koalicije Ivica Dačić – premijer Srbije, odgovor smo dobili od Ivana Krića, predsednika Zelenih Srbije.

1. Koje su ključne tačke programa vaše koalicije koje se odnose na zaštitu životne sredine? Koje konkretne mere biste primenili radi poboljšanje kvaliteta vazduha, vode i zemlje u Srbiji? 

Ako se malo bolje pogleda, videće se da su stranke koje čine koaliciju SPS-JS-Zeleni ozbiljno i dosledno posvećene zaštiti životne sredine u Srbiji. Nastavićemo ranije započete poslove, pre svega aktivnosti na sporovđenju pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 koje je država Srbija otvorila početkom 2022. godine. Ja sam kao državni sekretar i kao šef pregovaračke grupe za Poglavlje 27 sa svojim timom pripremio i uradio ovu poziciju, a mi Zeleni znamo da smo kao država sposobni da napravimo kvalitativne koraka ka boljoj životnoj sredini i čistom vazduhu, vodi i zemljištu. 

Predstoji nam dalji veliki posao u unapređivanju zakonodavstva, usklađivanju sa iskustvima EU i realizacija planova. U narednom periodu radićemo na unapređivanju zakona o zaštiti vazduha, zakona o vodama, šumama, kao i revizijama i aktivna implementacija dugoročnih strategija i akcionih planova, kao i dugoročnih strategija, planova, na državnom, regionalnom i lokalnom nivou, uz naglašeno uključivanje građana, stručne i zainteresovane javnosti.

Neophodno je proširivanje mreže monitoringa tj. praćenja kvaliteta i zagađenosti vazduha, vode i zemljišta, modernizacija ovog sektora, a radićemo i na redovnom i pravovremenom informisanju javnosti o stanju i kvalitetu životne sredine. Radićemo na pooštravanju inspekcijskog nadzora i reviziji ekoloških naknada i insistirati na strogim konsekvencama za nepoštovanje zakona i ugrožavanje zdravlja ljudi i zagađenje prirode.

Zeleni Srbije imaju plan kako da naprave državni kapitalni revolving zeleni fond koji bi bio ulagač i pokretač zelene privrede. Imali smo pokušaja i u prethodnom periodu da ga napravimo, nismo uspeli, pa se nadamo da će interes za ekologiju koji je značajno porastao poslednjih godina, uz našu doslednu inicijativu biti smernica narednoj Vladi da uspostavi ovakav fond, koji ne bi ličio na dosadašnje fondove. Kroz ovakav vid finansiranja mogli bismo da sprovedemo jednu praktičnu politiku, koja bi pomogla lokalnim samoupravama, ali i privredi i stručnim timovima da plasiraju inovacije, racionalna tehnička rešenja i što je još važnije rešenja zasnovana na biotehnologijama. Time bismo postigli višestruke efekte i pomogli drugim resorima – privrede, posebno energetike, da se razviju i smanje ekološki i ugljenični otisak. 

Spremni smo da radimo na donošenju neophodnih preduslova, tj. implementaciji direktiva za vazduh, o sadržaju sumpora, kvalitetu goriva, industrijskim emisijama i emisija iz saobraćaja. Mi smatramo da je u urbanim sredinama saobraćaj značajan izvor zagađenja, a rešenja mogu biti besplatan gradski prevoz, redizajniranje saobraćajne infrastrukture, ulaganje u železničku mrežu, ali i promocija zdravih stilova života, pešačenje i vožnja bicikla.

Slično je stanje i sa vodama. Prema našim informacijama, 85% gradova i opština u Srbiji pije vodu koja bar po jednom parametru ne odgovara propisima. Da ne pominjem Banat i naselja koja u 21. veku nemaju vodu ili je nemaju dovoljno. Problemi su sa nekontrolisanim kopanjem šljunka, ugožavanjem poljoprivrednog zemljišta i vodonosnog sloja, hiperurbanizacijom koja će nas dovesti do novih i većih nestašica vode, neracionalnim korišćenjem poljoprivrednog zemljišta i zagađivanjem. Za sve te probleme Zeleni Srbije imaju konkretna, stručna rešenja, a nakon izbora ćemo završiti obiman program aktivnosti i konkretnih predloga, koji je upravo u izradi. 

Kao primer, pa ako hoćete i ekskluzivitet, navešćemo inicijativu da se donose nacionalni investicioni plan masovne izgradnje energetskog tj. izolacionog omotača na stambenim zgradama. Ovo se odnosi, pre svega, na velike gradove koji imaju daljinski sistem grejanja, poput Novog Sada, Niša, Novog Beograda… U Srbiji postoji nekoliko stotina hiljada stambenih jedinica koje su potpuno bez izolacije, sa starim i nefunkcionalnim prozorima i stolarijom. Na ovaj način izgubimo najviše energije, koja bi se inače našla u prodaji na evropskom tržištu. Jedno takvo sistemsko rešenje omogućilo bi da se samo racionalizacijom i efikasnošću na višespratnicama u Beogradu može uštedeti količina struje koju proizvede termoelektrana u Kostolcu.

2. Kakva je strategija koalicije u borbi protiv klimatskih promena? Šta mislite o napuštanju uglja kao energenta i šta je po vama prihvatljiva alternativa? 

Strategija adaptacije i prilagođavanja na klimatske promene jedan je od državnih prioriteta, da bismo smanjili negativne efekte na zdravlje građana, privredu i poljoprivredu. Energetska tranzicija, energetska efikasnost i prelazak na obnovljive izvore energije je nužnost. Država mora da pomogne građanima i privredi kada je u pitanju prečišćavanje vazduha, odsumporavanje, denitrifikacija ili odvajanje teških metala iz industrijskih postrojenja. Takođe i kod transformacije individualnih ložišta u domaćinstvima, promene načina grejanja, ugradnje izolacija, zamene stolarije… 

Upravo je u UN objavljena karta rizika od suša i Srbija se na ovoj karti nalazi među zemljama sa izuzetno visokom verovatnoćom rizika. Slično je sa poplavama, a mi još pamtimo one od pre 8 godina. Iako je teško predvideti kada će se desiti neka prirodna katastrofa, moramo da učinimo sve da je bar ublažimo ako ne možemo da je sprečimo. Moramo biti spremni da pravovremeno reagujemo. Kad to kažemo mislimo pre svega na sistem rane najave incidenata, ali i na sistem brze reakcije na vanredne situacije ili ekološkog akcidenta.

Mi se ne možemo sasvim osloniti na ugalj, koji nam je najznačajniji i najviše korišćen energent, a ni na gas, jer zavisimo od uvoza i geopolitičke situacije. Sagorevanje fosilnih goriva ima brojne posledice, najznačajnije negativne su na zdravlje ljudi, a zatim je tu socijalni uticaj, povećanje medicinskog budžeta, broj dana na bolovanju, neprospavane noći roditelja nad bolesnom decom…

Želimo da ukažemo na nekoliko bitnih činjenica, do kojih smo došli u konsultacijama sa stručnjacima i koje će Zeleni Srbije predložiti kao racionalno rešenje za budućnost. Pre svega, treba da pokrenemo zamenu energenata, što predstavlja relativno brz obrt kapitala i višestruku društvenu korist. Ekonomske analize jasno pokazuju da početna investicija od milijardu evra u obnovljive izvore energije pokreće zelene poslove vredne 3 milijarde evra. Nama je svaki krov mala energana, koja čeka da se priključi na mrežu. Inovativna rešenja drastično pojeftinjuju proizvodnju energije solarnim panelima i način skladištenja. Ove ekoinovacije su, naglašavamo, plod pameti domaćih stručnjaka, a to je posebno važno za malu i siromašnu zemlju poput naše i, nažalost, pamet je još jedan resurs koji nedovoljno koristimo.

Zeleni znaju da napreduju i druge tehnologije, toplotne pumpe, koje su postale efikasnije i jeftinije nego ranije. Imamo rešenje kako pokrenuti sistem korišćenja toplotnih pumpi i za grejanje i za hladjenje. Dovoljno je da razlika od samo 6-8 stepeni, i zimi i leti, cirkuliše kroz postojeće sisteme, i već smo na energetskom i ekološkom dobitku. Primena toplotnih pumi je jednostavna i postoje brojne mogućnosti, ne zaboravljajući ovde i geotermalnu energiju.

Isto tako možemo da govorimo i o bio-masi, energiji vetra, korišćenju otpada kao energenta i tzv. “otpadne” energije koja se kao višak javlja u brojnim tehnološkim procesima. Treba da govorimo i o hidropotencijalu, koji je poslednjih godina opasno ugrožen, najviše zbog ekstremno nestručnog i zlonamernog korišćenja reka, izgradnjom mini hidroelektrana, često bez poštovanja bilo kakvih stručnih mera i zakonodavnih uslova.

Ne smemo da zaboravimo na dekarbonizaciju, koja je naša obaveza, ne samo iz Zelene agende, već i iz života. Mi se zalažemo za uspostavljanje nacionalnog sistema za trgovinu emisijama gasova. Na taj način bi sredstava ostala u nacionalnom fondu, odnosno bila na raspolaganju privredi. Iz takvog fonda mogli da finansiramo brojne aktivnosti. Zeleni Srbije naglašavaju masovno pošumljavanje, koje nam donosi uštedu ogromnih količina CO₂ i najbolju borbu protiv erozije, degradacije zemljišta, poplava i bujičnih naleta.

3. Na koji načim bi smanjili negativan uticaj rudarenja na životnu sredinu?  Šta mislite o moratorijumu na geološka istraživanja i iskopavanje litijuma i bakra?

Više puta do sada smo naglašavali da su upravo naši eksperti i Zeleni Srbije inicirali moratorijum na eksploataciju ruda litijuma i bora u Gornjem Jadru. Kao i u slučaju mini-hidro elektrana, našli smo se pred svršenim činom. Kod nas je posredi sukob zastarelog koncepta neoliberalne i neokolonijalne ekonomije sa potrebama ljudi i zelenog razvoja, ali i nacionalnog suvereniteta jedne male države.

Iako se pompezno najavljuju tehnologije eksploatacije prerade koje nazivaju “zelenim” i održivim, mi ih još nismo videli, čak ni u najrazvijenijim zemljama, sa daleko strožim zakonima. Suštinsko pitanje je, može li se uopšte eksploatacija neobnovljivog reusrsa smatrati održivom? Mislimo da je prilično cinično reći tako nešto. S druge strane, pre donošenja bilo kakve odluke, mi moramo da sagledamo sve potencijale našeg životnog prostora, da sagledamo njegovu ekološku vrednost, izračunamo vrednost prirodnog (ekološkog) kapitala Srbije i pitamo narod koji tamo živi šta misli o tome.

Geologija je fundamentalna nauka i ne smemo posmatrati naučnike i stručnjake kao narodne neprijatelje. Normalno je da jedna zemlja zna kakvim prirodnim bogatstvom raspolaže. Ne znam šta se dogodilo sa obimnim bazama podataka koje su postojale u stručnim institucijama. Moramo da razlikujemo istraživanja od eksploatacije, ali i pri istraživanjima je nedopustivo da uđete na nečiji posed i bušite, radite bez prethodnih dozvola i ekološke dokumentacije. 

Zamislite da neko tako uđe na privatni posed u Americi, Kanada, Australiji? Srbija nije, niti može biti bilo čija kolonija, pa ni Rio Tinta, Ziđina ili neke kompanije. Srbija je zemlja njenih građana, to je definisano Ustavom i samo oni mogu da odluče o njenoj budućnosti. A struka i politika su tu da objasne, pojasne i razjasne.

Tek kad stvorimo kompletnu sliku, kada mi u našoj kući znamo šta hoćemo, dogovorimo se sa domaćinima, možemo da pozovemo nekoga da da svoju ponudu i izaberemo najpovoljnijeg da radi. Uz obavezu da ga svakodnevno kontrolišemo, nadziremo i proveravamo, jer nijedna kompanija ne dolazi ovde, niti bilo gde u svetu, da usreći nas, nego da ostvari što veći profit. Nama su, pre svega, potrebne dugoročne razvojne strategije da bismo pronašli najbolja, najcelishodnija i za ljude najprihvatljivija i zdravstveno najbezbednija rešenja u svakoj grani privrede.

Ukoliko, posle svega, a naročito posle studija uticaja na životnu sredinu, procenimo da nam je eksploatacija rude isplativa, da neće previše naškoditi životnoj sredini i može da se rekultiviše nakon rudarenja, pa opet i tada moramo da budemo maksimalno svoji – od usaglašavanja rudne rente sa zemljama u kojima je ona najviša, do maksimalne kontrole procesa iskopavanja, rada rudnika, prerade rude, odlaganja otkrivke i jalovine. Niko nas ne može voleti i ceniti više od nas samih.