Ovo su bile najtoplije evropske zemlje u 2022.

Ovo su bile najtoplije evropske zemlje u 2022.
Ilustracija: Ekologika / Izvor: Copernicus Climate Change Service/ECMVF

Podaci Kopernikusa, službe EU za praćenje klime, kažu da je 2022. bila peta najtoplija godina na svetu.

Evropa je doživela svoje najtoplije leto, sa temperaturama koje su porasle za više od dvostruko više od globalnog proseka u poslednje tri decenije, brže nego na bilo kom drugom kontinentu.

Poslednjih osam godina sada su i najtoplijih osam do sada zabeleženih.

Temperaturni rekordi u mnogim zapadnoevropskim zemljama su oboreni sa letnjim toplotnim talasima i intenzivnim sušama koje su pogodile mnoge delove.

Čak i inače hladniji mesec oktobar u Evropi bio je za nekih 2 stepena celzijusa iznad proseka prošle godine.

„Sada već doživljavamo klimatske promene“, rekla je Samanta Berdžes, zamenica direktora Službe za klimatske promene Kopernikus. „Toplotni talasi koje smo videli u Evropi tokom leta, ali i proleća, a takođe i jeseni… mnogi ljudi će se setiti toplotnog talasa koji smo imali i tokom novogodišnjeg perioda. Dakle, vidimo toplotne talase, ne samo leti, ali u ostalim godišnjim dobima.”

Tokom proteklih 30 godina, temperature u evropskim zemljama porasle su za više od dva puta više od globalnog proseka.

Prema servisu Kopernikus, Evropa ima najveću stopu porasta temperature od bilo kog kontinenta na svetu.

To je zbog brojnih faktora, kažu istraživači. Kopnena područja se zagrevaju brže od mora, pa ovo pomaže da Evropa bude toplija. Drugi faktor je blizina Arktika, koji se zagreva oko četiri puta više od globalnog proseka.

Deo razloga je taj što led više reflektuje i manje upija sunčevu svetlost. Kada se led topi, on otkriva tamnije delove kopna ili mora, što dovodi do povećane apsorpcije sunčeve svetlosti, a time i zagrevanja.

Osim u Evropi, zabeleženi su značajni rekordni toplotni događaji na Bliskom istoku, u centralnoj Aziji i Kini sa uslovima toplotnog talasa u Pakistanu i delovima Indije.

Dva polarna regiona ponovo su zabeležila rekordno visoku toplotu, a temperature su na nekim mestima porasle za više od 2C iznad proseka 1991-2020.

U severozapadnom Sibiru temperature su dostigle 3C iznad proseka.

Na Vostoku na Antarktiku, živa je dostigla -17,7 stepeni Celzijusa, što je najtoplije u 65-godišnjoj istoriji meteorološke stanice.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap