Led na Arktiku se topi duplo brže nego što smo mislili

Led na Arktiku se topi duplo brže nego što smo mislili
Foto: Eric Welch, Unsplash

Nova studija je pokazala da se led na većem delu Arktika proređuje dvostruko brže nego što se ranije mislilo.

Izračunavanje debljine morskog leda iz satelitskih radara je teško jer količina snežnog pokrivača na površini značajno varira. Do sada su korišćeni podaci o snegu poticali od merenja sovjetskih ekspedicija na ledenim pločama između 1954. i 1991. Ali klimatska kriza drastično je promenila Arktik, što znači da su ovi podaci zastareli.

Istraživanje, koje je objavljeno u naučnom časopisu The Criosphere koristilo je nove računarske modele za izradu detaljnih procena snežnog pokrivača od 2002. do 2018. Modeli su pratili temperaturu, snežne padavine i kretanje lede kako bi procenili nagomilavanje snega. Korišćenje ovih podataka za izračunavanje debljine morskog leda pokazalo je da se on proređuje dvostruko brže nego što je prethodno procenjeno u morima oko centralnog Arktika, koja čine glavninu polarne regije.

Robi Malet sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji je vodio studiju ističe da je debljina morskog leda osetljiv pokazatelj zdravlja Arktika i podseća da da – kada se Arktik zagreje, svet se zagreva navodi Gardijan.

„Deblji led deluje kao izolacioni pokrivač, sprečavajući okean da zagreva atmosferu zimi i štiteći okean od sunčeve svetlosti leti. Takođe je manja verovatnoća da će tanji led preživeti tokom arktičkog leta “.

Takođe se sve više veruje da promene na Arktiku utiču na ekstremne vremenske uslove poput vrućina i poplava na severnoj hemisfere. Naglo proređivanje morskog leda ima posledice i na ljudske aktivnosti na Arktiku.

Novootkrivene vode omogućile su oluji da pogodi obalske zajednice i erodira obalu, rekao je Malet. On dodaje da otvaranje kraće severoistočne brodske rute oko Sibira znači da je potrebno manje goriva za prevoz robe između Kine i Evrope, što dovodi do nižih emisija ugljenika.

U februaru je prvi teretni brod zimi krenuo na kružno putovanje ovom rutom. „Međutim, ovo takođe povećava rizik od izlivanja goriva na Arktiku, čije bi posledice mogle biti strašne“, upozorava Malet.

„Takođe postoji veliko interesovanje za vađenje nafte i gasa iz ruskih mora“, rekao je Mallett. Ali istraživanje je otkrilo mnogo veću godišnju varijabilnost debljine leda nego što se ranije procenjivalo. „Poznavanje debljine leda prilično je kritično za planiranje tih aktivnosti, tako da je povećana varijabilnost generalno loša vest za one koji planiraju da rade na Arktiku“, rekao je.

Podaci iz sovjetske ere teško su dobijeni, rekao je Malet. „Poslali su ove hrabre momke i sedeli su na tim lebdećim stanicama i plutali oko Arktika, ponekad i godinama, mereći dubinu snega.“ Ali Međuvladin panel za klimatske promene identifikovao je nedostatak novijih podataka kao ključnu prazninu u znanju u 2019. godini.

Debljina morskog leda izračunava se iz podataka satelitskih radara koji mere visinu leda iznad površine mora. Sneg na vrhu leda je nevidljiv za radarske signale koji mere led, pa je kritično znati dubinu snega.

„Morski led počeo je da se stvara sve kasnije i kasnije tokom godina, tako da sneg na vrhu ima manje vremena da se nakupi“, rekao je Malet. „Naši proračuni prvi put uzimaju u obzir ovu opadajuću visinu snega.“

„Još uvek učimo o promenama u arktičkom okruženju, a jedna od velikih nepoznanica – ili manje poznatih – je snežni pokrivač“, rekao je Valt Majer iz američkog Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu. „Pristup u studiji je značajan napredak u odnosu na starije metode, a rezultati se poklapaju sa drugim promenama koje vidimo kod arktičkog morskog leda, uključujući raniji početak topljenja, niži letnji pokrivač leda i kasnije zamrzavanje.“

Profesor Džulijen Stroeve, iz UCL-a navodi da još uvek postoji niz neizvesnosti kada je reč o arktičkom ledu, ali da veruje da su novi proračuni veliki korak napred. “Nadamo se da se ovaj rad može koristiti za poboljšanje klimatskih modela koji predviđaju efekte dugoročnih klimatskih promena na Arktiku – regionu koji se zagreva tri puta više od globalne stope i čiji je led od suštinskog značaja za održavanje planete hladnom.”


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap