Klimatske promene: Vrelo evropsko leto oborilo sve rekorde

Klimatske promene: Vrelo evropsko leto oborilo sve rekorde
Foto: Jonas Weckschmied on Unsplash

Ovo leto je bilo najtoplije zabeleženo u Evropi, pokazuju podaci satelitskog monitoringa EU.

Serija ekstremnih toplotnih talasa i dugotrajna suša u junu, julu i avgustu su srušili prethodni rekord, a služba za klimatske promene Kopernikus saopštila je da podaci pokazuju da je avgust u Evropi bio najtopliji u istoriji sa „znatnom razlikom“.

Globalno, istraživači kažu da je avgust bio treći najtopliji do sada zabeležen. Neće biti iznenađenje za bilo koga ko je ovog leta iskusio intenzivne vrućine širom kontinenta da je temperaturni rekord širom Evrope oboren sa velikom razlikom.

Prema podacima Kopernika, ove godine je zabeležen novi rekord kako za leto u celini tako i za mesec avgust.

Leto je bilo 0,4C toplije od prethodnog rekorda, postavljenog prošle godine. Avgust je bio za neverovatnih 0,8 stepeni topliji nego u istom mesecu 2018.

„Intenzivna serija toplotnih talasa širom Evrope u kombinaciji sa neobično sušnim uslovima dovela je do ekstremnog leta sa rekordima u pogledu temperature, suše i požara u mnogim delovima Evrope, utičući na društvo i prirodu na različite načine“, rekla je Freja Vamborg. , viši naučnik u Službi za klimatske promene Koperniku.

„Podaci pokazuju da nismo imali samo rekordne avgustovske temperature za Evropu, već i za leto, pri čemu je prethodni letnji rekord bio star samo godinu dana“.

U Velikoj Britaniji, temperature su dostigle novi maksimum od 40,3C, koji je zabeležen u Koningsbiju u Linkolnširu 19. jula. Bio je to značajan skok u odnosu na prethodni rekord od 38,7C postavljen 2019.

Ovi ekstremi su takođe primećeni u mnogim drugim zemljama gde su 64 različite oblasti Francuske zabeležile rekordno visoke temperature, dok su temperature u Portugalu dostigle 47C u julu.

Evropa je takođe doživela najgore uslove suše u poslednjih 500 godina.

Širom sveta su visoke temperature u avgustu opstale u velikoj meri, a uslovi suše takođe utiču na Kinu. Ali to nije bila ujednačena slika – mnoga područja imala su značajne pljuskove koji su rezultirali poplavama.

Kao što smo nedavno videli u Pakistanu, uslovi vlažniji od prosečnih izazvali su ogromne poplave, što je dovelo do gubitka života i imovine.

Satelitski podaci takođe pokazuju da je bilo vlažnije od proseka u većem delu Skandinavije i u delovima južne i jugoistočne Evrope, gde je oluja „dereho“ donela ekstremne vetrove i kišu.

Naučnici za klimu kažu da se i ekstremna vrućina i vlažni uslovi mogu očekivati u klimi koja se zagrijava, gdje su emisije zagrijavajućih gasova iz ljudskih aktivnosti trenutno podigle temperature za preko 1,1C.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap