Izbori 2022: Eko program koalicije Moramo

Izbori 2022: Eko program koalicije Moramo

Portal Ekologika.rs predstavlja stavove i programe koalicija koje izlaze na predstojeće parlamentarne izbore u Srbiji, kroz odgovore na istovetna ključna pitanja vezana za zaštitu životne sredine, borbu sa klimatskim promenama i rudarenje.

Ispred koalicije Moramo – Akcija – Ekološki ustanak – Ćuta – Ne davimo Beograd – Nebojša Zelenović, na pitanja našeg portala odgovara Predrag Momčilović, član grupe za zaštitu životne sredine Pokreta Ne davimo Beograd. 

1. Koje su ključne tačke programa vaše koalicije koje se odnose na zaštitu životne sredine? Koje konkretne mere biste primenili radi poboljšanje kvaliteta vazduha, vode i zemlje u Srbiji? 

Ne davimo Beograd i koalicija Moramo pripremili su plan od šest koraka kako bi se unapredio kvalitet vazduha kako u Beogradu tako i u drugim gradovima širom Srbije koji su prekomerno zagađeni. Kako bi građani ponovo disali čist vazduh moramo odmah krenuti u smanjivanje udela fosilnih goriva u proizvodnji električne energije, što je dugoročna mera, ali moramo da krenemo da je sprovodimo. Zato ćemo umesto novih termoelektrana graditi solarne i vetroparkove. 

Moramo smanjiti broj individualnih ložišta tako što ćemo ulagati u toplifikaciju i povezivanje na sistem daljinskog grejanja, uz subvencionisanje zamene starih i neefikasnih ložišta efikasnijim. 

Uz to planiramo da smanjimo potrošnju energije, što ćemo učiniti velikim projektom podizanja energetske efikasnosti objekata. Oko 40% odsto energije u domaćinstvima se gubi zbog dotrajale stolarije, loše fasadne i krovne izolacije, kao i neefikasnih sistema grejanja. 

Osim toga moramo ulagati u javni prevoz kako bismo smanjili broj automobila na ulicama, kao i uvesti strogu kontrolu industrijskih postrojenja. 

Uz sve ove mere potrebno je obezbediti pravovremenu informisanost građana o zagađenju, a posebno u danima sa ekstremnim vrednostima kada je važno ljudima dati instrukcije šta da rade i kako da se zaštite. Zato što vlasti ćute, mi smo već počeli da šaljemo školama i vrtićima pisma u danima velikog zagađenja.

Trenutno se u Srbiji manje od 10% otpadnih voda prerađuje, naš plan je da uvećamo procenat otpadnih voda koje se prerađuju što bi povoljno uticalo na kvalitet vode u rekama i podzemnih voda. Ali za razliku od trenutne vlasti koja želi da uz pomoć netransparentnih kreditnih zajmova napravi preplaćeni centralizovani sistem prerade voda sa zastarelom tehnologijom, naš plan je da napravimo decentralizovan sistem koji će se zasnivati na najnovijim tehnologijama i imaće daleko manji uticaj na životnu sredinu, uz to će dugoročno uštedeti novac svih građana.

Moramo da zaustavimo pretvaranje plodnog poljoprivrednog zemljišta u rudarske kopove, kao i u neplansko građevinsko zemljište, čime se gubi vredan resurs a profit odlazi u džepove pojedinaca. Umesto toga planiramo da podstičemo lokalnu i ekološku poljoprivredu koja bi uticala na to da se kvalitet zemljišta popravi različitim agroekološkim i agrotehničkim merama.

2. Kakva je vaša strategija u borbi protiv klimatskih promena? Šta mislite o napuštanju uglja kao energenta i šta je po vama prihvatljiva alternativa?

Srbija i Beograd se sve češće susreću sa efektima klimatskih promena, od sve dužih i sušnijih perioda tokom leta, manje snežnih dana tokom zime do velikih količina padavina, koje u međuperiodu izazivaju poplave. Ove promene klime utiču kako na ljude tako i na biljni i životinjski svet u gradu.

Smatramo da je potrebno sprovesti mere koje će uticati kako na ublažavanje klimatskih promena tako i na adaptaciju na postojeće. Pre svega adaptacija na klimatske prmene mora biti sastavni deo svih novih strategija i drugih planskih dokumenata jer samo uključivanjem ovog aspekta u urbanističko, saobraćajno, poljoprivredni, energetsko planiranje možemo biti sigurni da će ti dokumenti biti u skladu sa promenam koje se već dešavaju a čiji će efekti u budućnosti biti još vidljiviji.

Spremili smo niz mera adaptacije kako bi napravili okruženje u kome su naši gradovi otporni na klimatske promene. Uz to planiramo da podržimo građana u energetskoj tranziciji i demokratizaciji energetskog sektora kroz olakšvanje postavljanja solara na krovove, postajanja prozjumerima i udruživanja u energetske zadruge i zajednice. Osim solara fokus bi stavili i na energiju dobijenu iz vetra ali i efikasnije korišćenje energije biomase kao i korišnje i unapređenje već postojećih velikih hidroelektrana. 

Sama energetska tranzicija ostvariće svoj puni efekat tek uz kombinaciju sa merama energetske efikasnosti kojima može da se uštedi do 40% energije u individualnim objektima, uz povećanje komfora stanovanja, a najčistija i najjeftinija je ona energija koja se uopšte ne potroši.

3. Na koji načim bi smanjili negativan uticaj rudarenja na životnu sredinu? Šta mislite o moratorijumu na geološka istraživanja i iskopavanje litijuma i bakra?

Rudarenje je jedna od privrednih aktivnosti koje najviše doprinose degradaciji životne

sredine i čest je uzrok zagađenja plodnog zemljišta, vazduha, tekuće i podzemne vode.

Pre bilo kakvog razmatranja otvaranja novih rudnika i eksploatacije potrebno je obaviti konsutacije sa lokalnim stanovništvom ali i ekspertima iz različitih oblasti, podrazumeva se

da se svi propisi moraju poštovati a zakonski se trebaju i dodatno regulisati. Uz to moraju se uvek koristiti najbolje dostupne tehnologije a ne zastarele tehnologije koje zarad dobijanja određenih ruda životnu sredinu zagađuju sumpornom kiselinom, cijanidom ili teškim metalima.

Građani svih krajeva Srbije su na ulicama krajem prošle godine i početkom ove jasno rekli ne potencijalnoj eksploataciji rude litijuma i bora i mi smatramo da se volja građana mora poštovati. 


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap