Od požara koji uništavaju domove do razarajućih vremenskih prilika koje opterećuju javne finansije, izveštaj kaže da je potrebno više akcija kako bi se adresirala polovina od 36 značajnih klimatskih rizika s potencijalno ozbiljnim posledicama koje identifikuje za Evropu.

Pet rizika zahteva hitne akcije, navodi se u izveštaju.

„Naša nova analiza pokazuje da Evropa suočava s hitnim klimatskim rizicima koji rastu brže nego što je naša društvena spremnost“, rekla je Leena Ylä-Mononen, izvršna direktorka EEA, za Gardijan.

Izveštaj posmatra koliko su ozbiljne klimatske pretnje i koliko je Evropa spremna da se s njima suoči. Navodi se da su najurgentniji rizici – koji postaju sve ozbiljniji kako zagađenje fosilnih goriva zagreva planetu – toplotni stres, iznenadne poplave, zdravlje obalnih i morskih ekosistema, i potreba za solidarnim fondovima za oporavak od katastrofa.

Kada su istraživači ponovo procenili šest rizika za južnu Evropu, koju su opisali kao „žarišnu“ regiju, otkrili su da su takođe potrebne hitne akcije da bi se zaštitili usevi i ljudi, zgrade i priroda od požara.

Postoji sve više dokaza o adaptaciji, ali „to svakako nije dovoljno“, rekao je Robert Biesbroek, autor izveštaja sa Univerziteta u Vageningenu, koji je takođe bio ko-autor poglavlja o Evropi u poslednjem izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) o adaptaciji.

„Ne ide dovoljno brzo i ne dostiže one kojima je najpotrebnije“, rekao je. „To je prilično zastrašujuće u tom smislu.“

Izveštaj takođe upozorava na „kaskadne i akumulirane“ rizike, koje, kako kaže, trenutni stres testovi u finansijskom sektoru verovatno potcenjuju. Vruće vreme će isušiti južnu Evropu, na primer, uništavajući useve i smanjujući zalihe vode, ali će takođe očvrsnuti tlo, čineći iznenadne poplave verovatnijim, i isušiti vegetaciju, što znači da će požari moći brže da se šire.

Vlade koje pokušavaju da odgovore na nekoliko kriza biće više opterećene resursima, kao i zajednice koje se ne pripremaju.

„Rizici jednostavno prevazilaze razvoj politika“, rekao je Blaž Kurnik, šef grupe za uticaje i adaptaciju u EEA.

Evropa se zagreva više od bilo kojeg drugog kontinenta od industrijske revolucije. Zapravo, zagrejala se oko dva puta brže od globalnog proseka jer je ugljen-dioksid zapušio atmosferu i zarobio sunčevu svetlost.

Istraživači su posmatrali dva moguća scenarija niske i visoke zagrejanosti tokom veka. Nisu razmatrali potencijalne prelomne tačke u klimatskom sistemu, tvrdeći da bi se efekti takvih dramatičnih promena odvijali tokom dužih vremenskih perioda i stoga ne bi promenili hitnost akcije u kratkom roku.

Daniela Šmit sa Univerziteta u Bristolu, koja je bila članica savetodavnog odbora izveštaja ali nije učestvovala u njegovom pisanju, rekla je da je geografska detaljnost koju izveštaj nudi važna, ali je upitala da li je potreban još jedan izveštaj o rizicima.

Rekla je: „Da li će to povećati akciju, da li će ljude više pripremiti, da imaju više informacija o tome kako ti ključni rizici izgledaju?“

Šmit, koja je takođe bila ko-autorka poglavlja o Evropi za IPCC izveštaj o adaptaciji, rekla je da ljudi treba da razumeju da vlade, gradovi i pojedinci imaju sposobnost da smanje rizike – i da će akcije u tom smislu dovesti do koristi poput čistijeg vazduha i boljeg stanovanja. „Kako možemo olakšati ljudima da znaju da imaju moć da nešto urade?“, rekla je.

Evropska komisija je rekla da će predstaviti komunikaciju o upravljanju klimatskim rizicima ranije ovog meseca.

Izveštaj EEA kaže da su nekoliko klimatskih rizika već dostigli kritične nivoe. Ako se sada ne preduzmu odlučujuće akcije, kaže se, većina klimatskih rizika mogla bi dostići kritične ili katastrofalne nivoe do kraja ovog veka.

„Ovo bi trebalo da bude konačni alarm“, rekla je Ylä-Mononen.