Neki od najhladnijih delova grenlandskog ledenog pokrivača dostigli su najtoplije nivoe u milenijumu – a količina topljenja takođe je oborila rekord u poslednjih hiljadu godina.
Nalazi nove studije naglašavaju sumorni trend za drugi najveći ledeni pokrivač na svetu. Temperature stalno rastu, led se postepeno smanjuje, a zaleđena mesta u svetu su ranjiva na stabilan rast klimatskih promena.
Studija, objavljena u sredu u časopisu Nature, rekonstruiše 1.000 godina klimatske istorije Grenlanda koristeći ogromna ledena jezgra pažljivo izbušena iz ledenog pokrivača.
Grenland sadrži najstariji led na svetu, zamrznut stotinama ili hiljadama godina. Led sadrži zarobljene vazdušne mehuriće i druge hemijske oznake koje daju naznake o tome kakva je klima bila kada se voda smrzla. Naučnici mogu da uporede stariji led sa slojevima novijeg leda kako bi utvrdili kako se klima u regionu promenila tokom vremena.
Za ovu studiju, istraživači su bušili u severnom centralnom Grenlandu – jednom od najhladnijih i najviših regiona ledenog pokrivača. Ledena jezgra sadrže informacije koje se protežu sve do 2011. i 2012. godine kada su izvađene iz ledenog pokrivača.
Oni sugerišu da su temperature između 2001. i 2011. bile za oko 1,5 stepeni Celzijusa više od proseka 20. veka. I bile su „izuzetne“ za ceo period posmatranja od 1.000 godina.
Prema Pariskom sporazumu o klimi, nacije nastoje da zadrže globalno zagrevanje znatno ispod 2 C i ispod 1,5 C ako je ikako moguće. Ovo su globalni ciljevi, koji se odnose na prosečne temperature širom sveta – neka mesta će se zagrejati brže, a druga sporije.
Nova studija pokazuje da je jedan od najhladnijih i najledenijih regiona na svetu već dostigao taj prag. A do trenutka kada globalni prosek dostigne 1,5 C – što bi moglo biti u roku od jedne decenije ili više – temperature Grenlanda će verovatno porasti još više.
Poznato je da ovaj region Grenlanda ima visok nivo prirodne varijabilnosti, što znači da su temperature fluktuirale gore-dole tokom godina. Ali nova studija sada pronalazi nedvosmislen signal zagrevanja izazvanog ljudima u jednom od najhladnijih uglova ledenog pokrivača, koji se u potpunosti izdvaja od prirodnih varijacija prošlih vekova.
„Iako je to bilo mračno očekivano u svetlu globalnog zagrevanja, bili smo iznenađeni koliko je ta razlika zaista bila očigledna“, rekla je Marija Horhold, glaciolškinja sa Instituta Alfred Vegener, Helmholc centra za polarna i morska istraživanja, i glavna autor studije.
Studija takođe otkriva da se količina tečne vode proizvedene topljenjem leda povećala u severnom centralnom Grenlandu uporedo sa porastom temperatura. Nalazi otopljene vode su malo manje sigurni od nalaza temperature, ali istraživači kažu da su stope topljenja verovatno takođe „bez presedana“ u poslednjih hiljadu godina.
To nije iznenađenje za naučnike. Istraživači su primetili povećanje područja pogođenih događajima topljenja širom Grenlanda poslednjih godina, uključujući neke od najviših i najhladnijih regiona ledenog pokrivača.
U avgustu 2021. godine, istraživači su bili zapanjeni kada su prvi put zabeležili kišu na istraživačkoj stanici na Grenlandu, najvišoj tački na ledenom pokrivaču. Tamo je toliko hladno da obično vidi samo sneg. Kiša je pala usred rekordnog topljenja za koji istraživači kažu da je to bio najveći takav događaj koji je pogodio ledeni pokrivač tako kasno u godini.
Grenland je video niz drugih rekordnih događaja topljenja poslednjih godina, od kojih su neki izazvali topljenje — iako ne i kišu — na Samit stanici. To uključuje velike incidente topljenja 2019. i 2012. godine.
Češći i intenzivniji događaji topljenja su ozbiljan razlog za zabrinutost na Grenlandu. Oni mogu povećati količinu otopljene vode koja teče sa ledenog pokrivača u okean, podižući globalni nivo mora.
Nova otkrića su u skladu sa dugoročnim trendovima širom ledenog pokrivača Grenlanda.
Nalazi, pišu istraživači, „pokazuju da se globalno zagrevanje sada može otkriti i u jednom od najudaljenijih regiona na svetu“.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *