„Izgradnja postrojenja za odsumporavanje u Termoelektrani Nikola Tesla A je jedan od najvažnijih ekoloških projekata u našoj zemlji čime će se obezbediti čistiji vazduh
za građane Obrenovca i okoline kao i smanjenje emisije sumpor dioksida za oko 10 puta. Očekujemo da ćemo do aprila ove godine pustiti u probni rad ovo postrojenje
koje će doprineti zdravijoj životnoj sredini, produžetku radnog veka elektrane i usaglašavanju sa graničnim vrednostima Evropske unije “, rekla je ministarka.

Đedović Handanović je ukazala da se sistem za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A gradi na četiri bloka, A3-A6, kao i postrojenje za pripremu krečnjaka i proizvodnju
gipsa, kao nusproizvoda koji se može koristiti u građevinskoj industriji.

„Zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji, postrojenje za odsumporavanje ne omogućava samo smanjenje uticaja štetnih gasova na životnu sredinu i zdravlje ljudi, već i mogućnost da se od otpada proizvodi gips kao nusproizvod i koristi u građevinskoj industriji. Time pokazujemo da EPS može da ima značajnu ulogu u cirkularnoj ekonomiji u našoj zemlji. Ove nedelje su, prilikom testiranja postrojenja, iz otpada u TENT A proizvedene prve količine gipsa i transportovane do silosa, gde smo bili svedoci toga da blokovi A5 i A6 nisu ispuštali uobičajeni tamni dim, što su prvi pokazatelji značaja ovog postrojenja. Narednih sedmica će se nastaviti završni radovi i probna testiranja na blokovima A3 i A4 kako bismo uskoro imali funkcionalno i kompletno završeno postrojenje“, rekla je ona.

Bez magičnog rešenja

Iako je nivo emisija sumpor-dioksida iz srpskih termoelektrana godinama znatno iznad dozvoljenih nivoa godinama unazad, prva upotrebna dozvola za postrojenje za odsumporavanje izdata tek pre godinu dana. Primera radi u ostatku Evrope se sa izgradnjom ovih postrojenja krenulo još devedestih godina, a novije termoelektrane građene su zajedno sa postrojenjima za odsumporavanje.

Međutim, postrojenja za odsumporavanje nisu magično rešenje koje će smanjiti veliki problem zagađenja u Srbiji. Iako uklanjaju SO2, u čijim emisijama je Srbija bila među evropskim rekorderima, RERI navodi da se procenjuje da izgradnja bloka od 200MW košta između 70 i 90 miliona evra, u upozoravaju da rad ovih postrojenja dodatno povećava troškove rada termoelektrane, a uz rad ovih postrojenja se sagorevanjem iste količine uglja dobija se manje električne energije.

„Osim izgradnje postrojenja za odsumporavanje u TENT A, u toku je izgradnja postrojenja za odsumporavanje u TENT B. Fizička realizacija projekta premašila je 60 odsto, a završetkom postojenja emisije sumpor-dioksida će se smanjiti za oko 20 puta. Takođe, blokovi B1 i B2 u Кostolcu već su dobili postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova. Energetska tranzicija podrazumeva da pored uvođenja novih kapaciteta iz OIE ispoštujemo najviše ekološke standarde u našim termokapacitetima koji će i dalje biti važan stub u energetskom miksu“, rekla je Đedović Handanović.

Srbija u jeku borbe protiv klimatske krize mora da preusmeri svoje resurse ka održivim izvorima energije, umesto da krpi rupe u previše šupljem energetskom sistemu.

POVEZANI ČLANCI

Srbija kao ekološka crna tačka Evrope, šta je potrebno za usaglašavanje sa EU? Šta Srbija i Evropa mogu da nauče od Portugala? Zašto je vreme sve ekstremnije: Vodič kroz klimatske promene Ekologika podcast EP1: Bacamo 83kg hrane po glavi stanovnika