Ljudi sve manje zabrinuti zbog klimatskih promena iako pretnja raste

Ljudi sve manje zabrinuti zbog klimatskih promena iako pretnja raste
Foto: Markus Spiske, Unsplash

Zabrinutost zbog klimatskih promena smanjila se širom sveta prošle godine, a manje od polovine ispitanih u novoj anketi veruje da one predstavljaju „veoma ozbiljnu pretnju“ njihovim zemljama u narednih 20 godina.

Samo 20 odsto ljudi u Kini, najvećem zagađivaču na svetu, reklo je da veruje da klimatske promene predstavljaju veoma ozbiljnu pretnju, što je za 3 procenta manje u odnosu na poslednje istraživanje Galupove svetske ankete o riziku iz 2019.

Globalno gledano, cifra je pala za 1,5 procentnih poena na 48,7% u 2021. Istraživanje je zasnovano na više od 125.000 intervjua u 121 zemlji.

Prema autorima ankete, pandemija Covid-19 i zabrinutost za hitnija pitanja kao što su zdravlje i život mogu delimično da objasne pad.

Regioni koji se suočavaju sa najvećim ekološkim pretnjama su u proseku najmanje zabrinuti zbog klimatskih promena, sa samo 27,4% onih na Bliskom istoku i severnoj Africi i 39,1% onih u južnoj Aziji zabrinuto zbog rizika.

Ali uprkos sve manjoj zabrinutosti, ekološki račun klimatskih promena raste na globalnom nivou.

Studija Instituta za ekonomiju i mir u 228 zemalja i teritorija pokazala je da je 750 miliona ljudi širom sveta sada pogođeno neuhranjenošću i da će klimatske promene, rastuća inflacija i ruski rat u Ukrajini pogoršati nesigurnost hrane u budućnosti.

Studija je takođe pokazala da se više od 1,4 milijarde ljudi u 83 zemlje suočava sa ekstremnim „stresom vode“, kada više od 20% stanovništva koje nema pristup čistoj vodi za piće.

Očekuje se da će nekoliko evropskih zemalja iskusiti kritičnu nestašicu čiste vode do 2040, uključujući Grčku, Italiju, Holandiju i Portugal, navodi se u izveštaju, dok će većina subsaharske Afrike, Bliskog istoka i severne Afrike biti pogođena.

Nalazi dolaze uoči sledeće runde globalnih pregovora o klimi kada se zemlje sastanu u Egiptu u novembru na Cop27.

„Pregovarači na Cop27 treba da razmotre načine na koje klimatske promene pogoršavaju uticaje ekoloških pretnji… i kako ih međunarodna zajednica može ublažiti“, rekao je Stiv Kilelea, osnivač instituta sa sedištem u Sidneju.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap