Gotovo čitava svetska populacija bila je izložena efektima klimatskih promena ovog leta, otkriva novi izveštaj.
Prema recenziranom istraživanju objavljenom kasno u četvrtak, 98 odsto ljudi iskusilo je više temperature od juna do avgusta kao rezultat emisija gasova staklene bašte koje je napravio čovek.
Na severnoj hemisferi, leto 2023. bilo je najtoplije od kada se beleže podaci.
Produženi toplotni talasi u Severnoj Americi i južnoj Evropi izazvali su katastrofalne šumske požare i skokove u stopi smrtnosti. Jul je bio najtopliji mesec ikada zabeležen, dok su prosečne avgustovske temperature takođe bile za 1,5 stepeni Celzijusa više od predindustrijskih nivoa.
Povećanje temperature je dvostruko verovatnije zbog zagađenja CO2
Studija Climate Central, istraživačke grupe sa sedištem u SAD, proučavala je temperature u 180 zemalja i 22 teritorije.
Utvrđeno je da je 98 odsto svetske populacije bilo izloženo višim temperaturama koje su najmanje dvostruko verovatnije zbog zagađenja ugljen-dioksidom.
„Praktično niko na Zemlji nije izbegao uticaj globalnog zagrevanja tokom protekla tri meseca“, rekao je Endrju Peršing, potpredsednik Climate Centrala za nauku.
„U svakoj zemlji koju bismo mogli da analiziramo, uključujući južnu hemisferu, gde je ovo najhladnije doba godine, videli smo temperature koje bi bile teške – a u nekim slučajevima i gotovo nemoguće – bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom“, rekao je on.
Toplotni talasi “ne bi se desili bez klimatskih promena”
Climate Central procenjuje da li su toplotni događaji postali verovatniji kao rezultat klimatskih promena tako što upoređuje posmatrane temperature sa onima koje generišu modeli koji uklanjaju uticaj emisije gasova staklene bašte.
Rečeno je da je čak 6,2 milijarde ljudi iskusilo najmanje jedan dan prosečnih temperatura koje su bile najmanje pet puta verovatnije kao rezultat klimatskih promena, što je maksimalna vrednost u Climate Central-ovom indeksu promene klime.
Toplotni talasi u Severnoj Americi i južnoj Evropi bili bi nemogući bez klimatskih promena, rekla je Friderike Oto, klimatski naučnik sa Instituta za klimatske promene i životnu sredinu Grantham.
„Pogledali smo izolovane toplotne talase“, rekla je ona. “Nisu učinjeni pet puta verovatnijim. Učinjeni su beskonačno verovatnijim jer se ne bi dogodili bez klimatskih promena.”
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *