Analiza razlika između broja smrtnih slučajeva koji su se desili i onih koji se očekuju na osnovu istorijskih trendova otkriva pretnje koje predstavlja globalno zagrevanje izazvano klimatskim promenama, pokazala je analiza grupe naučnika World Weather Attribution.

U Engleskoj i Velsu, u periodu od 1. juna do 7. septembra zabeležen je 3.271 smrtni slučaj viška, prema Zavodu za nacionalnu statistiku – 6,2% više od petogodišnjeg proseka.

Analiza ne procenjuje konkretno smrtne slučajeve izazvane toplotom, ali je broj smrtnih slučajeva bio u proseku veći za dane u toplotnom periodu nego za dane u kojima su temperature bile niže. Smrtni slučajevi od Covid-19 su isključeni.

U Francuskoj je tokom letnjih meseci prijavljeno 10.420 viška smrtnih slučajeva, prema podacima koje je objavila Sante Publique France, vladina zdravstvena agencija.

Jedan od četiri od ovih smrtnih slučajeva, ili 2.816, dogodio se tokom jednog od tri intenzivna toplotna talasa koja su pogodila zemlju. Višak smrtnih slučajeva bio je 20% veći u regionima u kojima su izdata crvena upozorenja na ekstremne temperature.

Zašto je vreme sve ekstremnije: Vodič kroz klimatske promene

U Španiji, državni institut za zdravlje Karlos III procenjuje da je između juna i avgusta bilo 4.655 smrtnih slučajeva izazvanih toplotom.

Institut Robert Koch, nemačka vladina zdravstvena agencija, procenjuje da je 4.500 ljudi umrlo u zemlji tokom letnjih meseci, posebno zbog ekstremnih temperatura.

Dr Friderike Oto, profesorka klimatskih nauka na Grantham institutu za klimatske promene i životnu sredinu, Imperijal koledž u Londonu, rekla je: „Toplotni talasi su jedna od najvećih pretnji koje predstavljaju klimatske promene. Visoke temperature su odgovorne za hiljade smrtnih slučajeva širom sveta svake godine, od kojih se mnoge ne prijavljuju.

„Uprkos ovim ogromnim dokazima, još uvek postoji mala svest javnosti o opasnostima koje ekstremne temperature predstavljaju po ljudsko zdravlje”.

Leto 2022. bilo je najtoplije zabeleženo, prema podacima Kopernikus službe EU za klimatske promene.

Dr Junis Lo, naučna saradnica za klimatske promene i zdravlje na Univerzitetu u Bristolu, rekla je: „Toplotni talasi postaju sve češći i intenzivniji kako se planeta zagreva, tako da možemo očekivati sve više i toplije talase u budućnosti.

Globalno zagrevanje je uzrokovano sagorevanjem fosilnih goriva, uništavanjem šuma i drugim ljudskim aktivnostima. Međunarodna agencija za energetiku saopštila je prošle godine da od ove godine ne bi moglo da dođe do novog razvoja gasa, nafte ili uglja ako bi svet ograničio globalno grejanje na 1,5 stepeni Celzijusa.

Lo je rekla da postoji potreba da se društvo prilagodi ekstremnim vrućinama. „Moramo da se prilagodimo toploti na duži rok. Ovo uključuje projektovanje domova, škola i bolnica koje imaju dobru ventilaciju i sprečavaju pregrevanje, povećanje zelenih površina i parkova u gradovima i omogućavanje pristupa toplotnim upozorenjima svima.