Ovo selo stoji na putu oživljavanja uglja u Nemačkoj

Ovo selo stoji na putu oživljavanja uglja u Nemačkoj
Foto: @LuetziBleibt / Twitter

Dok se Nemačka vraća najprljavijem fosilnom gorivu kako bi se suprotstavila globalnoj energetskoj krizi izazvanoj invazijom Rusije na Ukrajinu, pusto naselje sivih kuća od cigala i blatnjavih polja našlo se u središtu šire debate o budućnosti energetske bezbednosti kontinenta

Nekoliko kuća je sve što je ostalo od Luetzeratha, zaseoka u nemačkoj oblasti Severna Rajna-Vestfalija, gde rudarstvo ima duboke korene i još uvek pruža hiljade radnih mesta. Njegovi prvobitni stanovnici su odavno preseljeni, ali se čak 300 aktivista uselilo pre oko dve godine kako bi blokirali decenijama star plan za proširenje rudarskih operacija u toj oblasti.

Otpor klimatskih demonstranata prošle godine je zaustavio plan rušenja pet obližnjih sela, ali opadajuće zalihe prirodnog gasa iz Rusije zapečatile su sudbinu Luetzeratha, koji vuče korene iz 12. veka.

Celo naselje i susedno zemljište sada su u vlasništvu nemačkog energetskog giganta RVE AG, koji ima odobrenje vlade da vadi više lignita – oblik mrkog uglja niskog kvaliteta koji pri sagorevanju oslobađa više ugljen-dioksida koji zagreva planetu nego bilo koji drugi.

Nemački zvaničnici su rekli da je oživljavanje sagorevanja uglja hitna mera – neophodna da bi se sprečile nestašice električne energije i dalje povećanje cena – dok vlada ubrzava dugoročne investicije u energiju vetra i sunca i obezbeđuje zamenu za snabdevanje gasom sa Bliskog istoka.

Ali slike policije koja koristi vodene topove i fizičku silu protiv demonstranata dok džinovski bageri upadaju u pejzaž predstavljaju udarac za pokušaje Nemačke da se prikaže kao klimatski lider. Aktivisti za zaštitu životne sredine kažu da će povratak na ugalj usporiti napore Nemačke da dostigne neto nultu emisiju ugljenika do 2045. i ispuni svoje obaveze prema Pariskom sporazumu, koji nastoji da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.

Još jedna godina rekordne vrućine, šumskih požara i suše širom Evrope, pogoršanih klimatskim promenama, naglasila je hitnost iako energetska kriza tera vlade da se bore da obezbede zalihe fosilnih goriva.

„Za nas je stvar da pokažemo da kršenje Pariskog sporazuma ima cenu“, rekla je Luisa Nojbauer, aktivistkinja Fridais for Future, pokreta za klimu predvođenog mladima koji je 2018. osnovala Šveđanka Greta Turnberg, koja joj je pružila podrška naporima da se blokira oživljavanje uglja u Nemačkoj, prenosi Blumberg.

Širom sveta, ugalj koji veoma zagađuje – i relativno je jeftin – se vraća jer vlade nastoje da spreče rastuće troškove energije od prevrtanja privrede i destabilizacije vlada koje se već bore sa visokom inflacijom. Kriza je posebno akutna u Evropi, koja je morala da se odvikne od ruskih snabdevanja energentima od invazije na Ukrajinu pre skoro godinu dana.

Nemačka, najveća privreda na kontinentu, oslanjala se na Rusiju za više od 50% svojih zaliha gasa pre rata i suočava se sa hitnijom krizom od svojih suseda. Blaga vremenska prognoza, brzo uvođenje terminala za tečni prirodni gas i snabdevanje iz Norveške su išli u korist države, ali vlada još uvek treba da pronađe rešenje otporno na metke za sledeću zimu i dalje.

Već su ponovo otvorene elektrane na ugalj, uprkos planovima za njihovo postepeno ukidanje do 2038. Ali dok druge zemlje vraćaju ograničene kapacitete, Nemačka obnavlja dovoljno uglja za napajanje oko 5 miliona domova, prema procenama Bloomberga. „Samo u Nemačkoj, sa 10 gigavata, preokret je u značajnom obimu“, navodi Međunarodna agencija za energiju sa sedištem u Parizu.

Nemačka sada proizvodi više od trećine svoje električne energije iz uglja, navodi Destatis, savezni zavod za statistiku. U decembru je sagorevao ugalj za struju najbržim tempom u najmanje šest godina, pokazuju podaci koje je prikupio Blumberg.

I dok su cene gasa nedavno pale, i dalje je jeftinije sagorevati prljavije fosilno gorivo za proizvodnju električne energije.

„Mislim da je bilo veoma mudro koristiti više lignita tokom ove i sledeće zime da bismo se suočili sa ovom zaista naglom nestašicom gasa“, rekla je za Blumberg Ingrid Nestle, poslanica Zelene stranke, koja je deo vladajuće koalicije. „Kratkoročno, potrebno nam je nešto da održimo naše sisteme stabilnim. I ovo je lignit, ali to ne znači da se pogoršavamo u pogledu klimatskih ciljeva.”

Zastoj oko proširenja rudnika decenijama je pratio Nemačku Zelenu stranku i rizikuje da se pretvori u politički eksplozivno pitanje, kao što to čine slike policije koja nasilno uklanja demonstrante


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap